Beogradske opštinske novine

БРОЈ 83

ГОДГГНА IX.

лесто — бањичко брдо, гди ће се вежбати 6 п 7. истог месеца. Обвезниди ироФијапт и мупицијоне колоне са штабом без стоке и без коморе, позивају се, да 9. Септембра ове год. у вече на копав дођу на зборно место бањичко брдо, гди ће се вежбати 10 и 11. нстог месепа. Обвезпици месгпог пешадисвог батаљона, коњичких возова и осталих местпих трупа свију Једипица I. позива парод. војске, по-зипају се. да 16 Септембра ове годипе у вече па копак дођу иа зборпо место бзњичко брдо гди ће се вежбаги 17 и 18 истог месеца. Осим тога, позивају се сви ордонапси, кољапици, да и опи следују својим једи пицама. Сви обвезпици имају попети собом и евој војнички билет, потребпо одело, г.ошуље нрибор за јело, ћебе или поњаву за покривање. Они обвезници који се према овоме по зиву имају вежбати само два дана, попеће собом храпу за себе и сгоку за два дапа. Према паређењу исте комапде од 9. Јупа ове год. Бр. 3360 позивају се сви коњаници редовне војске и ордонанси код свих пешадијских шгабова, да са пропнсиим коњем и нрибором 4. Септембра ове (год. у јутру у 6 часова дођу па зборпо месго — Тркалишге, гди ће се вежбаги два дапа. Сваки обвезпив попеће собом војнички билет, храну за себе и коња за два дана. Који обвезпик овом нозиву ие следује сгрого ће бити кажњеп и при том издр-жаће дупло вежбање, о свом трошку. Од стране суда општине вар. 1>еограда 1. Августа 1893 год. АВр. 3178 и 39-69.

Имамо спомена ( г ј да су овога пута (Енгел мисли 1471. год.) по краљевој наредбн калочкн бискуп Гаирило н Јов. Љиир подигли с оне стране Саве према Шапцу неку тврђаву, која бп Шабац држала као у шаху. Ну како се звао тај граднћ, и да ли и данас постоје какви трагови од њега, нисмо могли докучити. Сазндавши град, Турци ставе у њега јаку посаду од 5 000 људи. Иначе шабачки град био је врло тврд, а својим положајем доминирао је целом Мачвом. Околина му је била равна и баровита, те нападач ннгде није могао наћи згодна наслона, са кога би га могао бомбардовати. А да је потпуно одговарао цељи својој, доказало се одмах исте године, месеца октобра, када су шабачка Турци без заповести султанове упалн у Славонију, а одатле и у Фриолију, а почетком год. 1471. и по други пут допру до ЈБубљане.0 Можда би се тада кренуо на Угарску и сам султан, да није био заузет ратом у Азији, са опаким противником својим Узун-Хасаном.( 3 ) (1) ЛпЈ;е1 V. Н. Ј.: А11§еш. >УеШи81опе, В. III. одсек Оеасћ. V. бегујеп, 8. 430. — И аттег V. Ј : в -езсћ. с1. ■ озт. Еехсћев, В. 1. 8. 52>>; (2) Н а т т е г у. Ј. беезћ. с1. озш. Кенћез, В. I. 8. 520. — Еп§е1 у. Н. Ј.: А.11§ет. АУеИМв^огЈе, В. 111. одсек Оезсћ. у. 8егу1еп, 8. 431.'. (3) Ј о п ц п 1 6 г е: ШбШге 4е 1' етргге оШти, р. '217.

РДД ОПШТИНСКОГ ОДБОРЛ Ш1 ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Августа 1893 год. Иреседавао нреседник г. Милован Р. Маринковић од одборника биди г. г. Никола X. Поповић, К. Б. Михајловић, Илија Ђорђепић, Јован Христић, Соломои Азријел, А. Шток, М. 0. Петровић, Ђ. Димитријевић, Др. Марко Т. Леко, М. Велизарић, Р. Драговпћ, Ми^ап М. Ђорић, Љ. Јовановић, Михајло М. Ђорђсвић, Милут. Ј. Марковић, Лазар Дашковић, Др. Павао Поиовић. (наставак) X. Одборшш г. Др. Марко Т. Л.еко, понавља својо пнтан с, учињено у седницн одборској од 27. Јула ои. год. КЊБр 365 да лп су Иеришон и компачија предузимачн за грађеље коцкасте налдрме још у обвези п|)ема томе што је израда калдрме са дотерпним камепом у кнез Мнхајловој у.шцп дата другоме предузимачу. Председпик изјављује, да су Перпшон и компанија још и даље у обвези за грађење коцкасте калдрме у Веограду, пошто је калдрма са дотераним камепом у кнез Михајловој улици привремена Предузимачн су овн подно.ш молбу за раскпдање уговоца, алп по псгој још гшје никакво решеае донето. XI. Сходпо решењу одборском од 30. Млја 1893 год. АБр. 2753, председник изноби понова на решење одбору молбу дунавског кола јахача кнез Мнхајло по ко.јој је решење одложено због исцрпл.ења партије буџетом одређепе за пепредви1)Спе трошкове. 11о прочитању поновпе молбе АБр. 4343, одбор је решио, да се дунавском колу јахача кнез Мпхајло даде помоћ за награђиаан.е приликом овогодишњпх трка пз касе општнпске а из партије буџетом одређепе за непредвиђене трошкове исга сума као и прошле годппе, то јест цст стотппа динара (видн решсње одбореко од 7 Ммја 1892 год. КЊБр 368 АБр. 6928). XII. Прсдседник износп 'одбору на решен.е молбу проФесорског друштва АБр 4342 и општег радпичког друштва АВр. 4341, којима се траже иовчапе помо1>п приликом држања професорског збора н прославе дссетогодпшн.ег делања опште раденичког друштва.

Међутим у ово доба догоди се у Мађарекој један догађај, чије су последице врло значајне но даљу судбину српскога народа. Мађарски народ већ нзнурен н до голе душе оглобљен огромним ратним трошковнма, и сваке године увећанпм новпм прирезима, који се трошаху на егоистичне намере краљеве, отворено је почео роптати на краља, због чешког рата, не устежући се да и отвореном буном због тога јавно иротествуј е. Племство мађарско, које је било незадовољно са самовољом Матијином, прихвати радо народни иокрет у своју корист, и на чело устанка стави се најбољн иријатељ Хуњадијеве куће, а у исто исто доба највиђенија личност у угарском онодобном племству — примас и архиепископ острогонски Јован Витез.( ■ -) .Уз њега пристану и мањн магнати, међу којима оиет беше најзнатнији Никола Илочки-Ујлакија, који је био љут на краља, што му није дао пре петнаест година обећану титулу босанскога краља. Мислећи да ће га исто онако лако збацити, како су га из Подјебрадове тамнице подигли на трон. Побуњени племићи збаце Матију с I краљевства, а прогласе за мађарског краља, (1) 1| о и 1 8 - К е §■ е г : Шз1о|ге <1е 1' Аи1г1сће-Ноп§пе, р. 232. — 8 вп с 1 к 1 а 8 Г Г.: Роуј. 1ц 'Уа1. књ. 1. стр. 652.

По прочитању тпх молби одсор је решио, да се проФесорском друштву изда помоН из оп штинске касе а из партнје буџетом одре1)ене на непредви^еие трошкове трп етотипе дипара а опште раденичком друштву из исте партије две стотине динара XIII. По прочитању модбе друшгва за уре^ење н унапређење дунавског и варошког кварта АБр. 1520, којом друштво моди за новчану помо!) за продужење радова око утврђивања обале дунавске. — одбор је одлучио, да гра^евпнско оделење општ. београдске на лицу места прегледа н поднесе одбору извештај, какви би се још радови имали нредузети за утврђење дунавске обале и шта би ти радови кошталп XIV. На тражење одборника г Нпколе X. Поповића, председник пзпоси попова ча решсње одбору молбу станнце удове пок. Тасе БашкалФгћа бив. тргов. овдашњег за издржавање. По прочитању те молбе АБр. 3313 одбор је решио, да се модитељицп Станицп БашкалФиђки пздаје месечна помоћ оно.шка, колпко највише може да да сиротпњски одбор. XV. Председппк нзвештава одбор, да ће се ове године у Бечу отворитп изложба средстава за живот, и да је издозкбени одбор позвао и општину београдску, да у томе су А елује. По саслушању овога, одбор је оддучио,, да одбориик I. Др. Марко Т. Леко, педнесе одбору што пре опширан извештај п своје мпшЉење по овоме нредмету.

ЈЛ. ВАНРШДНИ САСТАНАК 7. Августа 1893 год. Председавао пр-едседпик г. Мнловап Р. Маринковић од одборпика били г. г. Ник. X. Поповић, Коста В. Михајловић, Ј. Ђуровић, Мдлутин Марковић, Илија 'ЈЈорђевић, Др. Марко Т. Леко, С. Ј. Азријел, Стев. Чађевић, Јоваа Христић, М. О. Петровић, А. Шгок, А. Ј. Одаиић, М. Велизарић, Лазар Дашвовић, Мих. М. Ђорђевић, Ђорђе Наранџић, Мих. II. Вончић, Р. Драговић. пои Таса Каиетан Сиасић, Др. Павао Поповић, Г В. Димитријевић, Мат. Јовановић, Милаи М. Ђорић.

пољског владаоца Казимира , спновца онога код Варне погинулога краља Владислава. Већ су по њега и посланство послали, да га у Пешту доведу, кад ал' ето ти храброг Матије као муње из Чешке, и једним одважним кораком осујети својим протнвницима све планове наперене противу њега. Ми смо наиоменули напред да су једва неке политичке прилике нагнале Матију на извесну политнку југословенску* „иолитику обнављања старих круна балканских." Ово су те прилике, због којих је тек сада краљ морао обратити највећу пажњу на главни контигенат својих иријатеља — своју војску — на Србе, па задовољивши њихове већ одавно жељене националне осећаје, нривеза их чврсто уза се у овом судбоносном часу његове круне. Шта Срби вреде у рату, уверио се довољно краљ у овој последњој војнн у Чешкој ; а колико су нротивници његови ценили храброст и важност Срба, види се из тога, што су сс сада надметали са краљем, у задобијању наклоности Срба, знајући добро, на чијој страни буду сриски борци. да ће та страна бити и иобедилац. Али Срби нису лавирали, већ одлучно пристану уз краља. Да сатре своје противнике, Матија се