Beogradske opštinske novine

БРОЈ 6.

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: 8А ГОДИНУ 6 ДИН• Н А ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА ОТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ..

НЕДЕЉА 5. Ф 5РУАРД 1895.

ТГТТТГГГТТТТТТТТТТУТТТТТТТТТ АЈАааааааајааааааааааАААША

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ Г1РЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСНОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се ИЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

0 В Ј А В А Новодом тим, што многи парничари траже, да се користе чланом 169. зак. о таксама, што се односи на наплату парничне таксе од пупилних и банкротских маса суд општински обратио се је Господину Министру финансија за објашњење: да ли је благодјејање овога члана обавезно и за судове општинске, па је господин Министар претписом од 26. пр. м. П. Бр. 932 објаснио: да се наалата таксе ио тач. 169. закона о таксама, односи само на државне судове а не и на оигитинске. 0 овоме објашњењу поменутога члана суд општински извештава оне, који ради нарничења у општински суд долазе. Из суда општине београдске 4. фебруара 1894 год. у Београду АБр. 616.

1897, годнни прикупља прирез одосамодј сто од непосредне државне порезе. Новац овај има се употребитн на иокриће потребне суме за подизање војених зграда и магацина и иабавку одела за обвезнике I позива. што је општина дужна да учини према законима војеним. Од суда општине београдске, 17. јануара 1895 год. АБр. 246. Грађанству вароши града Београда. Управа београдског водовода у вези своје прве наредбе од 31. децембра 1894 године. Вод. бр. 1144 извештава сопственике кућа: да је довршила расноред плаћања за иотрошњу воде за 1895 годину и спремила књижице, па с тОга позива их да изволе доћи у управу водовода и изузму књижице. Из канцеларије управе Београдског водовода 1 Фебруара 1895. године Вод бр. 648.

Грађанству вареши Београда. Суд онштине београдске објављује грађанству ради 4 -лиања, да је одбор општински у седници својој од 9. Јануара 1895. год. решио, да се од грађана београдских у 1895, 1896 и

П О 3 и в Према наре1)ен,у команданта VII пуковског округа од 23. Јануара текуће године Бр. 511 ниже именовани војни обвез-

ници који су несиособни за војску и иодлеже давању војниг^е и коморе, а не зна им се занимање, позивају се да се најдаље у року од 10 дана , рачунајући од дана изишавшег огласа у новинама, предстану појном оделењу ово-општинског суда, и са собом поднесу своја војничка документа и пореске књижице. (НаотавакЈ. Адекса Николић, Благоје Димитријевић, Михајло Стојамоиић. Милош Павловић, Драгољуб Јовановић, Јован Јовановић, Ни ола Вујаиић, Гавра Миловановић, Жпвко Стокић, Душан Вацек, Аврам Поповић, Урош Илић, Димитрије Стојановић. Димитрије Балоботић, Иера Пејковић, Спира Симић, Аврам Марковић, Михајло Младеновић, Ниеим Д Давичо, Танасије Јовановић, ; Манојло М. Радуловић, Јевта Кузмановић, Стојадин Мирчић, Танасије Станимировић, Петар Хорнск Петар Стаменковић, Аврам С. Коен, Бити Б. Јаков, Риста Крстић, Влајко Максимовић, Павле .Танковић, Јован Илић, Леон Машир. Иван Јовановић, Илија Араиђеловић, Јован Д. Марковић, Тома Сретеновић, Светислав Врговић, Мнлан Манојловић, Миша Ивачковић, Димитрије Бошковић, Никола Савић, Милан Крстић, ТриФун Грујић, Риста Манојловић, Јован Савић, Војислав Р. Ивановић, Петар Марковић, Милорад Равковић,

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И СА НАРОДНИМ СЕОБЛМАIТУЂШ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П М СП1СИЋ (Академу/јски Савет Вел. Школе наградио арвом видовЈанском наградом оашт. београдске). Мото: — „11ора нам иерестат бит умиими чужим умом и славнимн чужоју сланоју". Карамзин. (НАСТАВАК) И народ виде да се иреварио, и врати се на своја огњшита и уклони ее у планине, и оставн на земљи неискрене заставе. Госнодар и војвода усталога народа истина чами у тавници Јегарској, ал' сеизаставатурскаопет лепрша на бедемима аустријских браника."(') Народи и кад нису способни да сами со-

бом управљају нису неразумни, да не виде, јкад се с њима неразумно управља.( 13 )

III. Даље ратовање с Турцима и велика сеоба Срба под с. рсенијем III. Чарнојевићем. Прегг-ноЈШ %еоарових војвода с иатрија-рхом Арсенијем III. Неусиеси Ћесареваца на бојном аољу. —- Повеља од 6 аарила 1690. — Изасланик сриски Исаија ЂаковиИ, уговара услове за ирелазак. — Пад Ниша и Смедерева изазива нагли ирелазак Срба иреко Дунава (велика сеоба), — Пад Веограда и завршетак ратовања у %. 1690. — Повеља од 11. декембра 1690; стање у наиуштеним областима сриским. Избор Ј. Манастирлије за војводу. — Повеља од 20 авг. 1691 —- Витка код Сланкамена. Ратовање у 1692 години: з узеИе Варадина, четовање Срба на граиици ■— Неусиешно оиседање Веочрада г. 1698. — У одбранденом рату г. 1694 нарочито се одликују Шајкаши; неусиешан иокугиај за м,ир. — II роиаст генерала Ветеранија у Ердељу. — Неусиешна оисада Темигивара 1696. г и битка код р. Веге; усиеси VIетра Великог. Обрт ратне среЛе 1691. год; ароиаст Турака код Сенте; безусиешна оисада ВихаКа^ иродирање иринца Евгени.је у Восну. — Узроци ирестаика даљег ратовања. Рапије еио поменули да је ћесарев ђе в^рал Пиколомини|е иреговарао са Арсенијем III. и другим виђепим и одпичнии људима из земље, а да је он е иатријар Х'»м и уговарао у име иара јаепо се види иј царског иотаи<а од 11. авгуета 1695.

где ее кг.ке да је иатријарх Чарвојевић тада, „кад му је бивши ћеоарев ђеиерал Пиколомвије иредложио ћесарев заштитни лиет оставио архијеиископат свој у П «гћи и многе цодручне му манастире, и да је привео на вервост и службу ћесару велики број во)иика.(') Ово преговарање( 2 ) уелед смрти Пиколоиинијеве наетавао је Холштаји његов заиењевик, али догађаји који се окренуше аротив Ђесароваца од пресудна су утицаја на даљу еудбу овог ериског уставка. Ну да се вратиио оает бојном пољу где се мачем решава судба српског народа. У Новеибру 1689 г. би иозван за великог везира Мустафа ИуауилиК млађи брат чу веног оевојиоца Кандије Ахонета. Дотле }е био паша на Хијосу строг Турчин, чоиек

Полострво илирско, итд. стр "245—24(5.

Годишнакца Н. Чуиића, књ- VI стр. 158—159.

(') реч с1е('апс1ип1 ^епега1ет КовЈгшп <3е Исо1отип рго{есИопаНћив Шегја поп ао1ит Лгс1 |'ер18Сорн1ит аиит 111 Јрек ргоре А1ћатат уегит еНат диатрНштат ЈипжПсИоп! тоае виђог(1Јпа1а Мопаз(;ег1а иНго ДггеИпциегН;, в! теШап4е виа еЖсас! регаиавшпе, 1п§еп4ет КаасЈапогиш тПНит сориат ас1 Кога1гит Саезагео Кецијат БеуоИопет асМихегН" („Јавор" ва 1891 стр. 282—283). ("| Исту м7сао о преговарашу овом износи г. С-ћ у 50. и 51. бр. „Бранпка" за 1892 г. нод насловом „Пактирање (уговарање патријарха ЧарнојевиКа са Пиколнминијем м Холштајном па држи да су се ова договаран.а морала окрвтати око уси.остпвлења сриске државе.