Beogradske opštinske novine

БРОЈ 22.

ГОД. XII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: НА ГОДИНУ . 6 НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ЗА СТРАНЕ ВЕМЉЕ НА ГОДИВУ . . 9

ДИВ.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ ВА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописн не враћају се неплаћена писма не примају се.

ТТТТТТУТТТТТТТТТТТТТТУТТУУТТТТТТТУТТТТТТТТУТТТТТТТТТУТТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТУУМТМММТТТМТМТММттттттттттттттјтттт

ТАБ1ИЦА За паљење и гашење едектрвпших лампа у Београду за месед Мај 1894. год.

Данз Упалиће се у Угасиће се у 1. 8 с. 2 к Ј м. 3 с. 2—8. Неће се палити никако. 9. 8 с. 40 м. 11 с. 10. 8 с. 40 м. 12 с. 11. 8 с. 40 м. 12 с. 30 м. 12. и 13. 8 с. 40 м. 1 с. 14. и 15. 8 с. 40 м. 3 с. 16—20. 8 с. 50 м. 3 с. 21. 9 с. 3 с. 22-29. 9 с. 2 с. 40 м. 30. и 31. 11 с. 2 с. 40 м. Нааомена. 1. Ове су таблиде израђене пре ма месечевим фазама и на оенову члана 25. уговора о електричном осветлењу вароши Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће. се палити и онда, кад се према овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од нре па до после по ноћи. Од суда општ. вар. Београда 27. Априла 1894. год. ЕБр. 2055.

0 Б Ј А В А

Суд општине београдске објаш.ује грађанству, да је такса за мртвачка кола општинска знатно спуштена и да сада коштају: а) Проста кола са 2 коња 10*— д. б) Кола са анђелима са 2 коња 18'— д. в) Стаклена кола са 2 коња 24-— д. г) Стаклена кола са 4 коња 60* — д. Поред мртвачких кола општина даје и свој фијакер за свештеника до гробља и натраг. Од суда општ. града Београда 14. Априла 1894. год. АБр. 2341.

РАД 0ДБ0Р1 ОПШТШСКОГ 27. РЕДОВНИ САСТАНАК 5. Маја 1894. год.

Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били г. г. П. Павловић, Ј. Бајлони, Др. П Поповић, И. Милишић, Вл. Чортановић, К. М. Ђурић, А. Ј. Одавић, М. Јовановић, Н. Вулковић, М. Трпковић, С. Ј. Авријел, М. Капетановић, од заменика г. г. 'Б. В. Вељковић, Ж. Ј. Ђорђевић, А. С. Јовановић, М. Павловић, С. Вељановић, Ј. Главинић, Ст. Максимовић, Ђ. Јовановић, П. Т. Милић. Председник. — Отварам састанак и молим вас да чујете записник нропхлог састанка (секретар прочита. Одбор нрима).

Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По нрочитању тих молби СБр. 6602 и 6670, одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о наводима молилаца ЈГуке Бедричића, кројача и Драге Ђорђевић удове, па тек онда да им изда тражено уверење. Председник. — Место Милана Динића, који не може остати члан одбора при цркви „Св. Николе" на новоме гробљу, јер је турски поданик, треба одредити другога. Одбор је решио, овлашћује се суд општински, да на место Милана Динића цигљара, одреди друго лице за члана одбора цркве Св. Николе на новом гробљу. Иредседник : Ви сте, господо обуставили једно решење о Бунарској улици од извршења, у времо мога одсуства. Пре него што сам био ношао на одсуство ја сам вам био ноднео извештај о томе да су се извесни грађани бунарске улице обратили с молбом општини, да она за њих исплати нешто грађсне калдрме предузимачу, па да од њих то наплати у извесноме року. Ја сам учинио што је требало учинити са стране општине, дао им инжињера који је гледао шта треба да се уради и како је урађено. Калдрма је готова. Они који су бољег стања платили су оно што на њих

СРПСКИ УСШИЦИ ПИТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СА НАР0ДШ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИЂ. {АкаЈемијски Савет Вел. Школе паградио ирвом видовданеком иаградом оишт. београдасеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (11АСТАВАК) За овај догађај знао је и наш Л етописац, кад вели: в лето 1552, разби Хадман-ааша Оугре и Петра ПакиКа (Бакића) иод Сегедином фервара , д. (4).( ! ) Без сумње, да нам тама (') 8 а * а г 11с Р. Л г : РатаЉу, стр. 84.

скрива још доста оваких примера српског јунаштва, баш из овог доба, кад се на њих баца највећа љага издајства. Ми само данас сажаљевамо, што у то доба не беше ког српског хроничара, да забележи верно и дела свога рода, него су Мађари и Немци увек имали пред очима само свој род, и не спомињући нигде Србе; сем онде, где нх треба окривити издајством. С тога игде наиђоше на какав редак спомен о Србима, ми, из оправданих разлога, цорамо му нридавати, много већи значај, него што му даваху дотични писци. Ова војна турска у Угарској најзад се свршила тиме, што и Мартинуције, по налогу Фердинандову — пошто беше чуо, да он опет шурује с Турцима — погубљен, а Банат са Темишваром потпадс Турћима. Још се није са свим угасила ова војна, а Фердинанду је ааљало да заштити славонске и хрватске границе од упада турских. Босански и херцеговачки паша и заповедник Клиса, дигну се г. 1553. с великом војском, и продреше у вараждинско пољс, палећи и робећи по обичају. Хрватска их војска истина потуче у једној битци, али не мога

омести, да не освоје те године неке градове у Славонској крајини.(') Фердинандо сад мораде, да не би изгубио и оно мало земаља од угарске краљевине, молити султана за мир, који најзад доби на иет година, под условом, да се више не врача у Ерзељ, и да плаћа данак само за своје земље. Ну, како тада Султан ратоваше с Персијом, то Фердинанд покуша да приграби Ердељ. Присталице младога краља одупру се томе, а уз њих пристане и сам султан, те се опет Фердинандо завади с њиме. Султан постави Али-пашу за заповедника Будима и турског дела Угарске, па му заповеди, да освоји Сигет, како би одатле уснешно могао напасти западни део угарске краљевине, који још стајаше под влашћу Фердинандовом; као и на остатак Хрватске. Чим је доспео на своје место, Али-паша сабра око себе потчињене му паше, и 21. маја 1556. дође са огромном војском под Сигет. Три дана доцније, отпоче опсаду. Градом је заповедао храбри Марко Станчић. Четири јуриша сретно од-

( г ) 8т1С1к1авТ.: Р оу. ћгу., кш. П. стр. 49.