Beogradske opštinske novine

«,'1 пипо повећава. Треба вели да се пази да, <се трошарина подиже и да со заокругљује тако Да опо што се добије, иде у истини у касу олштннску, а не појединих шпекулаиата. Ио његовом мишљењу на вино могла би се повећати трошарина, а тако исто и на ракији, али на пиву не, Јер је довољно оптере^ено. Илија Ђор/јевиИ — Слаже се са др-ом М. Т Леком што се тиче оптерећивања пива, али је противан да се на внно нодигне. Цредседмик — Мисли, да бн било четири динара повишице на ниво сувнше много. До сад је наплаћивано 8 дип. а овом трошарином оптерећавамо га са 10 дннара, и још ако би хтели 4 дин, онла бн 6и.10 и сувише. (ЧуЈе се: не мари ништа ) До сад је на вино наплаНивапо 5 динара на <сто кила, управа трошаринска нредложила Је .8 динара. Комисија ннјо то уевојила. Пристајете ли да се што повоћа: (Чује се: да остане то за сад.) Добро, онда пристаЈете ли на повећаше таксе на ракију и то по 2 динара? (Иристајемо) 'Свп ? — Сви. ][}). Марко Леко — Си из разних обзира ударпо ве11у т[)ошарину на ракпЈу до 15 градн, јер она ракпја коЈа је нспод 15 гради није „добра. Н.а овај начнн изазвало би се да се до'носи боља ракнЈа у варош. Веља ТодоровпЧ — Вели, пошто држава не удара нпкакве трошарине на зино и ракију, то би онштина могла на те предмете повисити, што 1НПЈ0 случај са пивом, јер на њега др.кава узима ■20 дпнара Др. Марко Леко — Миели да ће најбол.е ■бити, да се пошција 11 п 12 онтереги са 10 дннара, а то значи : ракија од 15 градн да ое оптерети са 10 а иреко 15 са 20 динара. Председник — Ип га при.ма лн се овај предлог ■г. Деке? (Нрима се ) Даљо пита, да ли прима одбор нредлог, да се на ппво наплаћује 12 дип. по последњен предлогу (Чује се: прима се и. нс лрима се). Андра ОдавиИ — Рачуном доказује, да пиво треба о псрс^ааатн са 5, 10 11.111 15 днн. тако, да нпвари ие ћаре на трошариип. Предлаже, да се п 11 во може оптсретитп са 15 динара па да опет остане иста продајпа цена, јер ако се удари само 12 дип. нпак ће пиварп узимати од потрошача 15 дпи. п ту ћарити 3 дип.

После овога објашњења председник је ставио на гласање и би решено, да се на хектолитар ппва удари 15 дин. За овим„.је без дебате, гласањем решено, да се на вино удари трошарина 7 динара на хектолитру Председник пита хоће ли се сад решавати о белом брашну. Андра ОдавиИ — У спом подужсм говору одсудно се противн ма и најмањој трошарини на брашно. Вољан је да готпомогне сваки предлог о онтсрсћењу којих других артикала, само брашна ие Мика ВончиК — Одгопарајући Одавпћу мислч, да неби бнло баш тако убитачно по углед оп штпне и н.еног кредита Кад бп ое бело брашно, као луксузно оптсрегило. Веља ТодоровиК — Побија разлоге Одавића слажући се с Бончпћем и предлаже, да се бело брашно оптерети. Др. Иавле ПоаовиИ — Брани разлоге,, Одавића и побија исте оних који су за трошарину иа брашно. Вели да би трошарпна на брашно значила, да је општина београдска у крајњој финансијској невољи, шт^ ни у колико не стоји Носле још неких незнатних објашњен.а кад је председник ставио на гласање, да ли да се браишо оптерети п колико, — видело се, да нема довољно одборника за решанање, пошто су неки већ отпшли, те је с тога остављено да се у иду!.ој седници решава

Састанак држан 9.-Јула 1893. год. Председник — Пошто нма довољан број одборника то отвара седпицу п молп да се чује записннк послеДњег састанка. Секретар прочита. (Усваја се). Председник — саопштава, да гра1,евипско оделење тражи, да се на ограду нове школо дорћолске и авлије одобри крешт од 8 500 дпн. Пошто је више одборннка изјавило жељу, да му се са овнм тражењем поднесе и нацрт ограде па унпђај, то је председпик оваЈ пре ^мет повукао с дневног реДа с тим, да га у идућој седиици но нова подиесе заједпо са напртом. Председник објашњује. да иема довољно употробл,ивог старог камена за претрес калдрме у

Кнез Михајловој улици, с тога се предлаже, да се средином 4 — 5 метара калдрмикге дотераним каменом и предлаже да сс то да у изрнду Ристи Крстпћу као најнижем понуђачу. Соломон Азргијел — Одобрава предлог предселника. Др. Иавле ПомовтК — Слаже се с иредлогом с том изменом, да би требало калдрммсати са стране дотераним каменом, пошто ће се средина улице због канделабра врло мало употребљаватв ца и кварити Милан ЈшаетановиЛ — је мишљења г да је нримедба Др. П. Поповића уЖсна. Марко ВелизариЛ и Илтја ЂорђевиК горидру жују се предшгу др-а П. Поповића. Секретар чита: молбу Јеврема Радивојчевића да му се врати обртна такса наплаћена на извесан рад општини ио погодби. Председник — Објашњује, да ио закону све оне радње коЈе се лнцитацијом на рад дају под лсже плаћању обртне порезе \°/ 0 . Овде је држата лнцитација и кад је дошла пред одбор, одбор је казао, ми пристајемо, да нам Радивојчевпћ лиФерује, алп не по ц.сн>и, која је на лнцитацији изашла пего 110 другој цени, која му је иредложена. Дакле, одбор је ступио са њиме у погодбу. На ту понуду Јеврем је иристао п врш<10 посао. Сад долази, да се рачун сврши п платн посао. Том приликом има да се наплатн и обртни иорез. Но та наплата зависи од тога: Сматра лн < дбор, да је ово била лицитацнја илп погодба ? То пигање има да се реши, Јср од тога зависи, хо!.е ли се ова обртна пореза задржати илц ие ? Марко ВелизариИ — Изјав кује да је ово погодба а не лицитација. Соломон Азријел — се такоће слаже с мпшљењем да. ]е ово била погодба измећу општине и Радивојчеипћа и да према томе но бн гребало да му се паплатп обртна пореза. Милутин МарковиЛ — Мисли да није надлежан одбор општински да о овоме решава, сећ државна Финапсијска иласт, с тога предлаже, да суд одмах пзда молиоцу решење да он не може да му пзд I задржату обртну иорезу, а он нека

у уверењу, да је границу у томе иределу добро сачувао, јер изван ириродних обранбених средстава, још и нагон ! самоодржања и освете морао је подстицати ове насељенике на очајну борбу у случају ненријатељског нападаја. Године 1493. босански Јикуб-ааим добије налог од султана, да са што већом силом пређе кроз Хрватску у аустријске земље да би тиме изнудио себи повољнији мир од краља Владислава. У угарској краљевини било је у ово доба врло ровито сгање; краљ Владислав тек што се смирио на престолу. И у Хрватској непрестано се продужаваше неслога између браће Франкопана, и новога бана Деренчина. Док се тако и свима хрватским великашима одвлачила ева нажња на Вудим: да ли ће на престо сести Јован Корвиновић, или нлемићски изабраник, Турци су више пута узнемиравали хрватске границе, али су увек били одбијани .('ј (НАСТАВИИЕ СЕ)

а онда и многе земље у Ванији око Костајнице (Зрињ, Зриионоље)".^) За времесвојихпљачкашких нохода, Турци су највише њихове земље нустошили, и јнриковали кнезове на имања ио Приморју, -ц онда на она што бејаху ближа крањ,'Ским међама: око Модруше, Огулина, Восиљева, Рибника и Озља. ТВихови сељаци и радници разбегли су се били са огњишта својих, те су се ови кнезови стали бринути да своја имања поново наседе, „како би могли оружаиом руком заштитити своје земље од Турака". У •томе им је добро дошла била помоћ од хрпских исељеника из Восне. Кнезови их стану врло радо примати и насеља:вати их но опустелим својим земљама, ;под условом, да их бране од турских насртаја. 11 а да би што више таких бранилаца својих земаља с^гекли, кнезови су те своје нове насељеникс из почетка ослободили од обичних дација, које су им они, као својим спахијама, били дужни давати. Сем тога и другим разним иовластицама мамили су на нресељавање н оне ; који још беху осгали под Турцима, стављајући им овамо у изгледу, са свим слободан жнвот, као да су у

својој домовини. У XVI. ст. наићићемо на безброј примера, где се Срби на позив хрватских великаша и ћесарских ђенерала. селе из своје постојбпне у суседне аустријске земље. Али томе има трага још нред крај XV. ст. где се изриком спомињу насељени српски досељеници по Лици и Ербави , око Модруше и Огулина, на земљама кнезова Франкопа ских. Ваничек(') вели, кад се краљ Матија враћао из Восне, по освојењу Јајца, г. 1463. даје „дао уточншта многим хришћанским бегунцима у лиикој и крбавско) . жупанији, чије земљиште са свога пластичкога облика за природну тврђаву развијено, даваше овим насељеницима згодна средства за четнички бој и одбрану. У једно им ујамчи 3. и 4. чл. законским слободу вероисповести, ослободи их од десетка, уз дужност да бране земљу, и потчини их сењском капетанату, који је још краљ Лудвик I. установио". Највероватније је, да су ову насеобину сачињавали највише они у Јајцу ослобођени Хришћани, да избегну тешке ланце ропства. Краљ је могао стуиити у своје будимске дворе умирен,

(1) Иетор. војн. Крајнне (превод Ј. М. Шимића) књ. I. стр. 3.