Beogradske opštinske novine

БРОЈ 28

- 89 -

ГОДННА XI.

С Т Е Ч А Ј Суду оиштипе београдске нотребпи су дна стручпа Јзпжињера за грађевинско оделење. Плага је годишња 2880 — 3600 дилара, коју ће одбор онштипски утирдати. Првепствепо право имају Срби, за тим Славепи на остали. Лица, која желе иримити се ове службе, треба да подпесу своје сведоџбе о •својој спреми и правси. Попуде са докумеитима ваља слати суду оиш Београдске пајдаље до 15 Јупа ове годиие. Од суда Опш. Београдске ГБр. 1689. 10. Маја 1893 год.

ОПШТИНОКЕ ЛИЦИТАЦПЈЕ Пошго на држатој лицитадији 4. тек. месеца, за давање под закуп, права наплате таксе за вађење и пошење песка са обале Савско-дупавске, није био довољаи број лицитаната, то ће суд онштине бео градске држати другу јавиу усмепу лицитацију на даи 8. Јупа ове год. од 3—6 сахати по подпе у капцеларији рачуиовд■ства, за давање овог права под закуп. Услови и остале погодбе могу се видети у рачуноводству сваког радпог дана, а и иа сам дан лицитације. Ко жели ово право под закуп узеги, нека означеиог дана па дицитацију дође. СБр. 8902 — Од суда општине вароши Београда, 5. Јуна 1893 год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 19. Апрнда 1893, год. (по стеногр. бвлешкама) Председник — Пошто има довољног броја од -борника, то &ас молим да саслушате записник прошлог састанка (секретар прочита) Прима ли се? (Прима). 1'Јредсвдник — Посу]е неуважених оставака, које је управа општинска поднела, на реду је, да се одреди збор на коме има да се пзнесе грађанству на решење питање о поверењу или неповерењу садашњем представништву општинском које је било изнесено 21. Новембра па није било извршено по закону него извесним незаконитим мерама спречено, услед чега је Државни Савет цео рад поништио. Кад дакле хоћете да буде збор? (што пре!) Треба да протече 10 дана најмање. Најбоље је да буде 2. Маја у недељу (прима се). Председник — Одавна стоји акт којим војна власт тражи да се изберу оцењивачи прп пријему војних потреба и материјала од лиФерацата и ми би требали да се ностарамо да шаберемо лица која ће н хтети и моћн да врше ове дужности најсавесније. Ћока НешиИ — Пошто се у те послове одре1,УЈУ већином мајстори, и људи стручњаци, то би било најбоље да упутимо акт управи савеза радника занатлија те да она кандидује лица па да из тих ми изберемо кога треба '(чује се: треба и трговаца!) За занатлпје треба тако урадити јер занатлиско-раднички савез не • би уврстио у списак незанатлије и нестручљаке, који само Фигурирају као вајне запатлије;

а за трговце могли би смо видети из лањског списка колико их је, па то.шко да их ми сами овде нзбсремо Раденко ДраговиИ — Ако сс у опште хоће да тражи по овомс мишљен.е неодборпика, онда је пајбоље да упутимо ствар трговачко-занатлиском одбору. Ђока НоваковиИ — Могао би се тражитн спи сак од њега а ми да одредимо лица Пои Таса Каиетан-СиасиИ — Најбоље би бпло да се избор изврши по старој пррктици. Председник — Па добро ; онда овластите општ. суд да он нађе лпца па да вам их предложн. (Прима се). Сад има лицитација за чишћење пијаце (секретар чита). Ћока Нешић — Господо, уколико сам се уверио о томе, како су текле лицитзције за време прошле уораве која је бнла наметута општипн, ја сам видео да је свака лицитација имала по какав свој „мушаверлук". Од појединих лицитаната тражене су кауције само у готовом новцу, а од других никако! Према томе ја сам за то да се одредп друга лицитација за ову ствар и да се сав дооадашњи рад укине н новп услови пропншу. (Прима се). Председник — Ви сте чули и зпате да је одређена пека комисија која има да нрегледа општпнске рачупе. Она је одређепа у Децембру месецу. Ту су Милпсав Миловапоинћ, Иван Козлпћ и Светозар Ђор^евић Она још постоји н ради. Ја сам добио од управника трошарине један акт који гласи овако: (чита). Ђока НешиЛ — Док сам као члап одбора вршио дужност прегледања касе трошаринске, сећам се да сам затекао једног чиновника тамо кога је поставио управник трошарипе и који је вршио преглед и он је био довољан. Овај издатак на комисију чинио се у тој цељи да се верни награде. Трошаринске рачуне прегледао је Јова Хаџа Раш бнв, чиновник поште којн је био чиновник трошарински п за ову комнсију ни.је ни било посла него је учпњен нздатак забадава. На начин како је то управиик трошарннс раније чинио, могао би чинити и сад, те узетн једнога човека за преглед рачуна ако што има да прегледа. И тај човек не би морао имати 7—8 динара на дан као ова господа члановп комисије, но мање. Андра ОдавиИ — Ја бих молио да се одреди једна комисија која ће да прегледи ове трошаринске рачуне с тога, што сам чуо да је од стране неких београдских трговаца чињена злоупотреба у плаћању трошарпне. О тога бих ја молио да се изврши овај преглед нарочито у вези с 1)умруком и т. д. те да се види каква је потрошња чега бнла овде у Београду. Ја не желим, али ако буде истина оно што се прпча, биће грдних злоупотреба у овоме. Мика БанковиК — У допуну овога што каже Одавић, имам да изјавим да би требало добавитн податкс и од дирекције српске железнице и од паробродских друштава којим је путем мо гла и морала доћи роба, јер царннарских књига за стоварншне магацине нема за целу 1892 гсдину, а кад ових нсма онда се треба користити књигама железнпце и паробродских друштава те да се види колико је чега унесеио у варош, з после би се впдело колпко е пзнесепо, п колпко ,је свега погрошено. Мика БончиК — Ја предлажем у ову коми сију Мпку Банковића, Одавића и Марка Велн зарића (врло добро!) Милутин МарковиЛ — А ова садања комнснја да се одма разрешп и да поднесе извештај (прима се). Председник — С овим је дакле свршено. Сад даље, Ви знате да ми имамо менична дуга код Народне Банке и да рок обнови стпже. И ја вас молим да пзјавите хоће лн остати н даљо

нсти потписницн који су и пре1)е иотппсивалн менице ? (чује (е: исти, нсти!) У пређашњим седнпцама рекли сте да вам се изнесе на решење молба оних госпођица, које прикупљају прилоге за пострадале од земљотреса. Молим вас, дакле, да се та свар реши. Ви знате да је онај краЈ око Ћуприје, Јагодине и Свилајенца досга јако страдао, куће су искварене испуцале, порушене и друге су штете бпле. За те страдалпике држан је јуче копцерт, и за њих и општина треба што год да приложи. Мика БончиК — Ја предлажем помоћ од 600 дннара. Ђока НешиИ — Господо, ми још не знамо како стојимо с буџетом општинским односно те ствари. Чујем пак, да је она сума која је одређена пз партије на непредвиђепе трошкове, прекорачена још у Марту месецу. У осталом општпна Београдска учипила је приличио за ову, у пстпни племениту цељ, тиме што му је допустила да држп концерт на „Калимегдапу* од чега су леп приход имали. Према томе ја пе мислим да би требало дати 600 динара (чује се: није то много!) Раденко ДраговиЛ — Кад се добро промислн за шта се ова помоћ тражи, онда ће се веро ватн да је 600 динара мало п ја предлажем 1200 дипара. Председник — Ја имам само то да вам кажем, Да је пкртија непредвиђенпх трошкова за ову годину 15 586 дин. а до 1. Априла потрошено је 13.469 дин. На расположењу има дакле не што више од 2000 дин. Гавра БркиЛ — Ја знам да у Београд долазе сваки дан људи из места где бивају земљотреси. Они још нису ирестали, и ми треба да сачекамо да виднмо шта ће бити па да онда дамо помоћ. Председник — Места која су страдала од земљотреса, она још страдају, то је истнна; али баш за то и треба да им укажемо помоћ што пре Ваља знати да ти људи живе под баракама, шаторима итд. .јер су им домовн порушени н Јагодина, Свилајенац, Поповић н др. места нзгледају као после бомбардања топовима Сад докле ће та њихова несрећа трајати, то се не може да одреди али мн смо дужнн да им притечемо у помоћ колпко можемо. Мика БанковиИ — Мени је мало жао па брат Гавру што ову ствар узима тако олако. Господо, сећате се добро шта смо радили онога дана кад је поднесено пнтање о томе' колпко треба општнна београдска да приложи на дискос доброчинства за браћу Русе страда.јуће од глади. Ми смо напрсгли своје силе колико смо више могли и чпни мн се да смо у помоћ богато.ј РусиЈИ, Русији, којој је цео свет помагао далн 6000 дин. Гавра вели да чекамо: јер ствар није још свршена! Па зар да чекамо да људн са свпм пропадну под шаторнма, дашчарама, или ведрим небом?! Ако се у овакнм приликама нићемо да нађемо у певол.н, онда у којима ћемо? Ја сам за помоћ од 2000 дин. најмање. А, ОдавиЛ — Менн је веома жао што смо у тим приликама те не можемо да пређемо и цпФру од 2000 динара али да не сме^ш пропуститн да нм се то да, ја држим да смо сви за то. Да нас кратко време раздваја од новс годпне н новог кредита, уверен сам да би мпого више лали; и ја бих предложно да се да цео овај остатак, али како има још много времена дотле, морамо се ограннчити с том сумом само с тога што може да нам испадне онет сличан песретан случај у коме морамо да чинимо нз датке. Због тога, ја сам за то, да се давање овако мале помоћп о&разложи тиме што је кредит већ исцрпеп и нема се могућности за већу помоћ.