Beogradske opštinske novine

БРОЈ 45.

415 —

година х.

Председник. Средња је дена житу 10 до 15 дип. Према томе цена је одређена хлебу 17 иара. Ово вам само сзоиштавам. Лебари су молили да се нескида она једна пара, већ да остане иста цена Мата ЈовановиК Таблица о цепи хлебу, коју је нап1е повереништво израдило, није за једну пего за више година и она се сад неможе мењати. Она је обухватила и боље и лоше жито и сад се то пе може кварити. С тога сам да се она неквпри већ да останемо при решењу, које нас је стало доста труда и времена. Л>уба Јовановић. Ако нризнамо да је таблица нетачна опда ту њихову молбу треба послати комисији на мншлеп.е, а да сад поред таблице иодижемо или спуштамо другче цену, мислим да нема никаква разлога. Ако тако почнемо опда може неко од нас предложити да се цена спусти. То би било сретство за популарисање код грађапа, али би било врло штетно за саму ствар. Др. Паво Поповић. Држим да треба бележитв не само квалитет жига него и квантв-тет. С тога би ја молио да се у правилнику дода да се бележи и квантитет жита, јер ипаче заиста може изаћи мања цена хлебу. Дакле треба узети и квантитет и цену и онда ћемо доиста постигнути могући ступањ правичности па да неможе нико да рекне ни јелну реч. Председник- По квалитету жита и цена се дели — што је жито једрије и чистије, то је и скупље. И са тога ће се увек иа каптарима бележити и количина продатог жита и цене те према томе излазити тачна ј просечна циФра. Мика Банкови'ћ, При калкулацији да се | узме у обзир то : да ако се у 15 дана нрода 1 н. пр. 5000 кила по 9 дин. а све оетало по 10, да се тих 5000 кила не калкулишу. ј Председник. Ако би била тако маиа ко- | личина, она ће се према опој већој изгу- [ бити и свакако не смесениједВа количина 1 ни цена изоставити и не урачунавати. Мата ЈовановиЂ. Па, господо, по овоме ! како би се сад желило, и ради се и сваки општински суд по наредби г. министра народне привреде мора му послати тачан це- | новник свију артикала и количине продате и не може бити таког извођења да се, н.

пр ако је нродато 3 џака жита по скупљој цени, па да три џака рачуна цеиа. Председник. Тако ће се дакле радити и од сада. Но шга ћемо да радимо но молби пекара ? (Чује се: да остане стара цена ! Нећемо.) Раденко Драговић. Ја не разумем што ће нам опда таблица ако ће се тако радити. Ја сам за то да се плаћа по таблици. Мића Петровић. Немојмо овакостварда узмемо. Ми смо чули од једног члана ко мисије који каже шта је био мотив и по томе излази : да је тамо одакле су они у комисији узели податке за таблицу, узимат бољи материјал у рачун него што је наш (чује се: онде стоји нросечно не бољи или гори !) Па председник не вели да су то цене пијачпе црпене из квалитета и квантитета него више мање површно и онда можемо зепсти да не учинимо какву грешку и са тога, а да не би казнили лебаре, ја сам за то да остапе досадања цена. Ђока Нешић. Ја кад сам мало час говорио о овој ствари, ја сам тражио од председпиштва да изпесе пред обор молбу тих лебара те да видимо, шта им смета и шга они хоће ; али тражећи то, ја нисам рекао да им ваља учинити по молби пре него што се она узме у нравичну оцену. А. С давић. Људи који су свој век провели у изучавању тога питања, нашли су колико воде иде у 100 кила брашна; ми смо усвојили и то је за мепе Свето нисмо јер видим сву пажњу и савесност којом је се дошло до ових резулгата и признајем да су ти људи били и компетентнији и у бољим приликама од нас за штудирање. Ја дакле пе пристајем да се од ове таблице одстуна. Решили се да се одобрава цена лебу 1у нара, противно таблици ја тражим да се она исцепа са свим. Председник. Усвајате ли да цене хлебу за идућих 15 дана буду по извештају ? (усвајамо) Секретар чита молбу да се месго Филипа I Богојевића присугника избере други Јер је ! овај нао под стечај. (да одреди суд). Председник. Један се позорпик разболео I и тражи 20 дана одсуства за бању (одо- ј брава се).

Коста Стапимировић бив. општ. званичник тражи награду за то што је раније вршио и дужност деловође у школскоме одбору (чита молбу). На1рада би изнела 124,98 дин. (Одобрава се) Шеф инжињера. Општина оскудева у шуни у којој би могла да чува свој возни материјал, а тога има доста. Ви сте одобрили да се набави железница и ту има разних материјала, који треба да с°е ставе под кров. Ја сам сазнао да ће Фабрикант Дела Дона да се сели из Београда за Пешту и он оставља своју велику шупу од 4000 квад. метара основе преко пуга од железничке станице и упитан, тражио је за ту ! шупу 1500 динара. Он плаћа месечно кирије 30 дин. некој удовици која је господар плаца. Ја вас молим да одобрите набавку шуне. (чује се : да се узме !) Ја бих вас још нешто молио. Исти Фабрикант Захарија Дела-Дона има и пеколико добрих машина које би пам по јеФтиној цени уступио иначе ће управа водовода и грађевинско одељење морати да подижу једну радионицу за онравку материјала код водовода и железнице Оиравке које се сад врше код приватних мајстора коштају велике суме новца тако да једно кило оправљеног материјала кошта 15 — 20 дин. док нас у пашој радионици не би стало ни 2% дин. У ту радионицу имале би се намесгити машине које нам пуди Дела-Дона. Машине су те : две стругаре и репдисаље и једна бушаљка и т. д. Вредност тога материјала у новом стању износи од прилике 10000 Форкнти. Ја сам машине прегледао и оне су врло добре. Он нам их нуди за 9000 и нешто више динара. Но ја мислим да би он попустио од те цене, јер му је тражио заједно с шупом те би тако машине дао око 7000 дин. Ту је и одборник Светозар Ристић и он ће као машинист поднети вам извештај о томе. Свет. РистиЂ. Господо. Мени су те ма шине познате у опште, и ја би био за то да се те ствари одкупе, јер су у врло добром стању, а да се иабаве нове, коштало би врло скупо. Оп их даје врло јевтино. Мика БанковиЂ. Ја би молио, да нам г

наследника, коме даде исто име, које имаше и дед му.|) И тако бн га година протекла у миру и пајвећем весељу, да се не деси издајпиштво Хамзино, које му загорча све те радости. Да ли се Хамза одметнуо од њега, што сад, кад Скендербег доби наследника, беше изгубио наду на арбански пресго, на који је он, као најближи рођак имао најпрече нраво, или за то, што је Скепдербег и њему био учинио какву неправду, пе може се тачно зиати. Али тек, било како б<зло, њега обузе мисао, да пређе Турцима, иа намеру брзо и оствари. Узевши жену и три детета побегпе кришом у Цариград и изиде иред цара. Познајући његову храброст, султаи га дочека веома ласкаво, и обдари га великим поклонима, али му на захтевање не мога те године дати војске да иде на Скепдербега. Узрок томе био је прво тај, штојевећбило зимње доба, а друго, што је султан веома -(■) Шетшш 6-., Мопа е^с., 350. О времепу кад се Скендербегу родио сиа, овде у бсзимеиога иисца једини је помеп. Остали биограФИ и документи ћуте о том као залипени. Ну да је безимени иисац казао верну годину његова рођеља, могло би се с доста поузданости извести из тога, што у једном писму млетачке г-де од год. 1463.20. августа стоји, да је он у то време имао око осам година (сће &>1 <1е1 во 81§'пог (т. ј. Скендербегов) сће а1 ргез е п 1 е ћ а с е г с ћ а ашп VIII). ХавШе о оДпозајШ и т. д. кпј. X,, 265.

био клонуо духом после пронасти под Београдом. Што се тиче саме оданости Хамзине нрема себи, он у њу пеје ни мало сумњао, јер му јемством за то беху његова жена и деца, коју је он имао у својим рукама. Кад Скендербег дозиа, шта је Хамза урадио, обузме га велика туга, али и страх, јер је он добро познавао Хамзу. Ну ипак пе смеде клонути духом. И, надајући се, да ће иДуће годипе у пролеће зацело имати да бије с њиме бој, похита својски, да се добро спреми, не би ли и њега уништио, као пређе Моза. Међутим настане и 1457. година. Чим гране пролеће, Мухамед скупи силну војску од педесет хиљада,ј) ио некима самих коњапика, а по некима и коњапика и нешака, и преда је иаши ДаутуЦ), заповедивши му да иде с Хамзом па Арбанију и да гледа

|) Колико је тај број непријатељске војске верап, тешко је одредити. Да је само био већи но досадатљих војска, осим тога што ће пам то потврдити цео ток догађаја, који су се сад дееили, може пам служити за доказ и писмо из миланске архиве од 31. јула, у коме изреком стоји ово: „■■■ П1 диез^о ехегсНо <1е1 Тпгсо е Ми 1а рокапга Ле1 81'ап Тш'со, зесопДо зе (Исе, сће зопо 1га 4а сауа1о е!: (1а ре регзопе 80.000". Макушев, Споменици и т. д., стр , 114. -)-•)•) Барлеције вели да се тај паша звао Иса (1ваас). Бе УИа е!;с. 1Љ. IX., 255. Исто тако зове се он и у 17аШ ШивМ, само је веома чудноваго што се у том делу о овом одметпиштву Хамзином баш ништа пе вели. стр. 19.

да је на сваки начин заузме. Да ли Хамзи неје дао комаиду пад том војском с тога што је мислио да је оп немоћан за толики терет, или, како вели Барлеције,!) с тога, шт0 ЈУ Ј е сам Хамза био одбио, тешко је одредити. Ну инак, да пе би ни он био без и каке власти, султан га начини санџаком и даде му пет хиљада коњаника, заповедивши к томе Дауту, да ништа не предузима, док најцре не пита за савет и њега. Чим Скендербег дозна иреко ухода за те велике султапове спреме, одмах разашље по осталим областима гласнике и потражи од суседа да му пошљу помоћи. Тако исто потражи иомоћи и од пане и напуљскога краља АлФонса. Али свуда би исте среће. Суседи његови као да су му нудили помоћи само онда, кад њему пеје иишта требала, а чим би је он затражио, сви су одмах налазили какав пачин да се изговоре, да им је за сад немогуће, да му се одазову жељи. Само му таст Аријанит посла нешто војске а и иапа једпу лађу с двеста војника и много хране, обећавајући а ће још послати, што се неје десило.Ц) |) В а г 1 е 1; 1 п з, 1)е УИа е!с. Цћ. IX., 255. 1"1") Риналди паподи у својим Аналима код год. 1457. пшп. 21. цедо иисмо од9.јунате године, ко.је јепапа том нриликом послао Скендербегу. Шетпп Сг., Шопа е!с., 355., у ноги.