Beogradske opštinske novine

БРОЈ 8.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ГГОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРА НЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ , . 9 „

НЕДЕЉА 20. ФЕБРУАРА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОП1ПТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се НЕПДАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГОД. XII.

Н А Р Е Д Б А Правилима о слободном клању стоке и продаји меса у вар. Београду и његовом атару. члаиовима ХУШ. и ХХХГ. прописано јо. под којим се иогодбама може месарска радња у Београду и његовом атару уиражњавати. Да је лице, што ову радњу упражњава испунило све ове погодбе. добија од опиггинског суда уверење, које се сваке године у јануауру месецу мора обнављати. Од ових лица нп .једну није обновило до сада ово уверење аа 1894. год., с тога суд општине вар. Београда н а р е ђ у ј е: да свако лице које жели у овој години уиражњавати месарску радњу у вар. Београду и његовом атару исиуни проиисе члана XVIII. и XXXI. правила о слободном клању стоке и и продаји меса у вар. Београду и његовом атару и извади од сада општинско уверење најдаље до I. Марта ове године. Ко проиуети <)[:о учинити, бнће по закону кажњен н радња 1>е му се забранити. Од суда општине вар. Београда 8. фебруара 1894. год. АБр. 702

ГРАЕАНХША В1Р0Ш-ДУНАВСК0Г КГАОГЛ. Суд општине вароши Београда 31|ј 1894 године АБр, 499 наредно је одељку ово : „Погато је настала потреба, да се већа пажња обрати на чистоћу у престоници, преседништво нарећује томе одељку да његов старешина нијвећу пажњу на чистоћу обраћа како улица и јавних ширина, тако и чистоћу ло јавнпм локалима и дворигатима приватних кућа и о томо сваке недеље подноси суду шта је у погледу одржања чистоће урадио". С тога а у интересу здравља људи позван на то чл. 36 закона. о општинама а на основу § 32<> кривичног закона Наређује: да грађанство одељка варога-дунавског највећу пажњу обрати на чистоћу, и то ; да се улице три пута недељно чисте и ћубре на оДређено зато место износи и баца.

Да дворишта (авлије) чисто одржавају, нужнике, номијаре добро очисте и дезинфикују, ђубре из дворншта (анлија) износи и на одређено место бацају. Да сопственици односно закунци јавних локала ове чисто одржавају и најстрожију пажњу обрате, да судовп са којима се служе буду чисти и тачно цементиранн, да иредмете који су за људску храну употребљују буду свежи и за храну употребљиви. А да бн се одржао сталан надзор да ли се и у колико грађанство одазвало својој дужноети о д])жању чиСтоће и друге уредности, — одређене су граћанеке и лекарске комисије које Ке преглед вргаити и своја извегаћа подносити и где со нађе неуредност казниће се неуредно лице највећом мером по закону. Из канцеларије одељка варога-дунавског 11 |п 1894 Бр. 109.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ III. РЕ ДОВНИ САСТАНАК 3. Фебруара 1894. год.

Председавао председник г. Милон. Р. Маринковић, од одборника Гшли г. г. Солом. Ј. Азријел, Ст. Максимовић, A. Стејскал, И, Милишић, Н. Крсти}|, К. М. Ђурић, М. Обркнежевић, М. М. Ћорић, М. Капетановић, Ј. Бајлони, П. Павловић, М. Трпковић, Н. Вулковић, А. Ј. Одави1>, М. Велизари!>, М. Петровмћ, Ђ. Димитријевић; вамениди г. г. Ђерм. Јовановић, Ж. Ј. Ђорђевић, Ст. ЈосиФовић, М. Павловић, К. Ј. Рашвћ, В. Д. Губереван, С. Љ. Велицки, Ђ B. Веллсовић, Ант. С. Јовановић. Ђ. II. Петровић, Јев. Главинић. I. Прочитан је занисник одборских одлука седнице држано 27. Јануара 1894. год. и примљон је без измена. II. По прочиташу акта истражног судије за вар. Београд, АВр. 529, 579, 528, 578, и акта Унраве вар. Београда АБр. 564. којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да ја Љубомир Митровић бив. кожарски трговац доброг владања и непознатог нмовног стања; да је Самуило Адуг бакалин доброг владања и доброг имовног стања: да су му непознати Евица жена Милоша Маленовића машинисте и Богољуб Сударски алас; да је Антон Фичо и његова жена Марија доброг владања, да имају у Београду непокретног имања и да заслужују да се ириме у српско поданство. III. Ио ирочитању молбе Видоја Зељића бив. трг. АБр. 716, којом моли за уверење о сиротном

стању, одбор је изјавио мншљење, да се модиоцу може дати тражено уверење. IV. Но прочитању молбе Владимира Д. Губеревца овд. каФеџнје, АБр. 717 којом моли да се ослободи дужности норотничке, ношто врши дужносг одборника оиштпне, одбор је решио, да се молилац ослободи дужностн норотничке а да суд општтше одреди друго лице на његОво место. V. По прочитању акта подпредеедника црквеног одбора црквс Саборне АБр. 718, којим јавља, да Владимир Павловнћ овдаш. трговца никако није дошаода ирими дужноет одборника црквеног, одбор је одлучио да се Владнмир, Павловић опомене, да дужност црквеног одборнпка нрими и уредно је врши. VI. Нродседник кзвештава одбор, да је суд онштппеки решењем евојим од 31. .Тануара 1894. г. АБр. 503 одредио цену хлебу за прву иоловнну месеца, Фебруара од 20 пара динарских од килограма. Одбор је нримио ово саопштење к знању. VII. На предлог председника ошнтине АБр. 506, одбор је решио, да на место г. г. Милана 0. Петровића и Стевана Чађевића, који су престали бити одборници онштински, буду чланови комисије за. надзор при грађоњу и експлоатацији трамваја у Београду г. г. К. Ј. Рашић и В. Бадер одборници. VIII. П])0дседнш; ошптппе износи одбору на рсшење молбу Др. Косте Днннћа, који већ иеколико месеци заступа оболелог Др. Данпла Данчевића, да се прими за општинског лекара пошто је но буџету за ову 1894. год. отворено још једно мес/го за лекара ошптинског. По прочитању те молбе АБр. 719 одбор је решио, прима се молидац Др. Коста Динић за лекара општине београдске са годишњом илатом од две хиљаде цинара, која ће му се рачуиати и издавати од 1. Фебруара 1894. год. с тим, дасе упита министарство унутрашњих дела, односно санитетски савет, да ли Др. Динић пма квалиФикације за општинског лекара. IX. Председник износи одбору на решење нротоколе ОФерталних лицитација држаних за оиравку тончидерског друма и друма у кнез Милошевој улици заједно са извештајима грађевпнеког одељења о овнм лицитацијама. Ио прочитању тих нротокола лицитацијс и извештаја одбор је после иоименичпог гласања са четрнаест гласова против једанаест три нису Јласали, ренгао, да се обе ове дицитапије одбаце