Beogradske opštinske novine

Број 51.

ноднеда, а како је х\ Андоновнћу носдат н пре гледнн нлан шта има да се нзвршн, то је г. Смедеравац модпо да г. Андоновнћ означн, које му секције требају. Тај одговор г. Смедеревца послат је председнику општине 31. Јула, а 3. АвгусТа, исге год. писато је г. Андоновићу у нстом смнслу (видп ГБр. 1562.) У писму без датума, које је прнмљено у суду 7. Августа, 1832. тражио је г. Андоновнћ да му се пошљу још 6 секција и нивелацијони иланови од 13 улица. Усљед тога су 7. Авг. послати сви плановп, које јо тражио г. Андоновнћ. У тнм плановпма обележен јс сав дотадањи рад г. Андоновнћа и они су му тиме враћени. Реверсом од 10. Августа 1892. примио је г. Андоновић 3 секције, а рсверсом од 22. Августа једну. Писмом својим од 30. Августа 1892. известио је г. Андоновић г. нредседника, да су нланови премереног рејона готови и моли суд, да унути комисију, да од њега прими сав свршени носао. То јс нисмо унућено грађевинском одедењу 31. Авгусга, а 3. Септембра наређено је истоме оделењу, да позовс комисију. Истогадана писато је од стране суда г. Андоновићу, да одмах пошаље нлановс грађевинском оделењу (внди ГБр. 1893.) 7. Сентембра 1892. год. одговара г. Андоновић председнпку суда, да шаље планове, а у исто доба шаље прпзнаницу од 100 динара и моли, да му се изда као остатак до 7000 динара, поштоје он примио само 6900 динара, а г. нредседник је вели, у одбору изјавио, дамујеиздато 7000 дин. и нешто кшне. Послати планови упућенн су грађевинском оделењу 9. Септембра да нх комисија иодвргпс иреглсду (види АБр. 9704.) Комисија за преглед тих радова састала се, према извештају г. Смедсревца од б. 0 тобра, 1892. ГБр. ^259., али нијемогла ништа радити, нсго је наредила грађевинском оделењу. да у изводу ноднесе комисији извештај о целокупном раду г. АндоновиЈ.а и о целој пренисци Тај извештај нодпео је г. Смедеревац б. Октомбра 1892 тод,, који јс у главноме кратак извештај свега овога до сада у овом извешћу наведенога (види ГБр. 2259.) ПОЛ11КО \е грч!ув'1Н(ком одглпбу ичзнато, >омисчуI п' 04 тога добч пи-је вчгие систајало, а томе јам >чно, бити узрок и то, што су крајем 1892. год. чланови комисије престали бити одборннци, а тиме и чланови комисије. Нова комисија није бирана, ма да јс грађев. оделење актом својим од 3. Новембра 1893 год. молило суд, да се кодслом освојени, делом попаљени.^ 1 ) Једном прилшсом Ћесаровци у Босни уз припомоћ тамошњих Срба потуку 2000 Турака иЈдобију богату пљачку, и ослободе доста Хришћана, они се ставе под заштиту ћесару и обећају да с Турцима ратују.0 Сви ови дотле побројани успеси ништавни су према овом што ћемо мало ниже оиисати — иџе.ма осао/ењу Беогрпда, „који, лежећи у углу што га чине Дунав и Сава на своме састанку, господари обема рекама. Заузет још 1521 г. од Солнмана величанственог Београд је служио као капија османске силе која нлављаше Угарску." Колико је Београд био важан по напредовање Кесароваца види се из писма капуцинера

— С 1 ) Фр. Баничек. (Ј. М. Шимић). Ист. војн. крај I. 282—2зЗ Овако Ваничек по елужбеној архиви, Смичиклас н к 110 Редеру, вели да је борба била 5. с^птембра у којој Л Баденски са ЗО00 коњаника разбије босанског пашу са 10000 пешака и 5000 кон>аника. До 6.000 падне мртвих и до 200О буде их варобљено. Може се рећи, да у целом овом дугом и в великом рату није с мањом силом славнија нобеда добијена. Четрдесет гурских васгава про^е као слакна ратна троФеја у Всч. Из I тога иреда ^у се Брчка, Шабац и друга мсста иа Сави. Вујев1о^ос1 ов1. 81ауопЈје, кљ. I стр» 143. А о учешћу Крајишника код Смичикласа вемч ни номеиа!. [V ВЈе Ег ТћеПп е!с. 8. 64.

- 217 -

мисија за прегдед радова г. Андоновића што пре сасгашз. 7. Марта 1894. године одбор је оиштински, усљед иитања одборника г. Анд })с Одавића, а поеле објашњења управнпка грађевинског оделења, решио: да се раније одређена комисија понова позове да прегледа чл н кг.јв ј« иоднео г. Андоновић и да о томе поднесе одбору изв нггај, а члановима те комисије да се даде награда од 10 динара дневно из партије одређене буџетом за непредвиђене трошкове. (видиГБр. 1211.) Ни носле овога се комисија није састајала јер су чланови комисије, тадањи одборници, разрешени били од своје дужности. Последњи акт, који се по тој ствари налази код грађевинског оделења јесте тражење гдавног књнговође општинског од 28. Јуда, о. г. да суд реши, на коју партију да се расходује издатак од 6900 динара, која је сума издата г. ироФ. Ан доновићу, а заведсна у књизи нривремених издатака. Овај акт унућен је грађевинском оделењу 30 Јуна о. г. да о томе предмету поднесе свој извештај, што се овим и чини. Подносећи овим извештај о свему ономе, шта је нремаа ктима која грађевинском оделењу стоје на расположењу, по томе предмету до сада урађено, част ми је о самим радовнма г. нроч>. Андоновића, т. ј. о томе у колико су ти радови и како према уговору извршени, иоднети следеГм павештај ? Према уговору дужан је био г. Андоновић да доврши план вароши Београда до рејона у свима деловима, што Халачи није уцртао и да рад изврши у свсму но истом начину, као и Хадачи што је, а по свесци техничких услова који су саставни део уговора. Осим тога дужан је био г. Аидоновић од границе рејона на 100 м., са обс стране рејона, да изврши тачан парцеларан план са свима зградама било од тврдог или слабог материјала. Међутим, не само што Халачијев план није довршеи и пјто то снимање није извршено и уцртано до 100 м., са обе стране рејона, всћ на некима местима није ни до рејона снимљено, а на неким није ништа ни ени- љено, ни уцртано. Према § 1. техничких услова дужан је био г. Андоновић да изврши ово снимање гако, да оно буде основа за доцнији катастар и да иослужи за регулисање вароши, израду иројеката, канализације, вар. водовода и осветлења. У том циљу требао је г. Андоновић да изради илан од полигонске мреже, из кога би се видело, шта М. Авијана Леополду I. „Без посаде Београда све до сад постигнута освојења кратковремена су и непостојана, а због тога без велике користи (') Како је војвода Лотриншки боловао, то главну команду над војском имао је кнез-изборник баварски Максимилијан Емонуило и он се крене на Београд. Бунтовнички сераскер Јелен узмицао је унамери да се код Београда заустави са својих 25000 људи. Максимилијан са 5000 људи утабори се код Земуна, Више него један и по век Београд је био турски; 167 год. беспрекидно држао га је Турчин, те су и његове ледене стене морале зажудећи да се избаве. И избавитељ им се приближавао да их избави, али за себе, а не за оне чиј Београд јесте. ГЈриближавао се Немпц да отме Београд од Турчина! И такоје стони град Србије, место избављења, имао само да дочека промену господара.( 2 ) Јелен паша у место да брани Београд опљачка варош па побеже Смедереву оставивши Окер-Алдур-Ахмеду да са 10000 К1орр 0: Баз Јаћг 1883. 8 417. С а Годишн.ица Иик ЧупнКа, кљ. V. стр. 167.

Год. XII.

је требадо да се израдн, а ирема 5. исти>услова дужан је био г. Андоновић да изради ситуацнјоне нланове у трима размерама, и то: а., Прегледани план у размерп 1:10000 са. хоризонгалама у размаку од 5 до 5 м.: с б., План у размери 1:2б00 са впсинсшш бројевима само' на равкршћима и са хоризонгалама у размаку од 2 до 2 м. изван ва]»оши: в., Сиецијалан план у размери 1 :б00 у коме, осим оних висинских кога под 6., морају^ бити уиисане у средини улица толико висинских тачака да се из ових цео уздужни ироФпл .дотичне улице мом;е видети. У 6. нронисано је још и то, како треба да буду израђени ти планови. Осим овога, обвезао се према §. 10., техничких услова, г. Андоновић, да од 1. Марта 1891. унише у стари варошки план од размере 1:4000 висинске бројеве, које добије из ирецизионских. инвелмана и да из њих конструјише нивелманске крив1.не од 2 до 2 м. Од свнју овчх илчнова нч је г. АндоновиК израдио нн )е.дпн, већ је само у Халачијевс оригиналнс планове од размерс 1:500 уцргао своја снимања. Уцртавање ових снимања не само да није по својој техничкој изради онакво исто, као и код Халачија што је, всћ су Халачијеви оригинални нланови на неколико места радирани јамачно с гога, што се снимања г. Андоновића нису слагала са радовима Халачија, а једна је секција и масгилом иоливена н тиме Халачијеви оригинални планови, који скупо коштају јако искварени. Од 55 Халачијевих оригнналних секција у сразмери 1:2500 и 1:500, које су тражене и послате г. Андоновићу ради уцртавања енимљеног терена, враћено је 39 секција без даје на њима што год утрцано; на осталих 16 секција уцртано је и то. 1., На секцији 40: уцртано јс 6 сталних тачака, али без означења висинских бројева; 12 нарцела са именима сопственика; 2 парцеде <5ез имена сопственика; 1 парцела није ни уцртана. Осим тога ни рејон на тој иарцели није означен и на једном месту је радирано. 2., На секцији 48: уцртано јс 6 сталних тачака без кота; 3 парцело са именима сопственика; 14 парцела није никако ни уцртано. Осим тога радирано је на једном месгу. 3., На секцији 56: није уцртана ни једна стална тачка и ниједна иарцела, од којих има скица од 27 комада. Оеим тога повлачене су нске линије писаљком, па избрисане. јамачно с тога, носаде брани Београд од 'Кесароваца. Јаничари су већ били иокупили што је било боље у Београду и што је нешто вредело, и 500 лађа натоварених пљачком Београда иловило низ Дунав и измицало испред носа и очију гњевних ћесаревих војника; ал ( су и ови мислили да је још остало туђе уштеде, да се и они нанлате. Сва је војска аустриска ЈЈфнула у нљачкашку бербу оставив само најпотребнији број бораца да их чува од испада. Отму само четирн натоварене лађе и опљачкају Србе, Грке и Јевреје што живљаху у подградима. „Тек, пошто је овако и грамжљивост избавилаца колико толико засићена, а београдска предграђа постала прах и пепео, отпочета је права опсадна радња протнх града." С по четка су оскудевали у тешким опсадним фаговима, ну на заузимање офицнра буду брзо довучени. Колико је Веоград у оно време бно чувен — један од десет градова у царевини — утврђења му нису бнла таква да бн одговарало његовом имену. А Турци нису могли ни да замисле, ирема онолнкој сили, да треба да се утврђује, оправља и дотерује.