Beogradske opštinske novine

БРОЈ 10

— 39 —

ГОДИНА XI.

сдстдндк ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ТТо стедографским белсшкама) Држан 16. Јануара 1893- год. у-Београду ('Иочетак у 5 часова но тдне) (свршетак) Председник. Је ли одоор довољно обавеш" тен? (Јесте) Прима ли ову нозицију? (Прима) Чујтс даље. (Књиговођа чита „на илату уиравиика грађ. оделења 10000. дин." Г. Селесковић има редовне плате 7000 дин. и :>000 дин. за водовод, за то је тако остало. (Уеваја се позиција). Чујте даљс Књиговођа чита на плату ннжиње]»а 6,000 дииара. Стеван ЋурчаК. Кад се овај буџст тачно проучи онда ћс те нанћи на јсдну позицију, да морате стати и занитати се како је то могуће, да општина даје преко 300 000 динара на инжињсре. И заиета тоје круино и велико иптаље, те је и комисија стала нред њим, па је за нај боље нашла, да неке нозиције укине, а дело то нитање да се доцнпје изнесе пред одбор да га нроучи јер доиста толико много инжињера има кмо да је наша општина минисгарство грађевине. Ми смо у буџету избрисали оне позиције, за које нам је одборник г. ЈБуба Марко вић казао, да се без штете општине могу с ме ста укннути; остало је осгало и даље до про учења одборског, за шта је жеља комисије, да се одреди нарочита комисија да то ироучи, како би издаци били нрема нашој материјалној снази. Прошла управа општинска морала је помишљати на оне велике реФорме, па да ће и много инжињера требати, и с тога је сигурно тако и удесила. Молим председника да у једној ндућо.ј седници изнесе -предлог да се одреди сгручпа комисија., која ће то проучити. Цредседник Усваја ли одбор по овој позицији мишлење комисије ? (Усваја) Чујте даље. (Књиговоћа чита). Код Позиције иожарника. Стеван Иурчи/1. Ми смо затекли овако стање. Општина београдска има 120 иоћних стражара са нлатом од 60 динара без одела. У исго време општина нма 54 нозорника са платом 60 динара са оделом. Међу тим постоји акт управе вароши Београда, којим тражи да опшгина ностави још 100 ноћних стражара јради боље спгурности у Београду, што би од прилике било до 200. То је крупно иитање и велики издатак, и ношто је општа жеља да сс нозорници укиау, то смо њих редуцирали на 20, а ресто укинули и колико је ту уштеда, то је дато на ноћне стра жаре. ■— Г. Илија Рајковић са пуно патриотизма и ревности вечерас гради онозицију буџету 1ј( Ж /18п Т \ гк пмкнмлгк алклнгкпдгк корпбсолгк. Па| Ј рАН8л г к IIЛ КеЗЗД1ДИТНк1А ОКЛЛСТП. 0 II г к Н Л Ч Л Л - к С А II И II к1 Н К г к НШрОДОЛкЖИТЕЛк11К1 м срок'к прошел г к вск> СО есллинј до ПтелеА." 1 ) Не треба нам, миелимо, да наводимо у пот 1зрду овог свог мишљења још и Кантакузена (IV. с. 20 р. 147), ЈБубића (Мопитеп1:а [I]. 110) и Нор!'а (Нгопјдиев ^гесо-готпапее, 530) по којама је Прељуб, 1340, год. постао Душановим сатрапом у једном делу Тесалије. С тода дакле, отпада и оно мишљење г. Срећковића 2 ) о овој ствари, где се позива на Халкондила; тим пре што у истој књизи (стр. 723.) вели: „Прељубу дадо (Душан) Влахију с градом Јан.ипом". Јер се никако пак не може узети та претпоставка: да је Душан дао 1347. год. Ето лију Прељубу, а Акарнанију Синпши; па шсле две 10дине, — 1349. одузео Прељубу Етолију, а дао му за то Јањину и Јелинску Влахију. Дакле, из овога што смо до сада казали, види се, дајеДушан освојио области старе епирске деспотовине: не као само сталие, већ оцепио од византијскога царства. ') „Јужније Славјане" П. 171. ") Истор. Срба, П. 527.

овомс. То је лепа ствар, али чудно ми је да то чини ирема овомс буџету, као да смо га ми измислили или као да смо га за себе градили. Господо. Ово су Фактичне потребе и повереништво је радило неколико седница на овоме буџету од 4 до 9 сахати у вече. И ми смо мпого брисали, на после кад увидесмо да треба онда морадосмо оставити. Ми смо имали кратак рок за овај по сао међу тим и ја сам сам противан толиким шеФОвима, али ми нисмо одређени да иоднесемо реФерат, но да саставимо буџет. Према погреби и приликама и нрема буџету од ирошли година поднслн смо буџет са много мањим расходом, нсго нгго је у први мах био. Председник. Чујмо даље. (Књиговођа чита ножарна чета п т. д) Код позиције за сирогну децу. Јоваца Барловац. 2000 дин. то је мало, Ја сам да се повиси. Председник. Опшгина има тамо јелан нриличан број својих сиромашних ђака за које плаћа издржање, а ових 2000 динара да је се сем тога. (Кад је тако усваја се). Чујге даље. (Књиговођа чита: „Осветлење" и до позиције на кирију). Јовица Варловаг^. Ја сам да то никако у буџету не остане. Иолиција није суд да ми нлаћамо. Пред"едник. То је ио закону иа морамо плаћати. Стеван ЋурчиК. Исто тако, како се вечерас појавило мишлење о овој кирији, тако је у буџетској комисији у први мах било. И ја сам тако мислио, па кад сам се уверио, да има закон о тнме, да сви срезови и окрузи граде себи канцеларије, видео сам да и Београд мора сам градити куће за полицију. Кад се проучи цело нитање, онда оно излази као неоснорно и ми смо дужни то нлаћати. С тога је то у буџету остало. Овде доиста има великих циФара, но морамо за сад да еносимо, јер је све уговорима утврђено, а кад ирође рок, гледаћемо, да више тако не буде. Шеф књиговодства. прочпта. за тим буџет варошког водовода За тим трогиарински буџет. Јовица Варловац. Ја бих био за то, да се објављују јавно нреко новина они коју буду ма којим иачипом покушавали да ошгете општину унраву наплате трошарине, обележавајући лажан есиап за извоз из Београда, н пр. наспе у бурад воду па извози као гас сдмо да му се врати трошарина. (Прима се цео буџет троша рински). Сиасоје СтевановиЛ. и ја нримам овај тро шарински буџет, јер немамо времена да га по дробно претресзмо, јер цео буџет мора ово дана да иде Државном Савету, али ја бих молио председника да га иосле неколико седница из несе те да од онога што сад одобравамо, уки немо оно што нам сс учини да ћемо моћи без

Дал>а судбина ових зегиаља све до пропасти њихове под Турцима, тесно је скопчана са животом једнога човека и његове иородице из владалачке династије српске Немањића, са судбином брата српског цара: Симеона — Синише Немањића Палеолога. Да познамо изближе тога човека, који поред славног имена својих предака. радије носаше име грчких царева — 1Јалеолога!...

II. Рсфење Синишинб; — Псследице његовога ро^ења; — Где је исивео и Еаспитазао се Синиша после смртк свога оца до 1347;? — Даље последице његова звивљења. „ТрГГкШ ОбрОШк роди СкШЛ в дкл, Отефлп.1 пркклго цлрл, и „ПрЕПОДОКЛАЛГО ОТЛИШИЛ, НЖ8 К"к „ ГркЧкСКОИ ЗШЛИ 1Гк Гј)ЛД08 „ТрИКЛЛ 1 !* цлрствовл, П ТЛЛ10 „КОНкЦк ЖИТ 'Тк> 11р'НЛ1ЛеТк". Копрввн. рук. од год. 1453. 8аГ, РатаЉу 53. Синиша, доцнији: цар Симеон — Синиша Палеолог, јесте син краља Сте<т>ана Дечанскога. 0 томе данас нема никаква

штете ио опшгинске интересе у ипути. (Впло добро!) Шеф књиговођа. Прочита за тим и буџет гроб.шнски. Павле Цветковип. Пошто дужност благајника касе гробљанске врши наш онштински благајник, то мислим да место благајничко у овоме специјалном буџету треба избрисати. Милија ЈаковљевиЛ. Налзорник гробљански тај је много нлаћен с 2500 динара. То је плата чиновника 0'" 500 талира. Пррдседник. Док дође буџет од Државног Савета, ми можемо нонова нодврћи ревизији бу џет расхода, јер не морамо издати баш све што смо ставили у расход и у мери која јс означена. Сад би имали да одредимо комисију која ће битп пз 5 чланова, и има задатак да одре ћује кредит иоједшшм трговцима и да расправља снорове између њих и трошаринске управе. Тројица би била чланови а 2 заменици. Међу њима требало би да буде и један правник. Ако хоћете овластите суд па ћс он то учинити. (Овлашћује се суд). На расписани стечај за благ јника јавило се 5 лица: Мијаило Кр. Петровић, Мијанло Гат ковпћ, Пера ЈЈојнновпћ Зарић из Доњег Милановцд п Мијаило Сгевановић. Осим њих, иосле и Боривоје Једкић. Штаћемо сад с тим молбама '< (Ужем одбору да их нрегледа и реФерише !) Кога ће те да пзберете ! (чује се: одредите ви сами). Састанак је закључен.

САСТАНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по сренограф. брлешкама) Држан 22. Јануара 1893. годинз Почетгк }' 5 чаеа до подне Председник Господо, седница је 0 'ворена. Молим вас да чујете заипсник прошле седнице. (Секретар прочита); Дим. МилојетЛ. Код ове од^уке о лекарима има некога неспоразума. Кад је ономад ре шавано о овоме, ја, а мислпм и многп лруги одборници, мнелпли смо да пмамо 6 оиштинских лекара у 6 квартова и још једнога — седмога, који је шсф и има 3000 дин. Због таког разумевања, ја сам био за то да се место тота шеФа лекара укине. Сад нак, ја сам сазнао да тако ствар не стоји, Јер, ми имамо свега 6 кварто вних лекара н од тих 6 један је шсф и има 1000 дин. више плате од других јер има и зна тно више посла, Ак.о је то тако, онда је наша првашња од-лукч ночивала на погрешноме обавснггењу и ја бих у томе случају молио да се ствар поправи. Прбдседник. Факат је, да општина има свега

снора Али, како се зна, да сб краљ Дечански женио више пута, и да је поред Синише имао још и друге деце, то је, мислимо, потребно, да пре него што бисмо прешли на расправљање: кад се Синиша родио, и од које жене Дечанскога, да ви-димо: колико се пута Дечански и одакле женио, — јер као што ћемо ниже видети, у томе се не слажу сви историци, — и која су му деца од једне, а ко.ја од друге жене. Најстарији наш летописац, савременик и добар пријатељ краља СтеФана Дечанскога, очевидац свих догађаја које описује, архиепископ Данило забележио је, да је краљ Милутин први пут оженио свога сина СтеФана Дечанскога кћери ,,цара Смиљце'/) Тоје било одмах после повратка СтеФанона из таоштва у цара Ногаја, год. 1307. 2 ). По њему сви доцнији летонисци и повесничари тврдили су, да је нрва жена СтеФанова била та кћи „цара Смиљце 1 '. ') „Животи" и т. д. 124. -) СрећкопиКа „Истор. Срба" П. 221. (наставиће се)