Beogradske opštinske novine

БРООГ 45.

ГОД. 11

ИЗЈ1АЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН НУТ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ I НА годииу 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРАНЕ ЗЕМ.ЂЕ НА ГОДИНУ 9 „

ЦЕНЗ. ЈЕ ОГЛАСИМХ 3 ПР. ДИЕ, ОД БРСТЕ НРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се Непдаћена писма не пришају се.

АНАЛИЗА ВОДЕ ИЗ НОВОГ БЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА (СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ) .0 • . I САСТАНАК мегаовите комисије одређене за исиитивање воде новог београ.дског водовода иоводом брошуре г г. д-р Еосте ЈовановиЛа . д-р Марка ПиколиИа и В. ПрљевиКа, драеан 6 октобра 1893. год. У рударској лабораторији министарства народме иривреде. Председава председник, Др. Ђока Димитријеви^ начелник санитетског одељеља минаст. унутрашњих дела Пословођ комисије, Др. Павле Поповић Присутии су били чланови комисије: Др. Шамс, др. А. Хелих, др. М. Т. Л.еко, др. К Јовановић, др. М. Николић, др. А. Зега и В. Р. Прљевић. Председник. — Господо, четвртог октобра ове године добио сам писмо од г. председника опшгине које гласи: (в. прилог 1). После тогадобио сам друго писмо, које гласи : (в, прилог 2). Тако исто и сииоћ сам добио писмо од г. председника општине, у коме ми јавља да су г. г. Сима Лозанић и Д-р Милан Јовановић-Батут изјавили, да не могу да се приме чланства у тој комисији. Почаствован овим избором, ја сам се у толико радије одазвао позиву општине београдске, да суделујсм у овакој једиој комисији, јер сам у положају моме, као начелник санитета и сам налазио за нужно, аа се услед пронесееих онеспокојавајућих гласова у публици и штампи о води из београдсног новог водовода, образује овакова једна стручна мешовита комисија. а нарочито је било потребно после најновије брошуре написане од тројице наших стручњака којом се цео досадашњи рад на води београдског водовода, не само државног хемичара д-р Лека, већ и радови признатих светских капацитета о употребљивости макишке подземне воде за пиће и домаћу потребу доводе у сумњу и под гштање тиме, што су господа писци брошуре нашли, да сада у води из новог водовода има прилично органских магерија азотасте киселине и амоиијака, и да није општина одредила овакову једну комисију, иста би одрећена била од стране државног санитета. Комисија ова дакле има да изведе на чисто: да ли заиста у београдској пијаћој води има органских материја у толикој количини колико су г. г. писци брошуре нашли, па ако би се Фактички тако што и поновном анализом од стране комисијв констатовало, што

би на сваки начин воду као такву чинило готово неупотребљивом за пиће, да се тражи и пронаће узрок, тој немилој појави. Жалим само што се позиву општине нису одазвали у овако једном важном питању, и много уважени проФесор хемије на Великој Школи г. Сима Лозанић и проФесор хигијене г. д-р М. Јовановић -Батут, који је према тврђењу у брошури, сада нашао врло велики број бактерија, преко 1400 у 1 к. см. од којих знатан број и оних, што ражиђују желатину, што би чинило врло велику разлику између његове раније бактериолошке анализе подиесене техничком одбору за грађење водовода 23 јуна 1889 године кад је нашао највише 34 бактерије у 1 к. см. од којих ни једна кужна или сумњива, а добре чисте воде имају највише 200 живих клица, према чему је подземну макишку воду препоручио са страие хигијенеке као веома чисту и здраву и која у томе погледу надмаша чак и беле воде.. Изложивши овако ствар о којој имамо као комисија да радимо, не могу да пропустим, а да овом цриликом не констатујем, да су се господа писци брошуре удалили доста од објективности критичара, када су, излг кући своју анализу вода, доводили у сумњу цео досадашњи рад поштованог г. Лека, на том послу, обележавајући га чак и као кривца, што Београђани пију данас нездраву воду. Пре него што би приступили послу ја бих молио г. г. писце брошуре, да нам кажу место одакле су узели воду за испитивање, друго метод којим су одредили органске састојке, амонијак и азотасту киселину, и треће, да се узме проба воде из водовода, одакле госнода кажу, те да одмах приступимо одређивању тих састојака. Др Коста ЈовановиК. — Ова ствар може да нас одведе на погрешан пут. Једна иста вода може једанпут имати више а други пут мање органских састојака. И по анализи г. државног хемичара тих састојака има једанпут више други пут мање. И ја пристајем да се ова вода испита, али пре тога морам да констатујем, да ова вода није стална није ни једног дана једна иста. Да то докажем узећу анализу самога г. Лека. Тако он 6|УШ налази у макишком бунару 522 мгр. сувога остатка, док после месец дана он налази у истој води 552 мгр. сувога остатка. Разлика је дакле у 30 мгр. Ако се сада запитамо од куда сада тог сувог остатка да има више, онда долазимо до резултата да вода мора нешто да раставља те да отуда долази тај остатак. Према томе види се да вода није стална. Даље државни хемичар налази у истој води 6|УИ1 18 м. гр. хлора а 10Ј1Х дакле за месец

дана доцније налази 20 м. гр. хлора. Разлика је дакле у 2 м. гр, Па за тим 6[УШ г. државни хемичар не иалази нпкако азотасте киселине, међу тим налази је 10|1Х. И то је питање врло важно, од куда код њега да се нађе азотасте киселине. Мора бити да се вода меша са чим другим, или да протиче кроз какав терен, чије састојке узима. Из свега овога види се да ова вода није стална, него да је промењива. Ми дакле можемо сад наћи више а можемо и мање азотних материја него пре што смо нашли. И ако данас држимо пробу ја верујем да можемо наћи и мање. Д-р Хелих. Ја држим да се може доказати да се евака вода мења, мења се тако да количина сувог остатка може бити до 50°/ о а и више. Треба свмо узети таблицу Рајхартову и сравнити је са овом. Д-р А. Зега. Кад св зна да има пет разних бунара, и да се вода из њих прпе неједнако, то нико не може ни да тврди да имамо једну исту воду. Отуда је и неједнака количина тога сувог остатка. То дакле зависи од појединих бунара. Д-р К. ЈовановиК. — Дакле, значи да ће вода сваког другог дана бити различна. Д-р А. Зега. — Што се тиче сувог остатка може, али што се тиче органских материја не може. Д-р К. ЈовановиИ. — У томе баш и лежи главна ствар: да ли количина органских материја зависи од тога пјто се вода меша са горњом теренсном водом или не. Дакле око тога треба да се води цео наш говор. Др Леко. — Пре свега нужно је да нам господа писци брошуре кажу, по којим су методама аналисали воду из новог водоводг, Што се тиче укупне количине чврстих растворних 'материја у води, то је са свим споредно, овде је главно питање о оним састојпима воде, који су од битнога значаја за оцењивање воде а то су органске материје и азотаста киселина. Доказивање азотасте киселине, као што сам се сад уверио, није баш тако проста операција и ја сам уверен, да су се господа писци брогауре преварили и налазиле азотасте киселине у води, кад од ње ни трага не беше. Да поновимо, дакле, господо, испитивање воде, у новом водоводу на амонијак, органске материје и на азотасту киселину, и онога момента, кад с тим послом свршимо, биће решено, и пи,тање које нас је овде искупило. Др ПЈамс. — И ја са свим делим мишљење г. Марка Лека. Односно променљивости сувог остатка, ми не треба то да узимамо у обзир, јер се тај остатак заиста може мењати, То нас у овом конкретном елучају не веже.