Beogradske opštinske novine

БРОЈ Г )0

Н а р е д б а Ради чистоће, лакшег и сигурнијег саобраћаја као и угледа престонице, суд општине вар. Београда. Наређује, Да се тротоарн одржавају чисто и са 11,11 х снег и блато уклања; а, кад је поледица, да се по тротоарима посипа песак. пепео или томе подобно. Ко би пренебрегао ову грађанеку дуж ност казниће се по.>? 326 кривичног закона. Од слЈда оиштине вар. Веограда 27. Нов. 1892. год. АЂр. 11Ш.

општински послови Збор. Као тто је објављено, у среду 9. децембра о. г. држаће се општински збор, на коме ће се извршити избор председника ошптине београдске, три члана суда и чети])и кметовска помоћника. Гласачки су снискови готови и може се сваки грађанин — пуноиравни гласач, уверити, да ли је у гласаче увршћен. Ради тога иалази се код свију општинских одељака и полицијских квартова по један такав списак, из кога се грађани могу уверавати и дотична ће власт свако1 приновљеног доставити општинском суду, који ће га уврстити у гласачки сиисак. Ко не буде увршћен у списак гласачки тај неће мо1ш употребити сноје гла сачко право на дан збора ма имао права на то. Аренда леда. Суд ]е општински путем јавне лицитације. )гоја је држана 4. о м., уступио право наплате аренде на лед г. Ванђелу КаранФиловићу каФеџиј", по прописаним погодбама. Према овоме, сваки грађанин, коме треба леда. има се обратити г. Каран-

ЂШЂ НАСТРИО1ИЂ-СНЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА наиисао ј^ИКОЛА ЈЗУЛИТ^ (Сједном генеалошкош таблипонгЈ (Темат нагрп1)ен приом видовданском наградом ошнтине београддке.) МОТО : Окендербег је срца Обилића ГЛАВА ШЕСТА Долавак Мухамедов под Кроју (НАСТАВАК) Она и по други пут свечано потврдише своје обећање исказано у првој тачки; обећаше даље, да ће и за најамничку војску слати новаца од времена на време и на послетку, као одговор на треће потраживање ( кендербегово. писаше, да она и овако код Ко тора имају увек по једну или две лађе, те да им је с тога врло лако да једну од њих ставе свагда на расположење Скендербегу 1 ). !) 11)1(1...

Филовићу и положитп му прописану таксу у 30 пара дин. од кола, па ће добити дозволу на 3 вожење леда онолико за колико је платио.

САСТАНАК ОДБО Р А ОПШТИНК БКОРРАДСКЕ (Извод и;; сгсиогрЦуских бележака) Држан 22. ктобра 1882. год. у Веограду Члгн суда Ј. ! нтснијевић. Ношто има довољни број одборника, то отварам седницу Изво.чмте чути записник прошлог састанка (сек])етат прочита). Има лп ко да примети што на за ПИСН11К Носта Главинић. Ја сам уз онај предлог о грађењу калдрме ка:'>ао, да се узме и он 1Ј иут што водн до монопола дувана, то није ту обухваћено. с тога нек се и то допуни Стеван Чађевић. Ја нисам био у тој седници с тога би желио да чујем кад се мисли нзвршити та поправка. Коста ГлавиниЋ. По предлогу грађевинског оделења има да се насипм друм и ја сам додао да се изврши и на ономе другом делу. Стеван Чађевић. Ја бих био мпшљења да се за оправку тога гп та трошн гато мање, док се не нзврши нивелација. Јов. Антонијевић Прима ли одбор ову исправку г. ГлавинићевуУ (Прима) Усваја ли одбор записникУ (Усваја) Имам да вас известим, да према правилнпку остаје цена хлебу она иста која је била и до 15 Октобра ове године: Суд општински донео је иредлог односно продавања стоке и иодноси га на, одобрење одбору. Чујте (Секретар прочита). Бркић. Мени се чини та такса не би требала да се одржава; јер грађанство има доста других терета. За што се то не би наплаћивало од сељака који то продаје. Ј. АнтонијевиЂ. На баш то се и мења и од сад ће сељаци плаћати. На што је Скендербег тражио ову лађу у документу се нигде не каже, али ипак, како нзгледа, одговор на то као да не ће бити много тежак. Скендербег је био веома увиђаван ратник Он је добро опажао, коликој ће опасности бити изложена Арбанија, ако Мухамед доиста нагрне на њу с онаком огромном силом, с каком се у то време мислило да 1>е напасти. Он је проаииавим поI ^ гледом својим дуооко прозирао у разлику некадагањих Муратових похода и овога гато садашњи султан намеравагае да учини. Сад су и прилике и освајач били са свим друкчији него онда. Па како је он знао, да и сам лично може запасти у велику неприлику, ако му Кроја буде одузета а војска свуда потучена, то је хтео у таком случају бар главу да спасе, не би ли можда ио сле могао бити својима од веЛе користи. Иначе чиме би се могло објаснити то, гато је он тражио само једну лађу? Могло би се на послетку узети и то, да је он ту лађу тражио само за евоју породицу, али опет прва хипотеза као да ће бити истинија, на]»очито кад се узме у иоглед и то, да је он готово исту молбу и пре тога неколико

Прима ли одбор овај предлог? (Прима) Марко Велизарић. УДугааноној улици код бив. видин капије прекинут је саобраћај тако, да трговци који тргују са др вима морају са V« дннара скупље да плаћају од сваких кола Мог.10 би да се онде. направи једна рампа. Ј. Антонијеви^ Изволите чути лицитацијг. Прво лицитација о давању под аренду онога плаца код чесме Кнегиње .Т>убице (секретар прочита). Коста Главинић. Оагатина београдска тражи од грађана, да улепгаавмју варош а међутим она даје своје плацеве, да се на њима подижу страћаре: Пма један жалосан пример — На ономе плацу код железничке ируге подигпут је један бурдел. и ту су двојс помрли од диФтерије, па се и други уселио , а нпко не води од тога рачуна да се та страћара дезинфикује, кад већ није сругаена г Го не треба оп гатина да дозвољава Гавра Бркић. И ире кад је држана лицнтација, ја сам говорио у смислу говора Главинићева. Лко опгатини треба ду11ана на томе земљишту, онда треба предложити те да општина о своме трогаку то и учнни али да не нодиже тек што бнло нити да допусти да ови нодижу овакве страћаре ради спекулаиије. Стеван Чађезић. Лако је ту рећи: иа да подижемо зграде о огпнтинском трошку али треба помпслити да јш би се то и с којим жртвама дало извршити како ваља. Грађевине се не могу да иодижу за ноћ као печурке. За њих треба и времена и капитала. Општпна београдска веома је оптерећена издацима гато Ке се впдети кад буџет дође на претрес И ја се слажем: да треба обратити озбиљну пажњу на чистоту, али мислим да и у малим дућаниићима може ове бити исто као и у великим. само кад се на то обраћа довољно пажње. Па са тога и на мислим да је бол.е имати тарабу него лн дућане који ће нам изве сан приход доносити. Ја овај захтев о ругаењу не ра.јумем. Па ошитина кад би хтела на сваком своме илацу да подиже иоле солидне грађевине, требало бн јој 20,000'000 динара. То тако брзо не може пута био учинио и Млечићима и папн. 1 ^ Алн да се вратимо сад опет на ствар. После овога ппема господе млетачке не прође јога ни пун месец дана а запето се стање између Арбаније и Турске се свим пзменн При крају маја исте године већ је сваки у Арбанији знао, да се Мухамед доиста кренуо из Цариграда са свом својом војском, која је, по старим биограФима, износила ни више ни мање но читавих двеста хи.љада ратннка с још много гопова и других ратних снрава. Како је војска та била врло велика она је имала и много коморе, иа једно то. а друго силни топови и рђави пјтови чннили су, да се она кретала веома споро. С тога Мухамед одвоји од остале војске Балабана с аван-гардом, која је ио Г>арлецију") износнла на осамдесет хиљада ; и по гаље га напред, да опседне Кроју пре но гато би он догаао. Балабан по заповести пређе одмах границе арбанаске и поигго за два дана опусти огњем и мачем сву околину, у очи трећега пође Кроји и опседне .је са свих страна. ') Гл. гдаву пету другог дела овс кп.нге. ■ -) Ваг!., 1?е У!(:а ©*е: Ш». ХП.,.