Beogradske opštinske novine

Год. XII-

- 118 -

В рој 27.

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ Према наређењу другог става члана 14. закона о устројству ошнтина и ошптннских власти, Суд је општннски саставио списак гласача, који имају право гласања иа опп1тинском збору. Извештавајући о овоме грађане београдске Суд их општински позива, да своје примедбе на овај списак ради његове исправке учине; те да нико не буде лишен права гласа на оиштинском збору, који ио закону то цраво има, а који би погрешно из списка био изостављен. На општинском збору имају право гласа сви пунолетни чланови оигатине, који плаћају најмање потпуни грађански данак, који нису под туторством или старател.ством. који нису под платом код другога у служби, или којима по прописима члана 16. овог закона право гласања не би било одузето. (4.1. 14. зак. општ.). Немају право гласања на општинском збору: 1., Они који су осуђени због злочинства, докле своја нрава не иоврате, или кад су лишени грађанске части, за време пресудом одређено, као н они који су осуђени због нреступа или иступа, који човека бегачасте и јавни морал вре1»ају, док пе прође година дана од даиа издржане казип; 2., Који се налазе под кривичиим ислеђењем, за дела под 1. наведена; 3., који су пали под стецигате за време док стедиште траје, и док се пе прогласе за невине; 4., Који су под полицнјским надзором; и 5., Који дугују држави порезе више од оног иолгођа у коме се збор држи. (Члан 16. закона). Официри и војници стајаће војске не учествују у саветовању општинског збора. (Члан 15. закона). Од суда општине београдске 11. Јуна 1894. год. АБр. 3448.

0 Б 3 Н А Н А Управа варогаи Београда упутила је Суду ошптинском следећи расппс: „Госнодин Мпнпстар унутрагањих дела претписом сврјим од 30. Маја т. г. ПБр. 8340 доставио је управ! распнс следеће садржине: Нека иачедства з'чинила су питање о овоме: 1., да ли икоји задругари имајуправо| гласања на општинским зборовима; 2., да ли има праг.о гласачко старегаина задруге, који сам за се не плаћа 30 динара годигање иорезе непосредне, али плаћа толику суму, кад се узме у рачун и лична пореза разрезана на његовога задругара; и 3., да ли у састав непосредне порезе улази н државни нрирез у смислу члана 94. закона о непосредном порезу, те да имају гласачко нраВо и они, који са тим прирезом плаКају 30 дина]>а годишње. Услед ових питања, а у цељи правичнијег и једнообразног вршења закона о устррјству општина и опгатинскнх власги, Министар унутрашњих дела налази за иогребно, да даде уирави следеће уиутство. 1-во. Нраво гласања на ошнтннским зборовима имају и задругари; ако је целокунна нореза коју његова задруга плаћа толико, да ио одбитку 30 динара годипш.е, пгго долази на старешнну задруге претече толико, да на сваког задругара до1>е по 30 дннара годишн.е иорезе, колико треба да плаћају правни гласачи на општинским зборовима ирема члану 14. зак. о устројству општина и ошитинских власти и чл. 105. закона о непосредном порезу. Но ако ова иореза не би била толика, да дође на сваког задругара по 30 динара годишње, онда само старепшна задруге, који толико плаћа има нраво гласања, а остали немају, као гато не би имали и да су инокосни.

И-го. Ако старешина задруге не плаћа годигање 30 динара непосредне порезе, али задружиа иореза нзноси толико кад се узме у рачун и лична иореза разрезана на његовог задругара, онда тај бтарепшна задруге пма гласачко ираво. НГ-ће. Нрирези државни о којнма јеречузакону о норези не могу утицати на оиредел.ење гласачког права, јер је гласачко ираво регулисано чл. 14. зак. о устројству општина и општинских ивласти". Од Суда општине београдске 17. Јуна 1894. године. АБр. 3493.

НАРЕДБ А У вар. Београду виђа се у последн.е време много паса по улицама а нарочито по трговима, парковима и другим јавним отвореним и затвореним местима. Ово је гатетно по здравље људи, јер ти пси њушкају и погане животне намирнице гато се ио трговима и локалима продају; опасно по становнике, јер на тонлим данима нси лако беспе а и иначе могу на људе насртати; штетно је даље и но наркове јер их кваре и расаде уништавају. С тога суд онштине вар. Београда н а р е % у ј е : ( !вима и свакРме, да се но овој нарадбн тачно управља, у противном биће кажњен п])ема § 326. кривичног закоиа. 1. Нико несме и ни по каквим погодбама уводити исе у кафану, хотел, трамвај и друге јавне локале. 2. По јавним парковима сме се исето во дити само везано па канпиу. 3. Свако псето, које се ноћу слободно на улици или у парку нађе па имало оно марке или немало бнће убијено, а сонственик истог још и кажњен. Од суда оигатнне вар. Беогрлда 28 Марта 1894. год. А. Бр. 1945.

СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКА У В Е 3 И М НШДНМ СЕОБШ ТВИ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА у два дела НДПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П М СПАСИЂ (Акале.чнјскп Оавет Вел. Школе наградио првом видовданском наградом општ. београдскеЈ. .Мото: — „Пора нам псрестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време јо да нрестанемо мудровати туђом памећу, и славити св туђом славом). Карамзин. — Ц (НАСТАВАК) Из тога, као и из других догађаја у Ердел.у, види се, да је ерпски елеменат све то већега маха заузимао, и да се бага одмах иза Димитрија јавља брат његов Ђорђе ВранковиС). као радник на српској мисли и организацији. Мало ниже мн ће мо доћи и на ову ствар, а сада да окренемо ноглед на другу страну Срнства, на којој још излази на видик радња српскога живља на своме народном задатку.

Колико нам је нростор ове расправе донуштао, ми смо говорили напред о Ускоцима срнским у далматинском ириморју. Нарочито о славним браниоцима Клнса. Кад пак и Клис наде Турцима у руке, српски Ускопи пређоше свн у јога једини тврди град приморски Сењ, да иод заштитом млетачком излећу одатле на Турке, и свете им се за несрећну судбину свога рода. Ма колико да је чувена јуначка борба клиских Ускока, у толико је јога јача, још живља и чувенија борба Сењских Ускока, са свима ненријатељима српске вере и народности. Својим згодним положајем, на самој обали морској, опкол.ени лукама морским, а са сува неприетуиним природним препрекама, Сеч< је привлачиоу се све бегунце српске, све љуте борце и осветнике ]>оду турскоме, те се за кратко време у Сењу стече толики б])ој Ускока, да су могли не само Сењ добро бранити, већ се од њих могла и војска уредити. Није њих сада било само 6—700, већ им је број досезао и до 1 200 бораца, „а кад се с њнма јога придруже и други Ускоци из Сења, онн из Оточца, Нинодола, Брина и других околних ускочких насеобина, може им број дости 1)н и 2 000.(') Тако скупљени у јакој маси, могли су живље и силније радити на ономе, чему их (') Гласник срп. уч. др, књ. XXVIII. сгр, 445.

је унућивала њихова жива свест српска о својој политичкој егзистенццји. И они су заиста и радили на свима местима, где их јегодбило, дуж далматинско хрватске крајине. Нарочито својим јуначким борбама цротиву Турака, наји])е у Клису, а доцније и у Сењу, они су задивљавалн цео ондашњи свет. 0 њима су се у европској литератури писале читаве књиге. Нарочито су Талнјани преузносили њихову славу и јуначка дела, која они чине на „каиији од Италије", (ан^епшга1е а1Г ИаПа), како називаху Сењ, Нису иза њиХ изостајали ни Млечани донде, докле су изгледом на своју корист имали рачуна дражити Ускоке противу Турака. Али чим се са њима измпршпе, а Ускоци сен.ски и даље остагае крвпи непријатељи турскоме илемену, онда им Ускоци више не беху „храбри борци" и „браниоци рода хришћанскога", већ „лопови без стида и срама, — убојица без милосрђа, који су хиљаду смрти заслужили".(') Таки постадоше они у очима Млечана тек онда, кад почеше да бране своје имс и, своју веру и народност од ових мучких „иријатеља" хришћанских, јер Млечаии вазда гледаху да им српски Ускоци буду верне слуге, слепо оруђе; а ови свеени својих поли-

(') „Матица" аа г. 1865 бр, 218