Beogradske opštinske novine

ГОДННА XI.

76 -

БРОЈ 20

лица за чланове пореског одбора за 1893 годину пошто је пропуштено, да се ово учини у Јануару месецу као што закон наређује. Цо прочитању тога решења одбор је изабрао, ова лица, да буду члапови пореском одбору за 1893 год. г. г. Андру Одавића трговца, Милована Миленковића, Соломона Азријела, Ристу Петровп1 ,а каФеџ., Николу Кики тргов, Косту В. Недељковића магазаџ., Ђоку Ж. Нешића бакалина, Живка Тодоровића магазаџ., Јована г Бурића апотекара, Милана Ж. Маринковића бак., Мику Банковића шпедитера, Раденка Драговића трговца, Живана Бугарчића кафеџију, Ђоку Б. Вељковића земљоделца, Љубу Јовановића кројача, Ђоку Петровића бакалина, Косту П. Михајловића бак., Петра Милића обућара. X. Председник износи одбору на решење акт Српско-француског друштва, којим предлаже, да се извесан број ламиа сијалица замени са пламеним; да се рок за инсталацију електричног осветлења продужи за осам месеци и да четири најглавнија спроводника надземна замене са подземним По прочитању тога акта и мишљења комисије за надзор при грађсњу елоктричног осветлења одбор је решио, да се ова тражења српско Француског друштва задовол.е онако и у оној мери, како предлаже ксмисија у своме извештају од 3. Маја 1893 год. XI. Председник износи одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По прочитању тих молби СБр 7142, 6869, 6956, 7009, 7028, 7172, 7180, 7183. одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о истинитости навода молилаца Јелене Младеновић, Хермана Флајшера, Јелене Хаџић, Драге Вељковић, Драгутина Д. Михајловића, Панте Ристића, Бети Хавел и Крсте Јовановића па тек онда да им изда тражена уверења. XII. По прочитању молбе АБр. 2452 одбор је одобрио осмодневно осуство Угрину Станковићу тобошару општинском с тим, да му се исто рачуна од дана, кад га стане употребљавати.

ЦАР СИМЕОН-СИНИША ИЕМАУЋ ПАЛЕОПОГ ИСТОРИЈСЈ^А РАСПРАВА НАПИСАО ^АДОС^ЛАВ ^ДГАТОНОВИЋ (02 једн0м земљопионом к2рт0м) (Наградила оиштина београдска другом видовданском наградом) Мото: „Ргаеириит типиз аипаИит геог, пе лагШез вПеагЛиг, иЦие ргаУ1з <11с1л8 &,сШ<1ие ех роз1еп1:а1е е4 т&ппа те1:ив зИ". ТасН., Апп, 1Ш. III., сар. 65. IV, Цар Симеон - Синиша Немањић — Палеолог. (од 1357-1371. год.) ег Хп1СТ(7) га> @еш твход у.ш. | ЗааЉггд ка1 атохдагод РсоџаСсог ха1 2Је (>ј З сор ха1 пагтод А^агоу, Оу^8В1,д о Па7м17муод". Гдаенжк XVIII. 201. (НАОТАВАК) Али и за тај посао морао је имати ири руци спремие војске, с тога п вели еппр-

XXIII. ВАНРЕДАН САСТАНАК 7. Маја 1893. год. Председавао цредседник г. Милован Р. Маринковић, од одборника бшш г. г. ii. X. Поповић, А. Ј. Одавић, С. Азријел, К. Петровић, Др. Алкалај, Ђ. Ж. Неншћ, Ј. Ђуровик, Љ. Јовановић, М. М. Ђорић, Др. М. Т. Леко, К. В. Михајловић, Ф. Васил.евић, Сава Вељановић, Т. Капетан-Спасић, Р. Драговић и Ст. Чађевић. I. На предлог Председника опћ. а на основу члана 60 зак. о избору народних посланика, одбор је одредио, ове одборнике за чланове и заменике у бирачким одборима за избор народних посланика на дан 18 Маја 1893 год. и то: За кварт Дорћолски: за члана Ђорђа Димитријевића за заменика Дазара Дашковића. За кварт Палилулски: за члана Милана М Ђорића, ва заменика Милош Трпковића. За кварт Теразиски: за члана Коста Петровића, за заменика Мијајла Јанковића. За кварт варошки; за чланм Соломона Ј. Азријела, аа заменика Михајло Банковића. За кверт Савамалски; за члана Раденка Драговића, за заменика Мијајла Банковића. За кварт Врзчарски; за члана Гаврила Бркића, за заменика Јована Ђуровића.

општински послови. Бирачке карте. Суд општински издаваће бирачке карте и данас цео дан и ако је празник. У исто доба јавља се грађанству, да је ово последњи дан издавања према закону о изборима народних посланика.

С Т Е Ч А Ј Суду општине београдске потребни су два стручна инжињера за грађевинско оделење. Плата је годишња 2880 — 3600 динара, коју ће одбор општински утврдити. Првенствено право имају Срби, за тим Славени па остали.

ска хроника 1 ), да се са том истом војском, којом је Скадар тукао, вратио у Грчку, и одмах почео освајати Н и К ифорову деспотовину, а не као што веле поменути писци, да га је сва војска још при опсади Скадра оставила. Дошавши у своју царевину Касторију, Синиша одмах те исте 1358. год. заузме најближе суседне области: Тесалију и Јелинску Влахију, па премести своју ирестоницу из Костура у Трикалу, где доведе и жену и двоје деце: Михаила Дуку и кћер Марију (Анђелику) *). На три године доцније крене се Синиша и даље на југ, и, освојивши Етолију, Акарнанију, и Епир са градом Јањином, он тиме поврати и сву своју пређашњу деспотовину. Добро дочекиван и с радошћу предусретан од стране становништва свуда у овим земљама, Синиша буде и од Етолаца поздрављен за њиховог цара, и они му драговољно предаду Арту и Јањину и све околне градове. За ту њихову пријатељску предусретлшвост, „преподобни" 1) РоидиеуШе, ШМет. *) Крштено право и.ено име бмо је: Марија, а Апђелика је породично нреаиме по матери: Анђеловићка. То се види ие ! њеног својеручиог потписа на једном писму своме брату „дару Јоасаву" — овом истом МихаилуДуки. (Види : Гласник XVIII, 206.— Споменнк IX. 30, и НорЈ>а „Нгопијпеб" р. 530).

Лица, која желе примити се ове службе, треба да поднесу своје сведоџбе о својој спреми и пракси. Понуде са документима ваља слати суду опш. Београдске најдаље до 15 Јуна ове год. Од суда Опш. Београдске ГБр. 1689. 10. Маја 1893 1,'од.

НАРЕДБА. Општински суд приметио је: да се разни отпаци покупљени са ђубришта, као што су: коске, старе крпе, хартије стакларије и томе подобно носе по свима варошким тржиштима и улицама ради продаје. Како је ово противно санитетским прописима о одржавању чистоте, која је један од најбитнијих услова за здравље становништва, то суд општине вароши Београда позван чл. 36. зак, о општинама за одржавање санитетских прописа Наређује: да се продаја и куповина ових одпадака може вршити од сада само на друму вишњичком и нигде више. Ко би противно поступио овој наредби казниће се по §. 326 крив. закона. Сбр. 4300. Од суда општине вароши Београда 16. Априда 1893 г. у Београду.

Н А Р Е Д Б А. Одбор је општински у својој седници од 15. Априла 1893 год. на основу чл. 5. закона о чувању пољских имања прописао ове казне за потрице за ову 1893 год. I. За прегажени или опашени 1 квадр. метар пашњака, браника, воћњака, ливаде и детелине 010 дин.; II. За један кв. метар баште баштованџинице — прегажен или опашен, 0.50 дин. цар Симеон-Синиша их богато обдариваше. На тај начин сада је царевина Синшиина обухватала, сем аре/јашње његове царевине Касторије са околином , још и целу ТесалиЈу, Етолију, Акарнанију, Јелинску Влахију, северни и јужни део Еаира, са свима његовим градовима. То је био највећи простор царства Синишиног, и он је тада био најсигурнији и најснажнији. Дал>а граница од тих земаља није се више померала, већ шта више, обим тог царства почео се узити још за живота Синишина. Време, кад је цар Синиша повратио сву своју првашњу деспотовину, и довршио освојење НићиФорове деспотовине, могло је бити у 1361. год. Јер Јануара месеца те исте године, Синиша се налазио у Арти, и ту „царски обдаривао" етолскс грађане, као што сведочи један његов хрисовуљ из тога времена 1 ). Ну ту се није дуго задржавао, јер је морао похитати на северну страну свога царства, где му је загрозила опасност од војводе Гадослава Хлааена 2 ). Овај Хлапен био је за живота Душанова војвода у Верији. Ои Сап§-е и Орбини веле, да 1) Глаеник XIII. 331. ^) 81атсће ВЉИоШек, I. 167. — Угеп 1851 год.