Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

— 238 -

БРОЈ 45

за воду која се испитује, ја сматрам да у овоме нема никакве грегаке. Д-р Марко Леко. — Молим да се запише да се г. Прљевић боји да амонијак не изађе из воде и да тражи да се запуше Флаше. (Нрл>евић: То препоручује сам Фрезенијус). Др Марко Леко. — Молим да се запише да бирета за перманганат, којом су извршене ти1 2 трациЈв ннЈе раздељена на него на к см. Д-р Марко Леко. — Молим да се забележи да у дестилисаној води рударске лабораторије, има више органских материја и амонијака него у води новог водовода. После свршене анализе узе реч председник. Председник. — По што је свршен рад на овој квалитативној анализи, то треба сад да констатујемо Факта која смо добили. Молим дакле да се забележи ово: Узсто је 100 к. см. воде са теразнјске чесме, а тако исто и 100 к. см. воде са чесме г. д-р Јовановића. Томе је додано 10.8 к. см. калијум-перманганата и 10.8 к. см. оксалне киселине. По свршеној нроби нађено је: да је вода са теразиске чесме утрошила 1.2 к см. калијум-перманганата; вода са чесме г, д.р Косте Јовановића 1.5 к. см, калијум-перманганата; а дестилисана вода рударске лабораторије утрошила је 1.9 к. см. калијуи-перманганата. Титрација воде извршена је по методи Шулцовој Нађено је дакле да: 100 к. см, воде -ј- 10.8 к. см оксалне киселине (т. ј, 1 к, см. воде — 0'0063 к. см. оксалне киселине) требају калијум-перманганата: Вода са теразијске чесме. 12 к см. Вода са чесме д р Јовановића . 12.3 к. см. Дестилисана вода лаборатор. . 12.7 к. см. Комисија дакле констатује, да после 35 минута стајаиа у отворепим судовима, није се показала апсолутно никаква реакција, т. ј. није се могла да појави плава боја, према томе нема органских материја у овој води, нити азотасте киселине. Сад долази проба са амонијаком г Д-р К ЈовановиК. — И ја констатујем да ова наша дестилисана вода пије добра, и молим да се то запише. (Усваја се.) Председник. — Што се тиче амонијака, котивном случају да јој у име своје објави рат. Обузети охолошћу, а подстицаии ненрестано од рим-папе, ^племићи мађарски саветоваше краљу зло, које му скоро дође до главе. Краљ не само да не саслуша чауша султановог, него заповеди, те га с целом његовом свитом затворе, за тим, посеку све и баце у неки оближњи рнбњак. То је већ био готов повод рату, и млади Сулејман љуто је нлануо гневом, заверивши се, да ће се за повређено своје достојанство љуто осветити. Одлучи да иде ираво на Београд да почетак своје владавине отпочне сјајиим предузећем, а страшним нападом на силу и снагу хришћанске Европе. С тога и спремаше такву војску коју дотле не вођаше на Угарску ниједан султан. Три хиљаде камила вукле су само његове топове, прах и олово, а 30 000 носиле су храну за огромну војску његову. Пре него што се кренуо из Цариграда, покушао је Сулејман да Хрвате придобије за себе, или силом или митом, да му бар не сметају у овом рату.(') Али не успев у томе покушају, ето ти га у сред зиме са свом силом ратном (1) 8т1с1к1а8 Т.: Роуј. ћгт. књ. I. стр. 701.

мисија констатује да има много више амонијака у дестилованоЈ води, него у води која се испитује. Д-р ПЈамс. — Кад би ово била чиста дестилисана вода, иа би нашли амонијака, онда би ово значило да заиста има у тој води незнатних трагова од амонијака, али пошто ова дестилисана вода није исправна, као што је г. Јовановић желио да се констатује, што је и констатовано, и но што су се том дестилованом водом испирале Флаше, у којима се испитивала чесменска вода то се сад не може ни констатовати да у тој води има амонијака, и ја бих желео да се изврши поново анализа. Председник — Дакле пошто је копстатовано да дестилована вода иије чиста и исправна, ј ер има у њој знатне количине амонијака, то се цео овај опит са амонијаком оглашава за неважећи по што су ч опитне Флаше испиране овом дестилованом водом. Усваја ли комисија ово мишљење ? (Усваја.) Онда поновна анализа — контро&на ових и евентуалних, и нових ироба извршнће се прекосутра у другом оделЈењу државне хемијске лабораторије у 8 сахата ире по дне. за кад се чланови комисије позивају. Сад молим да се зацечате ове Флаше с водом и оставе за идући састанак. (Пооле тога чланови комисије запечатише Флаше с пробном водом). Данашњи састанак закључујем а идући заказујем за прекосутра у 8 часова пре по дне. Састаиак је трајао до 1% час по по дне.

iii САСТАНАК*) држан 9 окгобра 1893. год. Почетак у 9 х / 4 часа пре по дне. Председник д-р ДимитријевиИ. — Да одцочиемо најпре, господо, с читањем протокола прошлнх седница те да се видц шта је на ирвим седницама урађено. Д-рПавао ПоиовиИ прочича записник. Председник д-р Димитријеви&. — Има ли ко од господе да што иримети на прочитани записник. *) На другом саставку ове комисије пису вођене стенограФске белешке, већ је само у протоколу забележен рад другога састапка.

на Европу. Још ни снегови са балканских планинина нису окопнели, кад се султан Сулејман впде у Софији 19. Фебруара 1521. г. Несрећна раја српска из соФијскога, видинскога, смедеревског и крушевачког санџака морала је дати султановој војсцп само за исхрану његових камила, које су вукле пртљаг и топове, и за њихове возаре огромну количину брашна и јечма! Своју војску нодели на три дела. Ахмет иаша , беглербег румелијски добије заповест, да иде на Шабац; Мухамед Михал-огли на Ердељ, а велики везир Пири-иаша са 10 000 јаничара к осталим спахијама и особама, да иде на Београд, и да га топовима припрема за предају, докле се султан врати са Шапца, куда сад са Ахметпашом оде. — Сад да видимо како су се у Угарској спремали за одбрану? Према онаком унутарњем стању угарске краљевине, какво бледо оцртасмо са оно неколико речи, може се мислити, каква је жалосна то ирема чињена за одбрану најважније тачке краљевства, ако се у опште што и предузимало. Краљ Лудвик, чнм чу да Сулејман већ у Софијн , посла посланике у Млетке, Рим и у Ворнс на немачки сабор, да преклињу за помоћ. Али ни од куда гласа, јер баш

Д-р Марко НиколиИ. —- Ја имам, господо, да приметим много што шта (Изволте!) Господо, одмах у почетку првога састанка, казао сам — и то је, уведено и у стенографски записник нашег рада — да комнсиски рад, у озакоме правцу какав је узет, неће бити довољан да окарактерише нашу варошку воду као добру или као хрђаву. Остављајући за сада на страну да комисија треба да конотатује — на првоме месту је ли вода добра за ииЛе или није, мени се чини да сам правац који је комисија узела*у овоме послу, није исправан. Ми смо, господо, у нашој брошури, изнели две разне ствари: — прво смо казалп пагпе мишљење о анализама воде, које су извршили државни хемичар г. д-р Марко Леко и општински г. д-р Зега у државном лабораторијуму а друго извели смо закључке, да и ио самим анализама г. д р Дека да вода оваква каква је сад, није онако „иснравна" како се то од стране државног хемичара тврди, а ту смо анализу у засебноме одељку посматрали. То су, као што се види, две разне ствари и ми смо их тако н донели. Што ми овако, а не другачије мислимо о анализама воде г. Л.ека то је наша СЈвар. Разлоге за то ми нисмо затајили. Ми смо их у нашој брошури изнели и на јавност и о тим нашим разлозима може се на други начин говорити и дискутовати, те ће се најзад видети ко има праео. За друго наше тврђење: да вода оваква каг ква је сад и аод овим околностима не лаља, ми смо изпели разлоге. Ми мислимо и налазимо да би ее водоводиа комиснја огрешила о задаћу, коју има као једна „стручна комисија«, ако би се упустила у испитивање других ствари, а пе би прво узела у претрес питање о томе; д' 1 ли је вода добра или није. Мени је врло добро познато нисмо, које је предеедник овд. општине саопштио председпику ове наше комисије; знам да је у њему наглашен главни задатак ове „стручне комисије:" да констатује колтчине органских материја, амонијака и азотасте киселине. Н ако је председник општине тако обележио главни задатак ове комисиј е, мени се чини да комисија, на првоме своме састапку, није требала да усвоји то мишљење председника поштине, него, да она сама изнађе начин и каже правац господину председнику оиштине, како ће да третира овај поверени јој посао (Чује се: па то тада, по несрећи, у целој Немачкој највећим пламеном букташе верска борба, којаи папу јако занимаше, па на Угарску, на коју срљаху Турци, нико и не помишљаше. Међутим у зло доба покушају у самој Угарској да се колико толико спреме. Сазове се сабор 24. априла, да се о томе посаветују. Ну поред све те несреће која, оскудицом у војсци и. у храни подриваше темељ краљевине, цепаху је још ц ужасне свађе и неслога између племства. Командант Београда Франц Хедервари и командант Шапца, малолетнп Балентин Терек — место кога за време управљаху градом његови ујаци два Шуљока — беху у завади са самим краљем, овај тражаше од њих, да уступе градове другој војсци, која ће доћи да их поседне; али му онн одговоре, да у граду има доста материјала и средстава за одбрану, и да му градове неће предати све док им не исплати дуг, који им дугује. Краљ тонијемогао сада учинити, а они пак оставише одбрану, и иовукоше се на своја добра.(') Одбрана Шанца и Београда не беше готово никаква. А што је још горе, српски Шајкаши на Сави и Дунаву, који са својим

(1) 8т1с1к1аз Т.: Ротј. ћгу. кљ. I. стр. 703—704