Beogradske opštinske novine
— 10 —
за наша регаења, да нмавише мишљвња. и вгаоо глас -ова, и да ирема томе и нагаа регаења имају и већу вредност. Тако смо до сад практиковали и од те ирактике не треба да одустајемо. а ко мисли да је то регаење иезаконито, нека с.е жа.тн. Гав])а Бркић говори негато, (али се не чује). ,(а сам вам саонгатио резултат избора за замеиика нредседнику, и позивам вас да идемо даље да изаберемо заменнке, за два чланк ошнтинслог суда. (Жагор). Мика Банковић. — Ја тражим да стенограФи забезеже да је Гавра Бркић нронагаао оаруг. 1.1 арма . Оцшта прспирка између нојединих чланова). Председник. — Ја нреглажем г. г. Махајла Јанковића и Лазара Радонића за заменике члановима суда. (Чује се: „нрнмасе": „не нрима се": Жагор. Вичу: регаено је: други: није регаено.....')( Ја ћу да ставим на гласањо поимонцо ако хоћете. (Вичу: нећемо. регасно је). (Раденко Драговић негато говори).'(Ларма, свађа). Раденко Драговић. — Ја тражим да стенограФИ забележе да сам со ја потнисао на непо верење г. нродседнику. (Жагор: одборници устају: неко комешање). Предсодник. — Погато видим да у овој седнини не може бити рада ја је закључујем. (Иродсодник излази из седнице са већином чланова). Ник. X. Ноиовић. — Одборницн нека остану овде да нродужпмо рад. Ја вас као најстарији одборник нозивам да остансте. (Смех и жагор). (После овога сви су се одборннци разигали), Састанак јо трајао до 8 н но час. у вече. 23 ДЕЦЕМВРА 1893 Г. Продседавао нредеедник Миловкн Р. Маринковић. Почетак у б часова после подно. Председник. — Погато има довољан број одборнпка. отварам седницу и молим да чујото заиисник последњег састанка. Секретар иочс читаии записник, но у читањ узо реч Никола X. Поиовић. — Ја вас молим да изиесете нред одбор иредлог, да сеиоиуниброј одборника до 32 са заменицима.
Председник. — У закону у општинама у чл. 58. у другом ставу стоји ово: (чита). „Заменици нозивају се у одбор редом, кад се не могне скуиити довољан број одборника, да би одбор могао држати своја саветовања". (Чује се: овде је 19, то ниједве трећине). Никола X. Поповић. — Ја тражим да се пзнесе одбору на решење да ли може да се решава са 19 одборника. Вења Тодоровић. — Прошле седнице није било ннгата решено, за то сад треба да има довољан број одборника. .Буба Јовановић. Кад и г. Воља не зна закона онда да нрочитамо чл. 76. закона о онштинама. Он гласи: (чита). Дакле овај је одбор вечерас сазват по други иут, н но члану 76. зако оппггинима одбор има право да решава са 16 чланова. Веља Тодоровић. — Дозволиће ми г. .Буба, да ја у законима више знам од њега. Овде треба да се реши један нредмет који није до сада решен. Дозволите ми да то није све једно да се одбор к ;'сазове па да не реши нредМет, него кад се одбор сазОве нредмет треба да се регаи, и кад нема довољног броја. онда треба да се решава ио ново. Закон хоће да со реши један нредмет, да кад нема довољног броја, онда мора по ново да се решава. Раденко Драговић. — Г. Љубакаже, даје овај одборски саетанак по други пуг сазват. Нстниа је- да су одборници на седницу догали, али пошто је нредседник огласио, да се седница због нереда нрекида, онда ми не можемо ематрати да је у прошлој седници ма шта решено. Председник. — Ви нисте ни чули записник, ја сам казао да се најпре прочита запиеник. и онда сте то требали ставити у записнпк последњег састанка. Ја објављујем да има довољан број за роднавање. (Жагор), Никола X. Поповпћ. — Ја предлажем да нема довољан број одборника. Мцка Банковић. — Ви не можете предлагати има ли или нема довољан број одборнпка Ст. Чађевић. — Ја сам то исто хтео да поменем, да у прошлој седници није догало до ]>ешавања. Кад има један нредлог да се реши, ако на првом сазиву неби било две трећине, онда се мора сазвати друга седница. Погато у пронглој седннци није со ни догало до регаавања, оида се може сматрати као да није ни постојала седница.
Сем тога, госнодо, ја не зиам, гато би стојјало у закону да се 32 одборника бнрајунего сигурно за то, да они могу кад дођу до 32 и да регаавају. П сад би ми учиниди једну велику неиравду замоњенииима, који су овде дошви, иада им не дамо да регаавају. Кад су они већ донтлн, онда треба иоиунити тај број до 32 са.замоњеницима. (Смех, чује се: загато нисте нрошли нуг тако Јоворили о замвњеницима. пролтле свдвице сте их избацили ви). • Буба Јовановић. •— Ја сам увок рад да свакоме дам нгго .је његово, а чини ми се, да сам према г. Вељи Тодоровићу довољно учинио, кад сам казао: г да кад већ и г. Неља не зна закон, онда нам јо дужност да га прочитамо: јер кад се ирочита закон, онда, ту нростаје с-ваки ауто-. ритет па п његов, и мени је чудно да и иосле нрочитаног закона г. Воља г. Чађевић и г. Раденко могу да тврде да ирогалог нута ннје нигата решено и да се можо сматрати да ннје било седнице. Друго бн то бпло да закон тражи да буде ])егаавања. Закон не тражи да буде решавања, него само тоажи да се сазове састаиак. Молнм вас ево гата се у томо члану 76. каже: „Ако је одбор по други нут због једног истог предмета сазват,' ствар ]>ешавају они члаиови, који тадау седницу дођу, ако је ту бар ноловина одборника и т. д.". Ту со но говори нигата даље, да лије со ирегало на решавање пли није, него се само каже да ћо се одбор но други пут Сазватн. То јо једно, друго, ви знато по досадагањој ирактици, иа коју се г. Веља нозива, ми смо видели до чега ее догало. Мени је чудно да се | г. Веља позива напрактику, којој је прекјуче удареи онако јак гаамар. Мени је чудно да со сад налазе неки обзири нрема замонрцима, а тих обзира проигли пут нијебило. Ја СамитаДа тражио да со учини но закону, али г. Чађевић са г. Вољом тврдили су да у закону једино стоји тај број 32, до кога се мора поиуњаватн: мећу тим у закону стоји две трећинс одборнга;а, а нигде не стоји 32. Стеван Чађевпћ. — Па за гато се бирају за-, менини, ЈВуба Јбванбвић. — За тодакад се нет.н одборници цозпва.ју редовно, а онтт не доћу на 20 и 30 н 40 седница, ка,о пгго пма случајева, овде,, онда да се Другн ттозову, који хоће да раде. < 'тевлн Чађсвнћ. — Кад има замењеника, загато да, се но понунн број до 32.
српеке, са свим тоне сада стрмоглавце у п]>о-ј а са њиме и судбину иоследњег остатна негпаст —- у руке турске.... дашњег краљевства босанскога. Кад на Мухачу пропадс крал>еиинн. ма-ј Изборна борба око круне краљеврке изђарска бсгае ли наде, да ће се удови тога ; међу Фердинанда аустријског и Запоље, дала изможденога тела одржати у животу? Нс. је маха, да се Фердинандбв утецај и нротив Освојењем Шапца и Ј>еограда, Сулејман је, воље већине народау Хрватекој распростре
као што смо видели, завладао ј целом сремском, а без мал и славонском равннцом ; а освојив и преетоницу угарску, паде му у руке цела нрава домовииа маћарска. ('амоовамо тга југо-западу остали су неки делови: Јајце са једним делом Восне, Далмација, Лнка и Крбава и Хрватска бановина.
Да јонг и те крајеве задобије, не би му биоЦнтже помоЈги. Фердинанд иак сам не бегае
далеко Рим, за којим твегев-кшвиц толико
јшн н даље одбрана Јајца, а сних осталих босаиских и далматинских градова бн сада поверена Фердинанду. ЈБегов иристалнца у Хрватској, бан Баћани јога у почетку 1527. г. слао јс за помоћ Клису и Лајцу најпре у Рим.^) Али му паиа одговори, да еу код н>ега сада таке околности, да му ничнм не
у стању довољио притећп у по>и>1| неза-
жуђахце, да пред црквом св. Летра позоба пгтићеним својим шадабнма, хнто му н
своју порцију овса. Ланички страх обузе све становнике тих земаља, да Султан не
крене из Г>удима на н.их, али их овога нута \}ј>нм зановест од ФердинандаЈ,, да одбрану
мину та оцасност, да у скоро буде ј»ш страганија. Анархија, која за одласрам султановим наста у ббезглављеној урагрекој краљевини, захватајући у свој вјгглог и све срнеке и хрватске покрајине, којс остагае
веће
снаге требалц&-жа савлада евоје иротивнике у Маћарт^шј. 1Ју најзад доби брижни 1>а
Јајца нреда немачкрј војсци, коју тамо посла. Тп бегае први корак бриге новога крал.а односно Јајца., али и ночетак ускоравања пропасти његове. ЈЛгавну команду над г]>адом добн нски Стефан Грбоног , „ујг шттттте
овог пута погатеђене од султанове носете.; гаШЈаИв тпд -ептт, е! (ЈеГешЈеткЈае агс1 ргогвив ирииомогла. је. да, мухачка катастрофа иоп т ' ( 1} v. ii. Ј. А41д\ ЛУоШп«!. В. iii. одсек (хесзћ. v вуче за сооом мто аре и катастрофу Ј ојцо ј 8. 438.
јппраг".^) Иије боља од њега била ни немачка војска, која никако није знала бра! нити ове градове са онаком храброшћу, ка-! квом се одликоваХу доморрдци, којима ту огњигате прадедовско бегае. ЈЈоред Јрбонога бегае' стареппгном у Јајцу и Блажо Черн и I Лован Хобердански; али у тЈтенутку, кад граду загрози опаеност, Черија не бегае ме1у својима, а Хобердански лежаше на носте.ки болаи од ране, коју задоби у двобоју са турским ноглавицом К'аспмом. (") Ве1» но овоме, пгго глаВна одб]»ана бегае остала на [ човеку, кога сви историци карактеришу као врло иеСпособна у ратној вештиии, унаиред се може наелутити судбина Јајца, кад на н." навале многи Турци. Чим грану иролеће 1Г)28. г.. удружени емедеренеки врјI вода Мехмет-Лах-огли и саЈтајевскп Хо:$]»ефнаша крену силовиту врјску нраво наЛајце: падне лн оно, и оетали су им градови у кама. Десет дана трајала је опсада града, и турски топови су већ јако оронилн зидове градске. ЈЈосада се из почетка храбро држада; али немајући наде, да ће.се дуго мв|и јодржатн, плашл>иви Г]»боног стуни једанаС) Ргау: Аппајев г. НиЖ Т V. р. 190. ('у Наштпег V. .), (Језсћ. (1. овш. КеЈсћез В. П «. 61.