Beogradske opštinske novine

Број 18.

— 79 —

Год. XII.

Н. пр. за парк није, јер је ту близу Калимегдан, •а за друге цељи неиодесан је. С тога сам ја митљења да општина уступи ове плацеве тим друштвима да подигну на њима своје домове и то иод извесним погодбама. Дата друштва најдаље у року од 2 године дана подигну ту своје зграде, иначе да опет принадну у општинску својину. Тако исто те зграде морале би бити лепе, како би красиле тај део вароши, због тога би морали ми да видимо прво план тих зграда, па тек онда да се зидају. Учитељ. удружењо располаже са доста великим капаталом; а гако исто и лекарско друштво могло би за 2 године дана поднћи ту зграду. Ја сам мишљења да им мп уступимо те плацеве. С. Азриул. — Да додам нешто што г. Каиетановић није споменуо. Он је споменуо док-; торско удружење п учитељско удружење, а радничко ннје спомеменуо. Ми смо се са њима тако договорили, да нам они најпре ношљу план, да видимо шта хоће и колико хоће, па ток онда да мм одредимо земљиште. М. КааетановиК. — Односно радничког друштва имам да кажем да су они тражили плац код болнице, и о томе ћу вам реФерисати на идућој седници. Председава)уКи — Одобравали се овај предлог : г. М. Капетановића као члана одборског иовсреништва. По саслушаљу овога, одбор је решио, | усваја се у свему предлог одборског повереништва с тим, да се и једиом и другом друштву саоишти и да писмеио изјаве, да ;на изложене погодбе приетају. Се.кретар чига молбу Иладимира Димигријевића и Нестора Милосављевића илиџара овд. због такее за купатила. В. Ђадер. — Ја мислим да је ова молба са 'свим умесна и ду би је требало уважити. Не само да се општина до садније ништа бринула о томе да становништво има купатило, већ тражи још «од људи, који су нредузели неке мереда грађан•ство буде чисто, и жртвовали своје капитале у томе, тражп и неке таксе. Ја сам за то да ее ■ослободе од таксе. Ст. МаксимовиЛ. — Ја се потпуно слажем са г. Бадером и са оним што су ови илиџари у својој молби навели. И то с тога што су ти људи остављенн самп себи, а општииа им није ништа иомогла, нити је што урадила да се бар она прашина уклони, а међу тим го је купатило преко То не беше никаква регуларна турска војска, ве]1 проста пљачкашка чета, која слушаше само заповести својегахарамбаше, и која како поступаше са заробљеним Хришћанима, исто тако чињаше и са Турцима, само допаднули им и они шака. Таку мартолошку војску водили су Турци и уз ре гуларну војску, пуштајућп је напред да исгражује ненријатеља, да га напада изненада и да му отежава кретање. Тако смо видели, да су турски Мартолози нанали код Ооека и Кацијанерову војску, па му поотимали коње и волове, што вуцијаху топове и заирегу, а такође и 10. децембра 1542. год. јавља судија града Крижевца (Ошехша) Мнхаило Форлач <1е Какос из Крајца (Кгеп^) капетану Луки Зекељу, да је ухваћен један турски ухода, којијетамо из Пожеге дошао; и да је он казао, како се у Пожези скупља велика турска војска под Мурат-бегом; и да у Кпегоусће има 700 коњаника, и много „ Влаха". Даље примећује Форлач, да је он сам ухватио два шпијуна у Крајцу и ставивши ихнамуке, дози 10 од њих, да се као иомоћ Турцима „ш аоиМћиа вша", т. ј. изме|у Крајца и Копрајнице, налази неки МаргетиЛ „сишћч-

потребно грађанима. Ја еам за тодасе ослободе те таксе. Соломон Азријел. — Ја не могу да се еложим етим да им се опрости та такса е тога што смо ми у буџету ставили извесну суму као приход од тога. И ако њих ослободимо, онда ће да дођу и други са истим нравом да траже, да ее оелободе такса, и онда ћемо имати у буџсту велики деФицит. А нигде нема за бадава да ее даје то право. Ја еам за, то да се наплати, еамо не онолико колико је тражено, него мало мање. Антоније ЈовановиК. — Ми не треба еве да им оироетимо него нешто мало, иначе ћемо остати без нрихода, који еу предвиђени буџетом. ПредседавајуКи. — Заиета је незгодио. Ове би људе заиста требало ослободити, међу тим је невОља што је ушло у буџст. Ја миелим да пошто је у овој години ушла та еума у буџег то да остане, а до године да се не уноси у буџет и да се ослободе. Ђерман ЈовановиГх. — Овде не може бити ни говора о томе да ми то ослободимо. Ова је ци®ра ушла у буџет и то јо ириход који нокрива издатке. НредседавајуКи. — Оиштина београдека није наплаћивала ни један грош таксе на куп&тила. Међу тим еами су ее ти илиџари тркали, ко ће да дође до бољег места за купатило^п сами су предложили општини да се држи јавпа лицитација. И ми смо то усвојили и уељед тога је Јто и ушло у буџет. (Чује се: да се пређе нреко | те молбе). Влада ЧортановиК. — Ја нредлажем да ее она улица која води ка купалу калдрмише. С тога нека се упути грађевинеком одсеку да поднесе предрачун. После свега овога одбор је решио , да се преко ове молбе пређе на дневни ред; да се места за купатила на Сави издаду путем лицитације и да суд општински доведе у ред оне улице, које тим купатилима воде, како би приступ к њима био што лакши и пријатнији. ПредседавајуКи. — Сад има једна молба Стојана Ђурђс.вића старог учптеља у пензији; он је служио 35—36 год. као учитељ, у Бсограду је пак служио 14 год. Он сад моли одбор да му одобри да му се издаје квартприна. (Чује: се „нек се упути његова молба комисији која је одређена за милостињу). о-т!а ^Пасћотт". Један од ових, по имену Јован Барбић, да се усудио доћи до Топлике.(') У опште, они чињаху Турцима доста користи. Не треба се чудити од куда и Срба0 у служби турској. Кад се промотре околности, које су утицале на таке појаве, онда нам излази пред очи јасна слика, да ми не можемо оеуђивати те сриске синове као издајнике прсма роду свом. Ми смо споменули напред на једном месту, да су Турци, освојивши неке хришћанске земље, нашли их пусте, и на њима населили српске становнике из Босне и Херцеговинс под условом, да ту као рајараде земл>у турских господара. Тиранство турско, под чијим су беснилом морали приклонити главу и ове мирне хришћанске душице, да врше макар и оваку службу своме дунгманину; изгред на таку исту судбину и оних од његовога рода, који утекоше у хришћанске градове, да војују отуда противу Турака, да ће и они најзад подлећи Турцима, како је заиста у већем делу и било

0) В 1 4 е г т а п п Ј. Н.: ГЛе Зегћеп - Апз1еа1ип§еп т 81е1еппагк, стр. 9. ( 2 ) У нашии изворима они ее евуда спомиљу као ,.Влаеи' - . То, држимо, нису никоји други, до агароседеоци срнски.

Андра Одавиб. ■— Кад је упућена ова молба одбору за милостињу, онда нека се упути тако ието и учитељ. Новаковић, јер сам чуо да и он ужива квартирину и пенсију. Одбор је одлучио , да се ова молба уиути на оцену и реферат одборском повереништву изабратом у седници одборској од 10. марта 1894. год. АБр. 1.548. Исто повереништво да извести одбор, на основу чега прима квартирину пензиониеани учитељ Михајло Новаковић. Предсдг в чуГи. — Сад долази молба Раке Миленковића. Он је градио школу дорћолску. При грађењу те школе он је спровео воду из новог водовода и њу је употребљавао при груђењу те школе па моли, да се нлаћања за ту воду оелободи. (Чује се: да се ослободи)." Ђерман Јованов Ј,. — Поклоните овоме, поклоните ономе, иа ћете дено нроћи. Ја незнам зашто то, да му се ноклони. ПредседавајуИи, — Да вам објаспим. Кад је прављен водовод, тада је ирављена и та школа, и ои је онда епровео ту воду из новог водовода која би се и иначе иросипала по улици, јер није , била за пиће. Ја мислим да би га требало ослободити јер сума не износи више од 631 динар. Андра ОдавиСх. — Ја немам ништа нротив тога да се он ослободи, само бих хтео да се то мотивише. Треба да се каже са чега је он ослобођен. Треба да се каже: с тога што се у то доба није нанлаћивала такса, с тога што вода није уиотребљавана тада за пиће, јер још није ваљала, него су се испирале цеви. Из тих се разлога он ослобођава те такее. Антониџ ЈовановиЛ. — Ја незнам зашто оелобођавате тога човека од те таксе, кад је и другима наплаћивана. Ја сам за то да се он не ослободи, јер је то он имао у предрачуну. Ако њега, ослободимо онда ће и сваки други тражити. Нредседава)уСм. — Стављам на гласањо; ко је за, гласаће за; ко је против казаће против. (Сви су били за; само Ђсрман Јовановић и Ант. Јовановић били су против). Решење гласи: да се Радован Миленковић ослободи плаћахва 631 - 75 пара за воду потрошену из новог београдског водовода за зидање школе за дунавски крај, пошто се у томе времену вода није употребљавала за пиће но само за иснирање цеви. Седнипа је закључена у 8 часова у вече.

доцније — то двоје највећма је гонило све Хришћане у Турској, па и „Влахе", да Турцима врше и другу службу сем земљорадничке. Још ако томе додате, да су Турци према оним хришћанским кућама, из којих су узимали Мартолозе, били веома пријатељски, дајући им и нарочите повластице,^ 1 ) онда можете разумети и узроке, који су дејствовали на расположсње Срба, да ступе у службу Турцима. Ну инак, фактјеитај, да су они таку службу Турцима вртили под морањем, што им је породица на дому у највећој онасности од Турака, само ако не слушају њихове заповести. Јер има случајева, да су Срби Мартодози, чим би увребали згодну нрилику, да пребегну к својима, одмах прелазили на хришћанску страну, окрећући убојно оружје — још са каквом осветом — противу малопређашњих својих госнодара. (НДСТАВИИЕ СЕ) ФШ

0 Види „Матицу" за 1865. г. бр. 11.