Beogradske opštinske novine

БРОЈ 41

ГОДИНА XI.

IX. На *ап 28. Овтобра од 2,— 5 сах. по иодое, — за давање- под закуп ■оправке рабаџ. општинсвих вОзова. X. На дап 1. Новембра од 8 — 12 сах. пре подне, — за давање под закуп плаца опшганског више чесме .књагиње Љубице". XI. На дан 1. Повембра од 2 — 5 сах. по подпе, — за давање под завуп II. н^кипе у таш-мајдапу. XII. На дан 2. Новембра од 2 — 5 сах. по подне, — за давање под закуп чишћења пијаца у вар. Београду. Погодбе о овим закупима могу се сваког радног дапа видети у капцеларији ра•чуноводства. Ко жели ма шта од овде изложепих права узети под закуп, нека означеног дана дође и дицитира, пошто положи прописапу •вауцпју. СБр. 12.755 — Из канцеларије суда •опш. града Београда, 14. Августа 1893 год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ ВЕОГРАДСКЕ Састаиак држан 21. Јуна 1893 год. (ИЗВОД ИЗ СТЕНОГР. ВЕЛЕЖАКА) Председник — Пошто има довољан број. одборника за рошавање, то отварам седницу, и молим вас, да чујете записник прошле седнице. (Секретар прочита) — (прима се). Пошто су свршепе извесне ствари мање важностп одборпик Стевап Чађевић учини предлог, -др се откопа доња Јоиапова улица, која је већ уређена, да би се сиојила с Цетињском, Скадарском, Видинском и Волпичком улицом По требпо је вели, да се ^клопп једаи мали језичац «д 15 м. гаирине и једна гомплица земље, која на том просторчпћу постоји, на врху које има рупа нечистоће, која прети да се сваког момента нзлије и да загади сав онај простор, који је тамо. Моли одбор да тај мали језичац откуни пошто буде, те да се споје те улице и да се олакша саобраКај од Душанове и Видпнске \ лпце.

очн — у Мати.ју, али њега, њега нема лигде ни да се чује!... Го н бос, без икаква оружја н ратне спреме. са голим шакама борећи се, немајући ни добрих вођа, народ српски клону духом, ј ер му ни од куда не дође помоћ, а сам не беше у стању борити се и иротиву ириродних стихија, које га наскоро нагнаше, да се у своје земунице иовуче. Турци су поново завладали свима местима, одакле су раније морали бегати, иа се разуме се лепо стали наплаћивати са Србима за нретрпљени страх. Тако је због немарности хришћанских владара, а нарочито краља Матије, пропало дело народнога одушевљења, које је не само Српству, већ и Хришћанству могло донети лепих користи, да је бидо иолитичке угшђавности. Природно је, да Турци нису сада стали на томе, да се само задовоље угушењем народног покрета. Знајући, одакле долазе сва потииривања, а бојећи се и каквог новог народног устанка, који би био опаснијих последица но њих, реше се они, да са свим униште и ону носледњу сенку васалске слободе у Херцеговини , па да и њу по примеру осталих земаља нретворе у турску ировинцију, те да на тај начин униште сваку наду

Марко Велизарик потпомаже иредлог г. Чађевића На предлог председника, ова ствар би упућена комчсији на проучаваље. За овим Се прешло на нродужење претреса трошаринске тарифе. Председник чита: На брашно Јб 0, 1, 2, 3, 4, на млинарске производе као: бунгур, крупу, гриз и гершле од 100 кгр. 5 динара. Комисија мисли да се издвоји кр^па, бунгур и гриз и оптерети са по 2 дин. а остало 5. Стеван ЧађевиК — Предлаже да се брашно подели у две групе, и да се брашно Дј 0, опте. рети а оно што народ јеле, да се не оптерети. Соломон Азријел тврди, да би предлог Ча ђевићев дао понода многпм незгодама и кријумчарењима те мислн, да би боље било, да се у брашну не прави рлзлика, и да се свако оптерети са пола динара. Марко ВелизариИ слаже са С. Азријелом. Љуба ЈовановиИ — у подужем говору ра.члаже, да не би требало оптерећавати б[.ашно никаквом т&ксом, и мисли ду, би св могло наћи начина, да се ово крајње средство избегпе. А. ОдавиЛ слаже се с Љубом Јовановићем и одлучно је противан оптерећавању браиша трошарином ма и најмањом. Мијајло БанчиЛ — говори у истОм смислу као и Љ. Јовановић и А Одавић с тим, да би требало шећер јаче оптеретити, и да се на тај пачин постигне предвиђена сума прихода, Стеван ЧађевиИ — Придружује се разлозима против оптерећења брашна, но нпак мисли, да не би било штетно, ако би се оптеретило најФиније брашно. А ако 6(1 ово било теретно контролисати онда одустаје и од овога. Милутин МарковиИ — Токође је противан оптерећењу брашна трошарином, што је у подужем говору лепо оправдао. Соломон Азријел — Објашњује, да не би било корисно подизати трошарину на шећер, пошто ће се ова наплаћивати на сву количину што ^ Београд уђе, без разлике, да ли ће се овде иотрошити или из Београда извести. Стеван ЧиђевпЛ пита, може ли се категорички одвојити бело брашно од лебног ?

потлаченога Српства, на какву могућну стварну помоћ за ослобођење своје. С пролеће г. 1483. дигне се неки санџак-бег Хесо из Трикорнеза (Тпсогпево) на горњи део Херцеговине, где владаше Владислав. Заузме брзо његове градове, и натера га да бега у Угарску. Оеатле се Хеео крене у доњи део, где је био Влатко. Срећа га и ту добро послужи, јер му брзо у руке падну градови: Огасо\ г 1/ма, 1Ла1ка и Кастел-/1ови. Кнез Влатко утече Дубровчанима, који да би ублажили срџбу султапову и великога везира, што примише у своју средину непријатеља турског, обојици нослаше замашну своту новаца, на дар. Тако ааде , са свим под турску власт, и Херцеговина, а Турци направпше од ње засебан санџак, који подвргоше власти босанскога паше Шустафе ЋурЏвиКа (Сгшгаеушћ).^) Овом прплпком узели су Турци и неколико млетачких градова у Крајини, што су им Млечани и миром од исте године морали и уступити. Суседни Хришћани, нарочито Срби и Хрвати, добро* су разумевали опасности, које тек сада настају по њих. С тога и (1) .11 а ш И1 е г V. : (јенсћ. с1. озт. Легсћез, В. I. 8. 628. — К п ј* е 1 V. Н. Ј.: АПц. ЛУеШиз1опе-, В. III. одс.ек веасћ. V. бегуаеп, 8. 434.

Мата ЈовановиЛ, — Одговара Чађевнћу да се може разликовати бело брашно од лебног, но то разликовање немогуће је нравилно извршити при наплати трошарине, кад је брашно у џаковима и под пломбом. Михаило ВончиИ — Мисли, да се одложи решење овога питања о трогнарини на брашно за доцније, докле цела тариФа не буде претресена, па ће се онда видети, хоћемо ли и без те трошарине имати довољно прихода или не. Стеван Чађеви% — Сааже се с предлогом М. Бончића. После овога председнак је питао, да ли се усваја предлог комисије о трошарини на брашно, на шта су сви изјавили, да се решење ово одложи. За овим је, по усвојењу трошарине на неке луксузне млинарске производе, седница зикључена.

Састонак држан 25. Јуна 1893. год. Председник — Отвара седницу, пошто има довољан број одборника, и моли ди саслушају заг.исник последње две седнице. Секретар прочита — (прима се). Председник — Продужава се пратрес трошаринске тариФе. На реду је да се одреди тариФа на волове, краве, бикове.и телад. Предлаже се од 100 кгр. 10 динара бруто. Јован ЂуровиЛ, — мишљења је, да бн било боље одредити да се плака па комад а не по тежини. М. Ђорић — тражи да се одвоје волови за клање и нолови за рад. Јован ЂуровиИ н Филии ВасиљевиК — Потпомажу ЂорићаСоломон Азријел — Тражи, да се трошарина наплаћује по тежини а не по комаду, јер ће бити правичније. Михајло ЂорђевиИ — Мисли, да би боље било да се не прави разлика између волова за рмд и клање, пошто се та разлика не би могла увек п тачно извести. Раденко ДраговиК — Потпомаже предлог. да се прави разлика између стоке за клање и оие за вучу и за земљорадњу. налазимо ове (1443.) годинс неуморног Змај-Деспота Вука у друштву хрватске господе, зацело ради договора о заједничкој одбрани, и наиаду наБосну илиХерцеговину. Прилика им се указала, да своја договарања и у дело нриведу. Сам од своје воље дигне се, октобра месеца, босански Харзи-ааша са 8 000 коњаника, и прејури преко Хрватске у Крањску.(') Кад се отуда враћао са 10 0 0 робља хрипгћанског, дочекају га на Уни, срнски десиот ЗмајВук, хрватски бан Владислав Хедерварија и остала хрватска господа са војском од 12 000 коњаника. „Зла је слутња одмах попала Турке. Отети Хришћани из њихових руку после прииоведаху, како су постављали сабљу да виси, пак су из ње гатали. Тада да је месец постао крвав, затим црн, а онда таман; три звезде да су на Турке ватру сипале, а они престрашени чупалн себи длаке из главе и из браде, на земљу падали и друг друга грлили. Паша пошаље нашима дарове и обећања, да ће им нредати похватано робље, ако их у миру пусте проћи. Не прихватише погодбе, већ му поруче, да ће само од њега узети оно што мачем (I) Н а 111 ш е г V. Ј.: Сгезсћ. (1. озш. Кекћез, В. I. 8. 629. до 630. — Ставжајући овај догађлј у 1484. г. ( Хамер пе.чи, да је било 7 000 Турака.