Beogradske opštinske novine

Год. ХГ1.

— 58 —

РАД ОДВОРЛ општинског 13. РЕДОВНИ САСТАНАК 10. Марта 1894. год.

Предеедавао члан еуда Јован Антонијевић, присуетвовао члан еуда Д. Т. Вел.ковић, кметовски помоћници А. Надеждић, К. Чупић и К. Ареенпјевић, од одборнвка Оили г. г. В. Бадер, Ј. Бајлони, М Петровић, И. Милишић, Н. Кретић. С. Ј. Ааријел, М. Јоканови!., К. Д. ГлавиниЈ., В. Чортановић, II. Плвлокић, А. Ј. Одпвић, Т>. Димитријеви)., К. М Ђурић, Н. Вулковић, Ст. Ј Николи!. ; од ваменика г. г. Ст. ЈоеиФовић, Ст. Макеимовић, Ђ. Б. Вељкови}., Т>. Н. Петровић, Ђ. Јовановић, А. С. Јонанови!., К. Ј Рашић, II. Т. Милић, В. Д. Губеревац, М. Павловић, С. ЈБ. Велидки, Ж. Ј. ЂорђевићI. Прочитан је записник одборскпх одлука седнице држане 7. Марта о. г. и у одлуци КЊБр. 108, учињена је измена, да је Михајло Г. Дринчић новинзр доброг владања од кад је издржао казну. П. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1448, 1479, 1434. и акта нрвостененог суда за вар. Београд АБр. 1463, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је пзјавио, да је Коста Михајловић општински надзорник доброг владања и доброг имовног стања; да је Андреја Будаковић надничар доброг владања и сиротног имовног стања, да су му неиознати Милева Петровић служавка и Ненад Јовановић ииљар. III. По нрочитању молбе Милеве жене Петра Гоеића СБр. 3725, којом тражи уверење о сиротном имовном стању, одбор је изјавио® мишл.ење, да се молитељици може дати тражено уверење. IV. По нрочптању извештаја комисијеких о одређивању оса у нојединим улицама ГБр. 1086, 1074 и 1073, одбор је одобрио одређену осу у болничкој улици и измену регулационе линије на снојници нризренске и балканске улице с тим, да ее ова измена регулације пошље миниетарству грађевина на одобрење; да пјредлог о Одређивању осе у балканекој улици нроуче одборски новереници г. г. Б. Бадер и к. р. Гашић одборници и Т. Селесковић уиравник грађев. оделења па ноднесу одбору своје мњење на решење. V. На нредлог грађевинског оделења општине београдске ГБр. 507, одбор је решио, одобрава се кредит од четири хиљаде динара из партије буџетом предвиђене на одржање калдрме и друдинандо пошље (17. окт. 1530) Јосифа ЈГамберга и Ник. Јуришићасултаиу, да иреговарају мир, ионудив му 100 000 дуката данка, а в. везиру 10 000 што све Јуришић исиоручи на сриском језику. На ову ово султан отииса Фердинанду: „Угарска је моја, јер сам је ја мачем освојио, а што је моје, то ја могу дати коме хоћу. Дошао је краљ Јован, поклонио ми се, и молио ме за Угарску и ја сам му је дао. Твоји су посланици дошли, да ирсе мир, а ипак стоји у твоме писму, да си ти краљ Угарске, коју сам ја освојио. То неводи пријатељству." ( Ј ) Посланици се врату и донесу краљу вест, да султан хоће понева на Беч. Док се то иосланство бавило у Цариграду, око Рудама, а и у Целој Угарској, беснио је ужасан домаћи рат. Фердинандо је настотојавао свима силама, да поврати Будим. Будим брањаху Турци и сам Запоља. Јован хобордански одважи се да мучки смакне са света овог неверника и већ нрерушен иде Запољи. Али га познаду, ухвате, вежу

Н а ш га е г V. Ј ; ОевсБ. д. овп. Кехећсз, В. П. 82—83.

мова а за калдрмисање Доње Јоваиове улице, између Добрачине и Доситејеве. VI. На предлог грађевинског оделења општине београдске ГБр. 1037, одбор је решио, одобрава се накнадни кредит од хиљаду две стотине педесет динара из партије одређене за грађење основних школа, дасеједан део зграде за основне школе за палилулски крај, намењен, да буде сутерен, подигне тако, да буде партер и да се тиме добивене просторије уиотребе за учионице и гимнастичке веџбаонице, према поднетом плану и предрачуну. VII. Нредседавајући члан суда износи одбору на решење нредлог суда општинског, да ее Станији матери нок. Тасе Јанковића бив. општинеког чиновника одредп номоћ из онштинске касе. У свези еа овим предлогом подноси одбору реФерат главног благајника, да би требало извеснрм удовицама одузети помоћ јер им се стање побољшало. По прочитању тога нредлога суда АБр. 977 н реоерата гл. благајоика АБр. 15^8, одборјеодлучио, да се Станији матери пок. Тасе Јанковића бив. општинског чиновника даде номоћ. Одборски новереници г. г. Бл. Чортановић, С. Ј. Азријел и А. Ј. Ода ! вић, да предложе одбору, колико издржање да се даде. Исти повереници, да новодом реФерата гл. благајника оцене, које породице умрлих општинских чиновника треба и даље да уживају издржање а којима би требало одузети, па да о томе поднесу одбору извештај. VIII. Председавајући износи одбору на решење извештај новереништва, изабратог у седници одборској од 7. Марта ов. год. ГБр. 1044заоцену. који камен да се унотреби за тротоарисање београдских улица. Одбор је одлучио, да се овај предмет остави за идући састаиак. IX. Одборник г. Соломон Ј. Азријел пита, зашто се слсктричне лампе не пале на време и зашто у опште не гору онако, како то уговор гласи, тражећи, да се кривац казни. Председавајући члан суда нзјављује, да ће о томе питању известити председника општине, који ће у идућој седници дати одговора. X. Сходно решењу одборском од 7. Марта 1894. год. АБр. 1263, нредседавајући износи одбору у један џак и жива баце у Дунав.^ 1 ) Са таким беснилом вођени рат само је ускорио спрему султанову, да иође на Беч. Али овога пута прими рукавицу еаи цар Карло У. што султан знађаше само за једног цара на земљи, а то је он сам, а нико други. Априла 25. 1532. г. крене се султан из Цариграда са 140 000 људи и 120 топова. У Нишу сретну еултана Ламберг и Ногарола посланици Фердинандови с молбом, да продрне нримирије са Запољом. Ну Сулејман зб то и не хаје! У Београду пак прими у свечаној аудијенцији француског посланика Репсопа, који највише беше узрок овог другог похода султановог на Беч. Јер Франсоа I. краљ Француски беше јако притешњен од цара немачког Карла У., па да би му десадио, приближи се султану. Ту се султану ириближи 15.000 Татара и војска из Србије. У осеку до!)е Хозрет-иаша с босанцима( 2 ) и султанова војска иорасте на 250 000 људи. Од осека крете се војска турска право ка граду Еисегу на ме1 )и Аустрије и Угарске, заузев уз пут сва сва места. Слабо заштићени Кисег бранио (') На иетом месту, етр. 85. (?) Паттег помиње 100 000 (II, 87-89).

накнадни акт Јована Илића члана суда, у коме наводи узроке својој оетавци, а који узроцилроистичу једино из радње унравннка и инжињера грађевинског оделења оиштине београдске. По прочитању тога акта АБр. 1541, одборје је одлучио, да г. Тоша Селесковић и рстали инжињери општинског грађевинеког оделен.а, којих се овај акт тиче. даду одговор евој и објаене еве што се у овом акту као неправидно преставља. Да овај свој одговор даду на нисмено до идуће редовне • седнице.

14. РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Марта 1894. год.

Предеедавао председник г. Милов. Р. Маринковић, присуетвовао члан еуда г. Ј. Антонијевић, кметов. помоћншс г. К. Чупић, од одборника били г. г. В. Бадер, М. Велизарић, М. Петровић, Ђ. Димитријевић. И. Милшпић, М. Обркнежевић, Н. Вулкови!,, Ф. Тоболар, М- .Јоваиов I., Д Л. Симић, А. Стејекал, С Ј. Азријел, II. Крстић, Ст. Николић, М. М. Ђорић, М Трпковић, К. М Ђурић, П. Павловић, А. Ј. Одавић, Др. П. Поповић, од ваменика г. г. Ђ. Јовановић, А. С. Јавановић, Св Љ. Велшхки, В. Д. Губеревац, Ст. Максимовић, М. Павловић, С. Вељановић, Ђ. Н. Петровић, Ђ. Б. Всљковић, Ж. Ј. Ђорђев-ћ, К. Ј. Рашић, II Т. Милић, Ј. Гдавинић. I. Прочитан је записник одбореких одлука седнице држаие 10. марта 1894. год. и примљен је беЗ измена. П. По прочитању акта истражног судије за вар.. Београд АБр. 1587:1587, 1532, 1551, 1531, 1586, 1645, 1646, 1530, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Маркус С. Алкалај, агент, Милева ж. Пере Тодоровића, каФеџије, Живојин Гаденковић, шнедитер ; да је Љубица жена Андре Будаковића, надничара доброг владања и снротног имовног стања; да су му ненозиатн Ђор1 ,е Фулер, агент, Божа Тодоровић, ноћни стражар,. Милош Мићић, Драгољуб Милојевић, Божидар Миловановић, Живојин Гајић — Тодоровић, Светислав Лалковић — Живковић, београдске скитнице, Михајло Марковић, скитница и Гоза Бети овдашња. Ш. Ђорђе Гавриловић, овд. димничарекн раденик иоднео је молбу, да одбор општинскп измени своју одлуку од 3. Марта 1894. год. АБр. 1287. којомје натражење иетражног судије изјавпо, да. му је непознато Ђорђево владањс. и имовно стање. је град Нпколп ЈуришиК са 700 својих соколова. Ну где јс у јунака ерце челично, макар да је грудобран слаб, ту није у стању груба сила ништа учинити! Султан, не хотећи се излагати поновом ризичном чишћењу „до удаљеног" Беча, где га чекаше 1>ар лова војска од 76,000 људи, навали 10 авг. озбиљно на Кисег. Дванаест великих јуриша одбија Никола Леонидски. Султан му нуди за предају велику суму новаца, али и то Никола одбија. Јуриши понова иочињу. ,,На 13. места зидови већ беху поткопани и бреше бејаху по 15 метара широке и опет одбија Јуришић иозив на иредају. Нза тога Турци отпочну нов јуриш и већ се леиршаху турске заставе овде онде на зидовима града Кисега. а још један напор одбије".( 1 ) Најзад султан би принуђен да остави Кисег шеедесеторици — од 700 Јуришићбвих другова, који осташе у животу.( 2 ) Како је већ био пошо (сентекбер). а уз то му „Србљи и Хрвати крстаре и секу

(') Драгашевић ; Полострво илирско, етр. 12. ( 2 ) Ноттог V, Ј.; Сезећ. с1. оат. КеЈсћез, В. П. 8... 88-90. — 8 т 1 е 1к а 8 V. Т.; Р оу . ћгу. кн>. II. стр. 28 — 28