Beogradske opštinske novine

БРОЈ 5.

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДДН ПУТ

Цена за Србију:

8А ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНВ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

Д МТТТТТТТТТТТТУТТТТТТТТТМТТТГТТУТТТТТТТТУТТУТТТТУТГТТТ»ТУТТТТТМТТ

НЕДЕЉА 29. ЈАНУАРА (895.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи ке враЋају се НЕШ1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГТУТТТТТТТТТТТТТТТТТМ ТТТТГУУТТТТУУТТТТТТТТТТТУТУТТТТУТТТ^УТУГТТУТУТТТТТТУТГУТУУТУТТТТ ААААААЈАЈ1АААААЈЈЛААААА1АДАЈААААААААЈ,АЈАЈАААААААЖ1Ј,Ј,АААА11АА1АААААААААД11АААЖАААААА1АД

ТТУТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ

ААААААААААА.

ГРАЂАНСТВУ БАР. БЕОГРАДА

Досадањи начин наплаћивања таксе за воду преко контролоЈ >а показао се као непрактичан и скуп. Потрошачи се жале да им контролори не подносе рачуне за наплату на време а контролори опет реФејришу Управи да и после многих позива неки потрошачи не ће рачуне да исплате, а немогуће је све случајеве извидети и наћи ко има право. Услед тога развнла се велика преписка, са којом су и потрошачи и Управа изложени ненријатностима. Да би се све ово отклонило и одузела свака могућност неоснованог изговарања и окривљавања, а и да би се рад упростио, Управа водовода решила је: да од 1 јануара ове год. не врши више нанлату таксе за воду преко контролора већ на овај начин. Сваки ће потрошач добити књижицу у којој Ке с једне стране (леве) бити задужење а на другој страни (десној) бележиће се отплата — одужење. Са овом књижицом иотрошачи ће доћи у Управу водовода у току месеца кад им је воља, за време канцеларијског

рада, положити таксу и ова ће им се одмах у књижици забележити и потписом дотичног чановника потврдити. Ову књижицу потрошачи ће чувати код себе, пошто им служи као признаница од стране Управе да еу таксу платили и из ње ћо увек моћи видети колнко имају да плате а колико су платиии. За ове књижице плаћаће се по 0'40 дин. Који потрошач заоетане са исплатом таксе један месец дана, томе ће се вода одмах по истеку рока и безсаопштења затворити а наплата тражити егзекутившш путем. Овом приликом Управа водовода чини пажљивим г. г. сопственпке кућа, заступнике и стараоце, да се куће задужују за иотрошњу воде на име сопственика куће а не на име кирајџије и да, према томе, Управа водовода нема никаква посла са кирајџијама већ само са сопственицима имања и од ових ће само наплату тражити, а они нека се рачунају са својим кирајџијама како најбоље знају. Ово важи и за сопственике ових кућа, у Којима су надлештва, било државна или ошнтинска. Из канцеларије Управе београдског водовода 31. децем. 1894. год. Вод. Бр. 1144.

П О 3 и в

Према наређењу команданта VII пуковског округа од 23. Јануара текуће године Бр. 511 ниже именовани војни обвезници поји су несиособни за војску и иодлеже давању војнице и коморе , а не зна им се занимање, позивају се да се најдаље у року од 10 дана , рачунајући од дана изишавшег огласа у новинама, предстану војном оделењу ово-општинског суда, и са собом поднесу своја војничка документа и пореске књижице. Ова су лица следећа: Велимир Мијатовић, Петар П. Марковић, Михмило ТриФуновић, Настас Илић, Илија Остојић, Ставра Ивковић, Вељко Мшгајћ, Сретен Јовановић, Сава Сиасић, Лаза Ђуричић, Танасије Јовановић, Живко Срдановић, Тома Миловановић, Никола Кајдић, Живко Николић, Наум Костић, Милосав Мицић, Михајило Хаџи Живковић, Анта Цветковић, Три®ун Поновић, Коста Стојковић, Маринко Тасић, Милан Чавић, Лазар Огљановић, Лазар Јовановић, Петар Панић, Чедомир Радовановић, Милован Стеваноновић Ђока Идић. Риста Павловић, Димитрије Бошковић, Јован Димитријевић, Антоније Павловић, Пора Рачић. Ћирко Радоњић, Мита Дамња-

СРПСКИ У СТАНИЦН ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СЛ НАРОДНШ СЕОБАУА1ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НДПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. ^Академијски Савет Вел. Школе иаградио ирвом видовдан■ском награлом оишт. београдске). Мото: — „Пора нам иерестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин.

(НАСТАВАК)

Тако у писму од 26. јула он иише цару: „Неки Браиковић овамо пгаље многа писма евуда по земљи којима се он труди да сав народ позове на оружје к себи, изд«је се за ириродног наследног госаодара или десиота Србије, Восне, Мезије, Вугарске, ЈЈракије, Срема и свију земаља од Осека до Цариирада; хоКе формално да уиравља и

влада над њима. Ђенерал Хајслер упозорава ме чешће да добро припазим на његов рад; уз то је не мало подазрив због његовог доиисивања са кнезом влашким; ја га не познајем и незнам ништа о њему, но тако што нећу даље допустити све дотле, докле од В. Д. В. не добијем најмилоетивију наредбу, како да се овог нута понашам".^) Већ 5. августа Леополд I. овако одговара Лудвику на његово писмо: „Што се тиче Бранковића то је онај исти, који је био у Бечу пре пређашњег кнеза влашког, са неким другим посланицима, па с тога нека се ваша милост потруди да истога на. леи начин и иод каквим изговором иримами к себи затим на њ добро ирииази, иа ако иотребе буде њега и ухвати (иритвори). У осталом, Ваша висости, мени се јављао неки

1 ј Оригинал гласи ; Еш (Јетввег Вгапкоу1ећ зсМскМ Меи ип<1 ђге- № 1т 1ашН VIII 1)Г1еЛ' ап» етотИ Ег а11 с1ак уо1кћ 7Л1 Депеп \уаВ'еп ашгаиеп 81ећаи88 уог Е1пеп ^аШгемћеп Воапеп, М181еп, Ви1§апеп, Тгас1еп, 'Гуппјеп, ипс1 а1еп (Јепеп 1ап(1(;еп уоп 088ек ап Мз8 Соп81ап4торе1, ип(1 ЉггааШег ићег 8е11)е ћегсћепч ипД гс§1егеп Вег ^епега! Не1ч1е .8 \уагпе1 ппсћ 8иит 8ип8 оСкегп аи[' јет Тћиеп ^иМе ос18Јсћ+ хч ћађеп Јт <1ете Ег \уе^еп а11ии ^епеиег соггевроиДепг т|(: (1ега Еиг84еп ап88 (Зег ЛУ а11асћаи П1ећ(; \уеш§ зизрсс! јеи ; Јск кћеппе иш1 уе18 111сћ1з уоп Јћте, \\'егс1е апсћ П1сћ18 пег(?1е1сћеп1 Се) 1 'пегв ^е^аМеи, 80 1ап^ п1сМ \тг!е тјсћ (НзаСаПв хи уе1гћаИ:еп; ваћ! Еиег К. М, а11ег®па'Н§8(;еп ћеМсћ Ег1ап§еп (Ме".

Петар Бранковић и молио за наређење, које сам му ја нод данашњим датумом т 1:ег1Ц11П §'епегаШш8 милостиво подарио" !0 Кад Бранковић, наместив војску око Турне — Северина, дође у Кладово код Л. Баденског на договор, он га одмах ухапси а за тим пошље у Оршаву. Да не би Србе коначно одбио он пусти глас у народ, да он (Бранковић) није био довољно веран и да је водио са непријатељима подозриву ирениску.( 2 ) А српске је поглавице дозивао појединце и једнима је ласкао а друге је варао неким ћесаровим писмом.( 3 ). У писму од 7. новембра ево како се хвали цару Л. Баденски како је ухапсио Бранковића: „У осталом, оног Ђур/уг Бџанковића , о коме сам В. Ц. В. чешће најпо-

1 ) Орегинал гласи: ,.Вет Вгапкоу1сћ апће1апдеп1;, 184 Ег <1егјеш§е \\-е1сћег ћ1е ћеуог уоп с1ет уог1§еп Тига1еп 1и <1ег ЛУа^асће^, пећа!; е1ш§еп ашЈегп ^еаашНеи ги \У1еп ^е^евеп, \\-е81\уе^еи Еиег 1лећс1еп Нем аи\уеп(1еп \уо1еп, 8о1сћеи тИ §иНег та1Пег ипЛ ет12еп зисћепДеп рга1ех4; ги 81сћ аи гиеГеа зобап аиГ (1епа8е1ћеп §и(;(;е асМ ги ћаНеп, шк1 80 Јез и(5Ш§, 81 сћ моћ1 ^аг зетеи Рсгаоћп хи ()а!'31с1|егп. Јога(;еп ћа! 81Сћ ћеу т1г ет §е\У1в88ег Раи1 Вгапкоумћ ап^етеМе!, ипЛ аи Еиег Е1ећДеп итћ ејпе УогесћзЖ дећеНеп, \\ т е1сће Јсћ Јћт ћисћ уп(;ег ћеиН^еп (1а1;о т 1ептшз депераИћиз §паД1§з(; еп1ћаН! ћаће."

1X11) иггиЈс. 3 Глмсн. XXVIII стр. 198. 4 „Враник" за 1892. бр. 49.