Beogradske opštinske novine

Год. XII.

- 56 —

:?а 5000, а 1892. опазило се опадање испод нормалнога са 14.000 због колере. У Аустрији уведена је зонска тарифа 1890. године, те је и у Бечу скочио број путника од 252.812 на 285.308 дакле, за 32.496. У осталом у Бечу од 1887. године почео се саобраћај путника повећавати са 20.000 годишње, што је прекинуто 1892. год. такође због колере или боље из самога страха, пошто ње тада у Бечу није ни било. У Берлину је био највећи саобраћај 1890. год. (440.000) а у 1891. примећује се и тамо неки назадак. Ма да имамо пред собом само једногодишњи статистички преглед путничког саобраћаја наше варопш, ми смо ипак могли доћи до неких закључака, које у своме чланку ових новина Бр. 46. од 14. Новембра 1893. нисмо могли предвидети. Данас можемо већом увереношћу тврдити него тада, да је завођење пасоша за АустроУтарску од 3. Сеитембра заиста умањило путнички број из те државе, иошто тада није била прилика да тај број тако нагло падне: у Августу 503 а у Септембру 424 иутника; јер смо нашли да је врхунац сезоне у Београду Октобар а не Август, те да би у Септембру требао број путника да опада. Ово подбацивање аустро-угарских путника изражено је и у процентном учетттћ у Септембра месеца у годишњем саобраћају, које према августском у 9'58 пада на 7'50°| о . Само Новембар, Децембар и Јануар је слабији од Сеитембра, дакле га је претекао и сам Фебруар. Што је Октобар у погледу аустриских путника одмах скочио до највеће цифре — само га је Април претекао, — то се може протумачити тиме, да су се путници дотле довили и тој саобраћајној тешкоћи. Ну ипак, за констатовање правога назатка услед те мере, потребан би био резултат ове статистике за више година.

за 6,000 гоњаника. У свечаној аудијенцији прими султан свога везага који мораше у знак потчињености, клекнувши на једно колено, пољубитн у руку султанову. Колико срама за једног хришћанског краља !( : ) Обдаривши га трима златом окићепим коњима, и чету златним кафтинама, прогласи га султан свечано за краља Угарске краљевине.( 2 ) Са Мухача упуте се савезници нраво Будиму под који стигну 3. септембра. Иза шестодневре опсаде, где се на будемима — по сведопби попа Сремца — борише и Срби у друштву с Турцима( 3 ), предаде се султану малена посада Фердинандова, под условом слободна изласка. Ну и поред такога налога султанова јаничари уз пркос забрбњене им пљачке, сву посаду или поубијају или као робље испродају( 1 ). Запоља би свечано уведен у престоницу, али сул-

(') За нао јч вредно, гато нам пон Среиац сведочи, (Летои. М. С. за 1858, II, 70; да је се еултан са Запољом на овој аудијенцији разговарао нашим језиком — 81ауоп1са !ап§иа. - Из овога се види, да је диидоиатски језик на двору сулганову био српски. ( 2 ) Нат т е г у. Ј.: Ооасћ. (1. озт. Ке1сће8, В II. 8. 68 ( 3 ) Летопис М. С. за г. 1858. II. стр. 71. ( 4 ) Наттег V. Ј.: Осаћ. <1. озт. Ке1сће8, В II. 8. 69. — .Ј о II § и 1 е г е : Шз! Зе Г етр. оМотап, р. 229. — Рајик Ј .' Ист. Серб св. IV стр. 17.

Да је и резултат овогодишње саобраћајне статистике у приличном размаку од строге тачности, показаће нам један поглед на II. табелу и на рубрике донутовалих и отпутовалих иутника. Тамо стоји да је за наведених 5 месеци допутовало 20*106 а отпутовало 15.922 путника, дакле да није отпутовао 15. 922 путника, дакле да није отпутовало или да је остало у Београду 4184 путника, што не стоји. Ствар је проста и стара: да смо на оријенту, па ни публика (овде гостионичари) ни власти (овде квартови и варошки одељци) неће да врше своју дужност тачног и уредног поднашања путничких пријава, које служе као податци општинској статистици за овај рад. Ну имамо основане наде, да ће од сада бити и више воље и начина да те оријенталске немарности нестанс не само у погледу ове струке општинске статистике, већ и све остале, те да тачним статистичким бележењем кретања варошког живота дођемо до истинитих закључака и правога сазнања о томе и у односним. периодама времена тако, да не искусимо понова онако изненађење, као оно из осамдесетих до деведесетих година, где нам се и неопажено и неслућено Београд повећа са 30.000 на 60.000 становника!

ГРАЂАНСТВУ ВАРОШИ БЕОГРАДА Погато су потребне зграде и обори за стоку на новом марвеном тргу иа Тркалишту подигнути и потпуио готови, да се на њему могу обављати сви послови, који су до сада обављани на марвеном тргу на Батал-Џамији, — Суд општински на основу решења одбора општине београдске од 9. Јула 1893 године АБр. 3841. тан ипак оставииу граду санџак бега елбасанског хасана , са 3000 јаничара, а он се чам одатле крене Бечу. Чопори турске коњице под смедеревским Мухамед-бегом Јаја-оглајем летели су пред главном трупом, те својим уобичајеним ужасним пљачкама и пустошењем наговештаваху долазак, страхотне силе турске. Градови: Више град, Острогом, Ђур, редом падаху пред појаву^султанове војске, само јодини Коморан, који брањаху храбри Шајкаши, охоло дизаше соју главу, не хајући за толику ројну силу турску('). Септембера 27. већ могаше султан развити свој шатор на брегу Семерингу према Бечу. Одбрана бечка једва је могла изнети нешто више од 20 000 људи: „Гроф Солм (командант бечке носаде), који је пола века провео по ратовима, наместио је свој гарнизон од 20 000 пешака, 2 000 коњаника и 1 000 драговољаца грађана, и поставио је у полицији 70 топова, колико је свега у граду и било." ( 2 ) опсада је одмах отпочела, чим је главна трупа султанова стигла. (') Гласшис сргт. уч. др. књ. 67. стр. XXXVI. ( 2 )Станлеј-Лен Пул (Мијатовић Ч.): Ист. турске царевине, стр. 113.

н а р е ђ у ј е: Да се марвени трг са Батал-Џамије пресели на Тркалиште. Сеоба ова извршиће се под 6. тек. м. тако, да се 7. Марта тек. годиие сви послови који су досада обављани на Марвеном тргу — Батал-Џамији — отпочну обављати на новом марвеном тргу — Тркалишту. 0 овоме се грађанство вароши Београда извсштава ради знања и унрављања. Од суда општине варогаи Београда 5. Марта 1894. год. АБр. 1337.

ОВ ЈАВ.А

Нрема извештају Управе водовода београдског има неколико стотина грађана, који у својим кућама троше воду из во довода а неће да плаћају, те се тиме не само штете општински интереси, него се ствара и излишан поеао око срачунавања и вођења тог дуговања по књигама. Да би се ти приходи од водовода тачније прикуиљали, Управа водовода сировела је суду очштинском све ненанлаћене рачуне, да их екзекутивним путем наплати. Суд општински извештава о овоме гра],ане београдске — дужнике управе водовода, да је ове рачуне предао већ својим извршиоцима и позива грађане, да свој дуг исплате, јер ће се иначе исти екзекуцијом наплатити. Од суда оаштин вар. Београда 19. Марта 1894. године АБр. 1636.

Нас се не тиче толико ток саме опсаде и и одбране Беча, колико шта су Срби радили при тој опсади. Главни командант свих српских Шајкаша и осталих оружаних војника српских у овом рату био јуначки Павле БакиК са својим 200 коњаника, а имао је заиовест да брани мост на Дунаву испод Коленберга, да Турци не би преко њега прешли у сам град. - Од колике је важносхи на одбрану града била та Бакићева позиција, види се по томе, што Турци под Ибрахимом више пута узалодно кушаху јаким јуришима да га отму од Срба. Ну, Павле се не задовољи само тиме, што увек храбро одбијаше турске јурише, већ сереши, да смм испадне из своје позиције и удари на Турке. Измоливши допуст од команданта за такав атак, дигне се Бакић, са својим војницима и са неколико немачких коњаника и приближи се ноћу турском таборз г . Сакривши осталу војску у бусије, посла неколико неустрашивих својих коњаника у сам логор Ибрахимов, да га изазову. Ови то учине и кад их Турци спазе, нададу сеза њима, хотећи их живе похаатати и не слутећи у какве заседе заподају.