Beogradske opštinske novine

Год. XII.

(Чује се: где је ош. Он јо у одбору а чудо то ннје дошо вечерас да релгава. (Жагор. Ларма. Председнлк :п:ошг. Иребалпвања....) ■ Аид))а ОдавлК. — Г. Раденко Драговић отоич је казао у свом говору: жалосно је кад један /правник нзноси ненгго на се то лобија. а ја велим жаласно је кад се зна да има 37 одборника овде, гга се чека док се саонлгти розултат гласања. Г. Гака је бележио гласове, па јс- требио да каже, чнм је дошао до броја 32, „стој", „даље не може". А он чока да види како ће да се реши ствар, ла онДа каже да то не вреди. То, госнодо, није лено, Ја се лотлуно слажем са Љубом Јовановићем, л тражим да се овај рад ггродужн. па коме се допада добро, нока остано. а. коме ее 'не допада нока се жали надзорној влаети. Љуба ЈовановиК. — Ја сам за то^да се понова гласа о овоие. Андра ОдавиК. Гласање је свршено и не може бити више говора о томе. Коме није право нека се жали надзорној власти. Председник. — Хоћете лн да узмете у регнење ово нитање којс је пзнео ј\ 1 'ака Филиповић или нећоте. (Чује се: нећемо: тако смо и до еад радилп; онда цео наш досадаогњи рад није основан на закону). Ја сам вам једаред номенуо а и сад ћу оггет да вам номеггем, да има одборскнх одлука где су репгавали п свн одборници и свл замоници, а ви сте једном донелп решење да се увок зову и свн одборнпци [г сви заменнци. пошто со деглавало да се није могло екунитн довољан број одборника, да ночну седницу, п ја сам их увек звао једне с друпгм. II ако су та решења Формално незаконита, могли сте уложитн протест на мене, ади вп то до сад нисте хтели раднтн него сте тај Протест уложплп у овој лрилици. С тога ,ја хоћу да будомо на чисто, оћемо ли да радимо ио досадањој практици, или оћемо да раднмо овако, како ,ј(" I'. Гадован Фидиповнћ изнео. (Чује се: то је свршено. Граја;. Мика Нанковић. — Ако се хоће да ми сад потремо цео досадањп рад у окој години, онда да гласамо да не вреди ни једно решење где није довољан број одбориика участвовао. п да се каже да л ако су звати сви одборннци да нису хтелп да долазе на дужност, па су онда звати замеиици. Нека се то заболежи, иа онда да огласимо дм н,е-о нагн досадашњгг рад не вредп. Ђока Новаковић. — Практпка не може да Нма вредности онде где говорп закон. Онако како у

Ин БудимаКрсто се крене 18. агфила 1525. уХрватску, дасепјншремп намоход. (*а6.000 војника 8. јуна пређе Саву и уиути се нротив 20 -25.000 турске војске, Турл;и још боље напрече пут. Но нећ 9. ,јуна [Грсто с мадо муке наузе једно турско утврђење на том луту. Вештлм ластулањем најнад допре дО твр^аве Вочца. Одатде је наиланло на велике тешкоће, алн вештн н срчани Крсто долрс најнад до Лајца и после великог налревања у !>е у град. оахвалност одушенљених браннлаца, благослон иннемоглих стараца п радосни ускллцл ситне денице и ненао])ужаних младића беше награда храброме1>рсти на л>егов срчани труд. 11ол1то снабде носаду лрахом и оловом, ра:;делиј"ј донесену хра-ну, насеолет крену натраг. Нријатељи су му саветовали да води, своју војску преко 1 >,амешрада, да га Ту]»ци не би уннемиравалн и спречавалл у путовању, али храбрп Крсто ое илашн се многобројноетн турсКе, и крене се истим путем, којим је л допгао. Турцл којих је сада било на 15.000. опет су га уннемиравали, али Крсто опет лређе (-аву. ингубив у овом лоходу мали број људи, а од Турака је нало вигпе хиљада и нс-

закону пипге, онако се мора вршити. И ако има таквих одборских одлука да су звати заменици, то је л г чињено у сдучају кад није било довољно одборника. Чим пак пма доволшо одборника, онда заменици не могу да долазе и но могу да рентавају, п ако би решавали, олда таква одлука са заменицима не може да вреди. Дакле, ако хоћете да радимо мимо закон, онда можете. Марко Велизарић. —• Госнодо, ја мислим да није било ееднице, од како сам ја одборник. у којој ,је било 37 одборника. Ово је једини елучај у току од 1893. год. од како сам ја одборник. да има више одборника него што треба, до сад су се увек морали да зову и заменици, ија мнслим да заједно са заменицпма није било ни једно рсшење, да је било винге од 32 одборника. >' осталом ако смо нре радпли нешто неправилно, то гге треба и сад да радимо, иротивно ономе што закон наређује. Према овоме ја се слажем са г. Љуб. Јовановнћем да пснравимо ову ствар, п да јој дамо Форму законску. Да смо ми назили мало више на закон може бити да неби ни доигли до тога да овај избор не вреди, јер да смо пазили мало вппго да она трећина коју смо ми рачунали, није законска тре. ћнна. Зашго дакле да се излажемо оггасноетн да нам се и ово не уважи. Председник. — Да идемо даље, да изберемо два заменика за чланове оггштинског суда. Ово јо мислим свршена ствар. (Чује се није свргпена: јесте свршона: жагор). У ггротивном случају ја морам да кажем замоницима да пду напол.е, а ја мислим да то ноћеге дозволитн кад су дошли људп ту...(Жагор, граја, преггирка). Коста Михајловић. Пма три године како сам одбпрниЈ.- онштше београдске и ја знам да да је уелед тога пгто нису одборници долазили на седницо, уведена гграктика, да место њих долазо заменици, и да нонуне еедницу. Госиода правницп знају кад могу заменицн да рсшавају. н кад они кажу да јо ов,о противно закону онда ту ггреетаје свака пракгика. Гавра Бркић. — Ја бпх замолио г. Вулковића п иеколпко одборннка да потврде, да је г. Одавић рекао г. Вулковнћу: нримн се ти сам<> те дужности а ја ћу да радим. За то ематрам да је овај пзбор незакошгт. (Ларма. ЈКагор), Андра Одавић. — Ја то одбијам од себе, то је лаж. И ја се позивам на г. Вулковића и моколико зиатнијих стареишна.^ 1 ) Задобивена плена нешто ношље на дар напп у Рим, а непгго краљу, који га пронове' „б])аниоцем краљевине Хрватске, Славоније и ДалмаЦије". Тепгко су Турци могли, да нрегоре г} г битак тако нгодне прилике на освојење Јајца; ла I ражаху одулгке својој освети на другој странп. Не могући ништа нахудити снну. нанадну на немље оца Јгрстина, а ужаеттсг онлене Модрушко иољ». и да на инлив Иупе елучајно не снречн у наступању, бен сумње се не би ту заустави.мЦ 2 ) За то време су се у Т>удиму несрећни угарсви магнатн највећма оорн.ги око власти, елабо се бринућл на наштиту својТгх-д радова на границама, Па и иочетком 1526. Л^Г^Турци јолг жепгће | обнове сличнс упаде, јер се тггдадуЈК (Лгве п Дунава чињаху огромне сгтреме на>Султанов поход на Будим. Посанским н хе])цеговачким Турцима бешс управљена пажња олеТ највише на Клис н на Јајце, Враииоци ових градова повово мољаху напомоћ, лајпрс I 1 ) Ка<1 књ. Јуросл. акад. књ. ХХЛ. стр. 128 — 130. 8гшбМа§ Т.: Р оу . ћг%'. кп.. I. стр. 714 715. Сгезсћ. (1. оат. I КеЈоћез В. П. К. 48. — Нагатег V. ( 2 ) КаЛ ју.госд. акад. књ. XXII. сгр. 132.

лим га да он каже јели то истина, (Вика. Граја, Сва,ђа. Председник звони и оггомињо чланове.....) Милан Ђорић. — Ја нисам научењак него сам ггрост човек и веома ми је жао кад видим да се јеДна сгарина, који је у исто времс и научен човек заузима овако јако за ову ствар, и жести, у место да, нам као стар човек да примера. (Ник. X. Поповић — ти не смеш да упогребиш тај израз). Госиодо, ои је кандидат за члаиа општинског суда. (Жагор, велика граја). (Председник звогги). Вг. Давид Алкалај. — Ви знате да ја номам обичај да често говорим, али вечерас морам да узмем реч с тога, што сажаљевам ово последње дело, кад би требало да се раставимо у најбољем пријатељству, пошго јс ово иоследња ггаша седнггца, а ми се боримо не знам ни радгг шта пи око пгта. Питање је овде да нредседнику бирамо замоника за неколико дана: а може бити ово ће се пптање решити и за 5—6 дана, и нри свем том што је то седница, ми ту гледамо на лично интересе, и на личне еимпатије. (Чујс се: није пстина). Ми којгг смо две године тако лепо радилп и били сложни. ми сад прп крају имамо бурне седнице. а нс знам зашто. Ја миелим да, овај предмот не заслужујо толику бурноћу, и мислим да јо ово питање но закону. којо јс ггокренуо г. Рака Фиминовић умесно, и ми не можемо нашом практиком обарати закон. Мг1 смо на основу тога нашег решења две године радили тако, и са те стране наи се може пребацити да је цео налг рад ненравилан, и за то мислим да у место да се свађамо н разилазпмо, боље је да решимо и да се решењо донесе о тбме. Ја мислим да је најзгоднијн пут да то питање еам одбор релти: оћемо ли ио дрсадашњој нрактици радити нли нсћемо. и ако одбор реши тако, оида коме није нраво. нека се, жали на, то решење. Иредседннк. — Ја вао госнодо, молггм да ми продужимо рад у оном правпу у комс смо н до сад радили, и ко је незадовољан са решењом одбора, он може да уложи иротеет, па да се сва та решсња наша, ггошљу коме треба на даље расматрање и решење. (Одобравање). Ја не знам како ћу друкче да радим ного тако, и ја не знам како ћу да изгледам нред евима нашим досадашњим радовима кад смо до сад увок тако ради.ти, и нико од тога није правио пнтање, него смо шта вигпе у томе налазили једиу већу гарантију краља у Вудиму, а послс н папу у Рлму. Кружић добнје од пане Климентнја нешто новаца на оправку п појачање Клиса, али Јајце и овога пута оста бен икакве помоћи, што угарска влада ле могаше му ни на којл начин помоћи, а у самој Хрватској старешине не беху у слонн.б 1 ) Најнад, како су ради.тн онако су л прош.пг,—Мухачко поље јесте вечпа гробннца угарскога племства и угарске- краљевине, алн у исто доба и орашно сведочанство строге канне божје на онолико бе::умл,е маџарских синова у данима највеће опасностп по домговттну лвихову. Са, гледшлта хришћанскога милосрђа можемо само жаллтл на онаком гронном погнбијом цвета народа мађареког, али у толико б олн ије морамо нацвилети, што иоследице мухачке катастрофе оставшне дубоке трагове на сјшском телу. Л>«) се, истина, жплавост и самопо} ндање српског народа на једноме крају сада тек показало у најјачој светдости, која вајда од тога, кад друти крај Сриства, који дотле беше највећим ослонцем «а остварење лдеје ( 1 ) На истом месту, стр. 141, и 145.