Beogradske opštinske novine

Број 7.

— 27 —

Год. ХИГ.

II. Одборски поверениди г. г. Ђорђе М. Станојевић, председник комисије за осветљење и трамвај и Мих. П, Живадиноиић члан суда извештавају одбор, да су ирема решењу одборском од 9. Јануара 1895. год. АБр. 230 ступилн у иретоворе са друштвом београдских трамваја односно регулисања спорних трамвајских [шта»,а мирним иутем, и да су у томе постигли сноразум па га 710ДП0С0 одбору на одобрење. По нрочитању тога сноразума одбор је рвши<к одобрава се у свему постигнути спорауум изме!)у одборских повереника г г. Ђорђа М. Станојевића и Мих. П. Живадиновића и другатва београдских трамваја у спорним питањима, означенихм у решењу одборском од 9. Јануара 1895. год. АБр. 230. III. Председиик општине извештава одбор да се решењем одборским АБр. 230. изабрате судије за решавање трамвајских спзрнихЈпитања г.г. А. Ђорђевић и К. Борисављевић примају ове дужности а г. Ђорђе Павловић због извесних неприлика не може да се нрими. Па како г. г. Ђорђс М. Станојевић и Мих. II. Живадиновић према њиховом извештају нису могли иостићи сиоразум са друштвом трамваја београдскнх и у питању о наплати трошаринске таксе на кола трамвајска кад у варош улазе, то је потребио, да овај спор реши избрани суд па према томе да се изабере други судија на место г. Ђорђа Павловића. По саслушању овога одбор је носле поименичног гласања са 13 гласова нротив 11. решио: да се расправљање иитања о наплати трошаринске таксе на трамвајска кола кад у варош улазе у изборном суду одложи док одбор не нађе за потребно да се овај спор између општине и друштва београдских трамваја помоћу изборног суда расправи. За сада да се обустави наплаћнвање ове таксе не одричући се овнм овога свог права и да се до сада наплаћена такса не враћа пошто општина сматра да на ову наплату потпуно има права. IV. Члан суда г. Мих. II. Живадиновић извештава одбор, да је полицијска власт саопштила њему, као општинском правозаступнику. да су Неришон и Комп. нредузимачи за 1'рађење коцкас^е калдрмен однели акт нолицији, у коме траже, да општина изабере од своје стране судије, који ће са судијама изабратим од њихове етране решити снор о грађењу коцкасте калдрме, али да о овоме није добио никаквих аката. По саслушању овога одбор је. одлучио: иоради те да збаце турскијарам, иод којим су до сааа Хришћани бедно ст^њчли. Нека се народи иридруже ћесарском оружју, те да се турека тиранија свуда уништи." Уз то цар Леополд I. зајемчава иатријарху евоју царсиу и краљевсиу милост, коју ће он згоднои ириликом и делим потврдити.^ 1 ) Ово ласкаво писмо .Иеоиолда 1. кађе особита одзива код иатријарха, који се у то време иалазаше у Београду( 2 ) измичући исиред Турака. За Ћесаровцима узмицали су ис цред Турааа и Срба као њвхова аријергарда (заттитииц«) брааећи хрибро с оиу ио стоиу своје земље. Али кад детсрапи оде с војском и Срби су увидели да ј«лудо б.ориги се е I надмоћнијом туреком силом, иа су и сами све више увмицала нред Турцимн. С иитријархои је било тада више виђенијих л.уди, остали иак задржали су се е онвм оделењем Ћееароваца лод Шта р нбергом у Ниту б фећи ее и диље с Т) риима. (■)•' I) с ћ 1 о 1; е г .1. ii. (Ј г.: РоШ. ^свсћ. (1. бегђеи !и 1 Ј п 5 ј. етр. 8. (-) XI. Р у в а р н ц твгди да је ЧарнојевиК био 21. Априла у Београду, а то изводи ив иисма иод тим датумом и у Коморан иоелао („Јавор" ва 1899 стр. 254.)

да се решавање по овоме делу одложн, док се не набаве акта, из којих ће се видети, о чему желе Перишон и Комп. да овај изборни суд решава. V. Члан суда г. Мих. П. Живадиновић извештава одбор, да је српско-Француско друштво предало полицији акт, укоме тражи, да изборни суд реши ова спорна питања: а, да ошнтина нема права да сама примењује конвенционалне казне на друштво, а за гашење и прекид осветљења пре 16. Јануара 1895. год. б, да су све досадање Фотометарске пробе које је општина вар. Београда чинила једнострано и без присуства друштвеног заступника неправилне: да општина на основу до сада чињених проба нема нрава, да"на друштво примсњује казне, н да се Фотометарске пробе морају од сада вршити у нрисуству друштвених органа и са њима заједнички. в, Дајосандучић које друштво намешта код ириватних нретплатника, а као гаранцију за правилно Функциониеање, на терету нретплатника и оетаје својина тога нретплатника. г, Да је општина дужна, да на крају 'сваке године преда друштву таблицу за осветлење за читаву идућу годину. д, Да накнадно осветљење не завнси од годишње цене у 80,000 дин. и да је оиштина ва роши Београда дужна да срп. Франц. друштву плаћа то накнадно осветлење на крају сваког месеца и у исто време, кад плаћа и редовно осветљење. ђ, Која страна има сносити парничне грошкове. Да је српско -Француско друштво изабрало од своје сгране судије, међу којима је и Лован Сме деревац, бив. општински инжињер, а за иредседника је кандидирало г. Др. Миленка Р. Веснић, ироФ. Вел. Школе; Да му је нолиција овај акт саопштила као иравозастуинику општинском и нозива га да у року од 15 дана од стране онштине именује судије и каидидата за иредседника. По саслушању овога одбор је решко: да сва ова снорна иитања реши изборни суд именујући од споје стране за судије г. г, Косту Борисанљевића иензионара п Андру Ђорђевића проф. Вел. Школе; За кандидата за нредседника овоме суду одређује г. Ђоку Стсвановића, председника главне контроле не примајући кандидата друштвеног г. Др. Миленка Р. Всснића. На повељу од 6. Аирила Арсеније III. V име своје и свога народа (СоППМ (Јег Сгпс1и8сћен КеШен) иосла 18. Јула Исаи/у ЂаковиАа вчадику јеноиољског у Беч ћасару, с ошиирном сиомсниц 'М, у кијој тра жаше да му се ујемчи: слобоаа вероисиовести, стари календар, слобода да црквени и снетовни великаши бирају архијеиискона а овај да има слибодиу упр<>ву над свима црквама нравослнвним; исте слободе да има и осгало свештенство. дн им нико не сме чиеити насиља, да су слибодни од десетине, давка и квартирине за војску, да архије иискон кривце к^жњива но цркв. праву, да их нико у иослу не узаемираоа. Све цркве и њихова добра нод Турцима но освојењу да им се усгуие. Као да ири обилажењу иастве ие буду нн од кога спречавани. Д*кле главно је телгишге ове молбе: Право с.гободне вероисиоведи и зајемчење и утвр ђсње хијерорхиске «ласти( г ) На ову сиоме (') Што ее овде не сиомгше избор војводе Шпинкер се труди да то објасни тиме, што Срби нису никако ми| сили да Ко се за навек иселитп виК да су се надали, на ; екору промену ратне среКе, када Ке се понова моКи вратити у стару отаџбину — ћеннаШсће \Л'о1ткИге — (РоНС С зећјсћ( (1. 8ег1к 1н ХЈп^агп. стр. 11.) али ее ово не слаже , еа нознијим догађајима, јер су нресел.ени Срби остали и онда кад је се ратна среКа окренула на боље. Ово би се

Ако друштво не нрнмн општинског кандидата за председника да га именује грађевински савет сходно уговору. Да суд општински учини изузеће против Јована Смедеревца, друштвеног изборног судије, пошто је он био дуго година општински инжињер и као такав био саветодавац општински у овим сгварима Пред овим судом да заступају општину г. г Ђорђе М. Станојевић и Мих П. Живадпновић ОПШТИНСКИ ПОСЛОБИ Рударсно Удружење држаће скуп 19. Фебруара, у згради рударског одељења министарста народне привреде у 10 сах. нре подне. Дневниред : 1. Претрес штатута, 2. Унис у чланство 3. Избор управног одбора

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Иутнички саобраћај вароши Београда. У времену од 29. Јан. до 5 Фебруара 1895 г. допутовало 450, отпутовало 358. Од којих су: а.) Пола: мушког 417, женског 33 свега 450. б.) Бероисповести: православне 371. неправославне 55, мојсијевске 18, мухамеданске 6, свега 450. в.) Постојбина: Србија 345, А.-Угарска 65, Босна и Херцеговина — Црна Тора Турска 18, Грчка 1, Бугарска 5, Румунија 5, Русија 5, Германија —, Франц. 4, Италија 5, остале државе — ван Европс 1, г., Занимање путника: Тежаци и економи 36, Занатлије 55, Трговци 17 , индустријалци4, шпекуланти и предузимачи 7, Гостионичари 20, Интелигенција и војска 70, ђаци 10, раденици и помоћници 8, Пиљари и бозаџије 3 надничари и слуге 45. Из статистичког одељка Суда општине варонш Београда 7. Фебруара 1895 год.

ницу, или како је Швикер зове молбеницу (^•еаисћ), Леополдо I. одговори повељом од 21. (11) Августа 1690. упућеном „зјело взљубивому Арсеније Чарнојевићу архијеиискону србскому, и енисаоиам, и всему чиву свештеноме, и мирокому, каиетаном вицеканетаном, биров( м и судијом и всему грчаскога зикона синовом восточне цркве".(|) У њој Леоиолдо одобри сва иотраживања натријархова у мало пре сномсвутој I поме ници нреко Исаије Ђаковвћа. иа им дозволи, да то могу вршити, „такожде и всеј Угарској и Хрватској" а за све ово „обештасмо нашу царскују и краљевскују милост тврдим и неноколебивим бити 1 '. Ово и овако уговориш су Срби још ире иреласка преко Саве и Дунава, а отуда излази да јо неумесна тврдња оних историка, кад вели да Срби нису прешли нод угово ром (реч шосћип рие11), и која сматрају Србе као обичае бегунце и привремене госте у У гарско). (НАОТАВИЋЕ ОЕ.] пре могло објаснити тежњом ЧарнојевиКа за стваршкем к,рквене {теократске) државе иод уи-равом главиог и^ркве.ног великодостојника а то потврђују и она неограничена права која је Чарнојевић тражио за поглавара цркве. ( Ј ) Глаеник срп уч. др. к»ћ. 67. стр. 135 и даље.