Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI

- 248 -

БРОЈ 46

одговорило да то бпва, и да се Фактички увећава и количипа органских материја и амонјака па може бити и азотасте киселине. (Чује се после или пре? Пре) Из свега овога ми смо закључили да вода оваква каква је сад нс одговара свим условима који се постављају једној доброј пијаћој води. Према томе за иас би била довољна сатисФакцнја кад би се вода на хидрантима чешће пугатала и у толикој мери како би грађанство у Београду добило добру пијућу волу Наша је претпоставка да вода због тога не ваља, што се или у самим бунарима меша горњом теренском или макишком водом или се доцније у самим цевима квари. Кад смо пред комисијом чинили пробе мн смо утрошнли за 100 куб. сантиметара воде из нашег новог водовода у средњој вредности 1'35 к. с. м. рзствора калиперманганата. Што одгсвара 0,00427 гр. кали-периангапата та је количина утрошена на оксидисање органских материја. Господин д-р Карло Биснгер коме је вода послата 3. октобра 1888 годнне у Манхајм на испитивање, нашао је органских материја у грамима калијум-перманганата 0,00411 гр. нашао је дакле, свега једпу десето милиграма мање од иас, радећи пред комисијом. Исти Биспгер у кога је општина, паша имала толико поверења да му пошље воду на анализу, утрошио .је на оксидисање органских материја у води с „Белих вода« (која му је послата 3. октобра 1888 год.) 0,00537 грама калијум-перманганата. На послетку п из саме анализе вода која је послата Петенховеру у Минхен види со, да количина утрошенога калијум-перманганпта (из Пе тенкоФерове анализе одговара утрошеној количини калијум-перманганата. у нашим анализама, и ако не потпуно, оно бар приближно, и то мпого приближније оној количипи коју смо ми нашли, но количипи, коју је г. д-р Леко навео у овојим анализама; та се приближност у осталом може разумети и из иапомене коју сам већ учинио, да се вода мења. својим састојцима и тада кад се на хпдраате прочизти. Опа вода ко ја је послата ПетепхоФеру и Бпсигеру била је вероватно боља јер је узета директно са самога нзвора, па инак су и проФ. НетенхоФер п д-р Бисигер утрошили далеко више калијум перманганата на оксидацију органских мнтерија но што г. Л.еко сада у свој садашњој води налази а го-

тово исту, коју смо ми у нашим аиалнзама утрогаили; ПетеихоФеру је за оксидацију органекпх материја било нужпо 0.8 милиграма киссоника, што од прнлике одговара опет приближно овој количини >тро г пеног кали пермапгапата коју смо ми нашли (0 00348 гр. калијум-пермапганата.) Госиодо, ове циФре се приближују као што се видн оној циФри коју смо ми нашли: мпого више нашој пего оној што је нашао г. Леко. Исти гос:тодин је само по неки пут налазио и 4 милиграма кали перманганата а у великој већини случајева, да не кажем увек налазио га је много мање од ове оредности. У доказ тога, имам да наведем, и већ поменутог нзвештаја „Сталпог техничког одбора« I А. узета за анализу 8 ћег октобра 1888 год. и да је један део исте воде исираћен у Минхајм, а други дсо узет јо за анализу овдашњу. Дакло за пробу воде, која је заваћена из истога бунара бр. I а истога дана (3 октобра 1888 годпне) п разуме се у исто доба анализована готово рећн истога дана (у Беотраду у државпој лабараторији 8 октобра 1888 год и у Манхајмокој лабараторији), утрошно је д-р Карло Бпсигер у Манхајму на оксидацију органских материја 0 0041! грама калијум иерманганата а г, д-р Леко 0.0003 грама. Т. Леко је дакле у истој води наточено) истога дана, аналисаној готово истог дана нашао 14 пута мање органских материја од г. д-р Карла Бисигера. Ко шго се види количине органских материјч у једној истој води из истог бунара разликују се колосално код д р Леке и г, Карла Бисигера. Ту се већ пе може рећи да се вода промепнла, јер је пстога дана, сигурно истога сата — заваћена са истогг места, како за анализу у Београду, тако и за опу у Манхајму. Оет тога нашао јо д-р Карло Бисигер у истој води на 1 литар сувога остатка 0,4996 грама, а г. Леко у истој води у Београду 0,430 грама. Дакло разлика јс супога остатка 69 милпгрлма код нстс воде са истог бунара у исто време захваћене и аналисане. Счм тај Факт да се ова. вредносг од 0,00411 гр. органских материја слаже на литар воде врло приближно утрошеном кали перманганату код нас у нагаим анализама тврдп да су аналпзе, које смо ми извршили и штампалн тачпе. — А у исто време тврди да је количпна утрошеног калипорманганата у анализама г. Леке у истој води за 14 пута мања т. ј. да органских супстанца по анализама г. Л.еке има 14 п словом

четрнајес иута мање но по аналпзама и д-р Карла Бисигера и по нашим, па на послетку п по самим ПетенкоФеровим анализама,. другим речима да је количана органских матери]а нађена ио г. Леку нетачна и неисиравна. Ја мислим да бн то био довољан Факт да со' поклопи потпуно поверење резултатпма нађенпм по нашим аналнзрма. Изузимајући двојцу од^нао тројице „противпика" који смо тек почели да радимо, један је одавно у пракси, иа бар њемуби се могло веровати да је радио посао са обазривошћу која приличи отручном раднику, а да. смо ми одиста тако и радили, доказују и на1)енп истоветни резултатп како при овој апализи тако. и при овој извршсној пре 5 година од страпе светских чувеппх научара, Да би и поред свега тога могла ова комнсиј.ч потпуно копстатоваш ко има право, ми бисмо билп мишљења да је врло нужио да пзложимо од речи до речи потпунце методу по којој смо раигш а да умолимо и г. Лека да и он с другом изложи евоју методу гтотпупо од, речи до речп па да се то заведе у запасник. Кад се вода из иовог београдског водовода, буде комисиски свестрано испитала од пепри сграснпх људи, од људи који ће послужитп као< КонтрОла, констатујући како је право етање ствари и то не само са гледишта хемиског вен, и са бактереолошког и техпичког, — онда ће се видети ко јо у праву, онда ће се видетп ко се највише приближује оним контролшш вредности.ма, које с»о добилн од људк мало јачег.к гласа но што смо ми овде. Ја мислим да госиода нећо имати ништа против тога, да сс изиесу методп којим смо се ми служпли п мстоди којима су се служила господа у др.г жавпој лабораториЈи пе упуштајући се сада у саму оцену метода: који је правилан, а којп не. За то има другог пута и пачина, и мп се радо прихваћамо тога поела неустежући се, на. иоелетку ако, — ако иас тада господа убеде да смо ми погрепшли, и примитн исправно и прпзнат« своје грешке исто тако, као шго захтева каваљерсгво или на послетку и добар глас стручних људи, да се призна н са друге страпе ако, се погрешиш. На тај пачин не би ее водила. даља преписка ко.ја не.ма никакве цељи. Ја молим дакло г. предеедника, да ми кажехоКе ли се усвојити ове моје ирпмедбе и исправке на прстокол I састанак илн неће. Д-р Марко Леко. — Ово нису иримедбе на.

миње у ово доба, доказује јаено ствар> да је иад Биограда и Шааца иовукао за собом и иресељењв у -Угарску великог броја. сраских породица. Доста значајних последица, по угарске Србе имао је прелазак ових Срба^, а нарочито 1 Ј адише ЕожиКа. Без сумње, као угледнија личност код својих сународника, још док јебио у Србији, Божић јс можда стајао у каквом нознанству са иограничним мађарским властима, војничким командантима, који су увек на нашој страни имали. људи извештача о стању и кретању суседних Турака. Да су га Мађари и раније познавали, и да је он био виђенија личност од важности ме,1)у Србима, види се и ио томе. гато је он одмах ио иреласку у Угарску обратио на се пажњу и краља мађарског, који га постави за комаиданта сриских Шајкаша на Дунаву. Тај акткраљевје од значајних последица. Њиме је краљ повратио изгубљено иоверење н .љубав Шајкаша према престолу у поеледњим ратовима. А српски борци изнурени већ дуготрајним борбама, остављени без свих готово достојних својих вођа, добивши у лице Божића свога старешину, охрабрили су се и иреиули оним старим сво-

тити освитак зоре њихове слободе, остварења њихових идеала. А сада ? О, да дивне теме за способна психолога да опише онај бол, ону тугу, која тишташе сва српска срца с једне и друге стране ових вода, гледећи на један пут разбијене све своје наде и идеалне планове! Перо наше може само да констатује неиосредан одјек тих душевних болова: расељавање Срба, како оних у Срему и Бачкој, који беху ближи Сави и Дунаву, тако и ових овамо, који жељно упираху погледе на Београд, неће ли им се што пре јавити звезда преходница. Сремске и бачке равни више не беху обезбеђене од Турака; сриским породицама у њима настањеним нише не беше мирна опстанка, нити пак какве заштите у порушеним зидинама њихових градова, на с тога буду принуђени дизати своја нова огњишта, а иреноситн их даље на север, по свој прилици највише у Барању, где им још одавно њихов „десиот" КЈтиљ.ановић беше наговестио ново станиште. О, да несрећне судбине сриских емиграната! И у овостраних Срба пребегавања на ону страну настану сада живље, ма да се не може никако узети, да су икада и до 29 августа 1521 г. престајала. Није им више било никакве наде

на што скорије остварење идеала њихо- ! вих, па бар да се склоне онамо, где ће норед остале своје ојађене браће у некој врсти хришћанске слободе што бри- I жљивије неговати наду и веру на бољу и светлију будућност своју. Предели иоред Саве и Дунава су опет изгубили известан број својих становиика. Историци спомињу само неколико пресељеиика српских: Радишу ЕожиКа, Петра Монастирлијц и гиест бра&е. ЕакиАаЉ „Сви ови нови досељеници вођаху уза се велики број породица и све саме хра- ј бре људе, који беху борци, придобивени за хришћанску ствар." Ну сви ови историци греше, кад сеобу браће Бакића стављају у исто време са преласком Божића одмах иза пада Београда. Према другим поузданијим подацима које ћемо ми позније навести, Павле Бакић са својом породицом ирешао је много доцније ; али и тај сам Факат, што се н његово пресељење по-

(1) Р 1 с о ^ Е. (Иавловића Ст.): Срби у Угар књ. I. стр. 64. — Рајић Ј.: Ист. Срб. св. Ш. стр. 308. Ргау: Аппа1ез г. Иип§. 1 V. р. 61. —- Е п ц' е 1 V. Н. Ј.: АИц. "УУе1Шв1опе, В. III. одс.ек Сезсћ. V. Зегујеп, 8. 456. — Овај посзедши, вели за Монастирлију, да је ирешао тек 1525. г. и да је родом са границе Епира и Акарнаније, и:| места нежог Монастир.