Beogradske opštinske novine

ГОДПНА XI.

-" ." • _ ј БРОЈ 39

нећу да допустпм, да ее уговор крњи, и да се поједшш члапови уговора укидају ти.м пре, што се још није почело да ради на коначном довршењу радова. Пошто видим да је Вулковићев предлог умесан, и ја сам се сад к љему придружио, са додатком, да не пристајем, да се ма и један члан у уговору укпда. Н. ВулковиК — Мој је предлог био у таме, да се друштву одговори на пиомо. да одбор општински нпје вољан да чл. 19. разуме, како га је друшгво за електрично осветлење разумело и како га је комисија усвојила, него да се тај чл. има разумети тако, да се друштву плати само онолнко, колико кошта материјал и то у годишњем ануитету, који амортизације нема јер кад нам друштво по извесном члану уговора буде предавало цело предузеће, оно ће нам више утрошенп капитал урачунати. Ја тражим дакле, да им се плаћа интерес на онај капитал, који су внше утрошили, него што би га утрошили, да су ннсталирали сијалице. Љуба Јовановип — Мени се чини, да ово, што сад рече г. Вулковић, они баш и хоће. Они баш и траже, да се ово не врши на основу чл. 19. Видн се, да и они тај члан схватају као и ми Него они траже, да им се додатак призна и плаћа интерес на уложени капитал; а да небн плаћа.ш то у готовом, они нам предлажу да се одречемо чл. 41, јер ево шта се у нредлогу њином каже: (чита). Оаи се пошвају на то, да ће утрошпти већи капитал око овога пнсталирања и да према томе траже п веКи интерес, већу плату а то је исто што говори и г. Вулковић. Никола ВулковиИ -- Интерес им се не спо ри на 1СОООО 5—6000, али да се одреку њихо вог рач^нава утрошензг окз одржавања осветлења који изпоси на 26 000 дин јер на то немају права. Марко ВелизариЛ —■ Ја се потпуно слажем са г. Вулковићем, само што он вели да амортизацпју не треба урачунатм, ја тако не мислим. Ако ми урачЈнамо амортизацију онда ћемо за 40 гадина, колико у опште тај уговор траје, исплатити уз интерес и накнаду која им се даје, што кад тога не би било мп би за 40 годплаћали само интерес а за накнаду остали би опет дужни преко 100000 дин. Колика ће бити амортизација то ће рачунске таблице показати, сзакако неКе бити много већа од °/ 0 .

То пам нпшта не би сметчло за случај ако бп у времену од 40 год. хтелп да одкупимо од друштва концееију у том случају лако би се амортизација одрачуиала онако исто као што се урачунала. Ја мислим дакле да треба п амортпзација да се ставн, Љуба ЈовановиК. — Ја мнслнм да би најзгодније било да ову ствар не свршимо него да предмет вратимо председништву и комисији, те да они иокушају споразум са друштпом и резултат тога споразума да изнесу^ пред одбор. Међу тим једно се може још сад казати: — да је наше расположење да се од уговора пишта ие крњи. Марко ВелизариИ — Треба друштву казати да ми њему не уступамо ни један члан уговора и да не дамо ни једне паре преко 6000 годишње, па у тим границама нека се креће спорззум комисије са друштвом н шта буде у тпм границама закључено мп бисмо одобрили. Др. Леко. — Ја сам за то, да се строго држимо уговора, по коме нпсмо дужни друштву никакве накнаде, у овом случају, давати. Председнш, — Пристајете ли да се ствар ова сматра за свршену. Др. Леко — Ја мнс.шч да се сврши. Андра ОдавиИ. — Ја сам за то да се покуша споразум. ако се може. Нредседник. — Ја ћу да вам још једну ствар саопштим поводом оваквог р асположења, ма да ннсам мисшо да је сад саоиштим. 9. јуна председник надзорне компсије за осветлење госп. Ђока Стапојевнћ поднео ми је писмо, а поводом седнпце одборске од 8 јуиа, које овако гласн: (чига ) Ј.1 ово изцосим као писмо на ме упућено. Али кад овако расположење етоји нисам могао да га прећутим, те да видите, како је расположење чланова комисије о овој ствари. Пикола ВулковиЧ — Мени је врло жао што впднм да јс ствар унсла такав облик, којп нпје пријатан појединим раденицима на овоме послу. Међу тим не видим, да је повод таквој љутњи у радњи одбора. Ја признајем господо, да сам један од оних, који се нису сложили са мишљем, штб га је дала компеија. Али ипак одбијам да-

леко од себе по.мисао да сам то говорно из ноповерењн према комиснји (Чујесе:то ипје нико нп мислпо). Мн смо као одоорпици по.Јвани да решпмо, да ли ћемо одобрнти плаћање, које се има учинити у већој сумн него што је уговорено. Ја сам мислио да то не треба одобрити. Бнло право, било непр во, ја не одобравам овај вишак али не мпслим да тиме вре^ам осетљпвост стручне комисије јер не утичем у њену стручпу радњу, него у Фннансијеки део општпнског рада. Председник. — Ја видим да се овај разговор своди па то да ми не можемо да плаћамо оно што комиспја предлаже, а да сви желимо јаче осветлење како комисија предлаже. Сад ваља паћп излаза и реншти да ли да прекпнемо са даљим преговорпма или да их још наставимо. не би ли се дошло до каквог резултата Љуба ЈовановиИ. — Тп људп, којп су раднли на овом послу 3 године доиста су нас јако задужнли, и мени је мило што видим да г Вулковпћ и сам прпзнаје да све што је говорено, није иараз иеповерења према комисијп. него ствар са свнм друге прнроде; а да ком сија п даље као стручно тело ужива највеће поверење у одбору, то је вап сумње. Ја се нанадам, да ће се г. Станојевић с такоиим сматрањем задовољити и да ће даље остати члаи комисје парочпто кад узмемо у обзпр да се овде водп реч о Финанснкој странп питања. а пе о техничкој, и да дакле ннје у пнтан.у стручно мишљење комисијско пего пптање кесе. У так^ом питању ми треба да мозгамо својим мозгом п да не слушамо иикога, јер стручна комиснја у овом и нема да нам даје никакав савег, осим што нам може пзпетн рачун као што нам је и пзнела рачун, који смо тражилп а наше је да према Фипапепјској спази п приликама одлучујемо хоћемо ли се упуштата у ма каке нове нздатке илп не. Кад се то објасни г. Станојевпћу, а нарочито кад му се објаснп намера појединнх од борннка, ја мислим да ће се оп задовољити и остати п даље у свом положају Што сс осгалога тиче, ја мислим да неке бити подесно, ако вече|)ес одредпмо последњу суму, коју бпсмо дали друштву ј ер може бити да ће се прегововорима уепети да још до мање суме дођемо. Председник. — Хоћете ли бар да сведете на ово: да овластите председништво да оно у границама ових разговора н напомена води даљ

војску.(') Матија је правдао ово своје бегство јџком зимом, али његови војиици нису умели краљевски извијатн, казујући право: да није тако лака ствар оодити ратове с Турцима у Босни; јер тамо беху видели: „агсев гио-гз шгробкан ореге е!; па!;ига тши!а8. геодопет ттапШтч Г11 соекгт всориЊ аврегат". Из оскуднце извора нисмо у стању определити, у којој су мери учествовали и босански Срби у овом рату уз краља Матију. Али, зар се може замислити оно српско срце, које не би раздрагано одушевлењем, ступило уз војску онога владара хришћанскога, који и делом и речима даваше доказа, да је вол.ан ослободити Србе од Тукака? Без претеривања, дакле, можемо тврдити, да је скоро половину Матијине војске у овоме рату сачињавао српски елеменат. Јер оних седам хиљада крстоносаца, што се спомињу у оном млетачком пнсму, зар могу бити други, ако не, бар у већини, српски драговољци и бегунци из Босне и других потлачених кра.јева српских, који (1) Види код Наштег-а: Стезсћ. с1. озт. Кејсће®, В, I. 8. 4УЗ. — Е п § е 1 - а : АП^. "\УеН1изк>пе, В. III. одсек (Јевсћ. у . ЗеггЈеп, 8. 428—429. — Ка1от: ЕрПоте сћгопо1о§'. VI. р. 4:4. — ЗтгсГкГав Т. Роуј. ћгу. књ. Ј, стр. С.35.

кЛајцу. Са остатком упути се краљ к Србији, бојећи се да му смедеревски Турци не зађу с леђа и преирече повратак у Угарску. Чим се појави Матијнна војска пред Јајцем, султан одмах ирекиде даљу опсаду града. Г1а да му тоиови и пртљаг не би пали у руке Хришћана нареди једном оделењу коњ.ице, да их спроведе у Врбас, а он се пак са осталом војском склони у Милодраж у унутрашњости Босне.(')У поменутом горњем писму млетачкога архива, говори се, да је мноштво мртвих Турака покрило пољану око Јајца, а више од 600 рањених одвучено. Султан се врло журно иовлачио, а на то га је гонио и жалостан појав у његовој војсци, од које се већи део разишао самовољно, напустивши војну због велике оскудице у храни. „У Јајцу пак умрло је само четири, али ни недесет ннсу осталп, а да нису рањени." Мирко Запоља не хтеде ићи за султаном, већ се окрене на оне градове, од којих је везир Мухамед неке већ био покорио; понова освоји Сребрник, и друге мање градове. Одатле се упути на Зворник, саставивши се у путу и са оним дру-

(1) ХесПс М. Ега: З^апје теДоДггате Возпе Згећгепе, стр. 7.

гим делом војске иод краљем. Овако здружене војске стану сада опседати Зворник и тући га из својих топова. Алије онсада ншла врло тешко. Турци су се борили у граду као лавови, уз пркос свој оскудици у храни. Тако прођу већ два месеца, а још никаква успеха. Зима већ у велико стегла, војска мађарска уморена, дугим ратом, а бан Запоља, изгубив и једно око при једном јуришу, малаксао духом, и већ почео саветовати краљу оступање. У томе, као олуја, дојури турска војска иод вођством неких пет паша у помоћ Зворнику. Паша Алнбег — Михал-огли летео је напред са својом коњицом, и чим се појави испред Зворника, краљ Матија нареди остуиање. Али то није било оступање, него право бегање. Све топове и сву храну за војску н коње оставе испод Зворника, само да се што пре дочепају Саве. Ну у путу их пресретне Мухамед-паша са тешким турским оклопницима, нападне с леђа, и многе војнике и коње зароби, гонећи их до саме еавске обале. Једва се са остацима јако умањене и разбнјене војске сустави краљ у Срему, где постави ратни суд, тобоже да суди онима, који срамно утекоше, плашећи тиме и оеталу