Beogradske opštinske novine

Год. XIII.

— 43 —

Број 11.

3.) При исплатама може се давати ситног новца само до 10 динара :за поткусуривање мањ ако није нарочито погодба друкче утврђена. 4.) Посредник ће на име свог нровизиона наплаћивати од трговца за кога купује: а.) од грла рогате стоке 1 динар б.) „ коња .... 1 „ в.). „ дебелих свиња од ком. 0-40 г.) „ мршавих „ „ ., 0-20 д.) „ јагњади и оваца „ (>05 5.) Да општински одбор изабере једну комисију која ће стално надзиравати целу радњу на трговима и примећене неуредности достављати општ. суду и одбору. 6.) Да се правила за посреднике отштампају и раздаду свим општ. органима с препоруком да се сви о тачном вршењу истих старају. 7.) И напослетку да се стави општннском суду у дужност, да ова правпла надлежним путем објави у времену кад се овако уређена пијаца остварила буде. Веоград, Новембра 1891. год, ПЈЈОДРвДНИК комисије Петар Ненадови^ Чланови : Анлреја Ј ОјивиК. Мпта Г. ПетровиК, Мат, ЈовиновиИ Гчврило ВркиИ Саасоје Д. ПеткохиК, Јован ОбрадовиИ„ трговци II. ИЗВЕШТАЈ ПОВЕРЕНИШТВА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЖИТНОГ ТРГА одбору општ. београдске Комисија, коју је одбор изабрао у седници од 19 Августа т. год. да проучи питање о уређењу наших тргова — иијаца — нарочито онпх за пзвозне артикле, свршилајесвој рад и има част поднети одбору извештај у следећем : 1. Комисија проучаВајући пнтање о бо.љем уређењу трговина, нарочито са извозОвим је завршено ратовање у 1693 год. које није срећно вођено. Турци и ако вису задобили какву одлучву иобеду, ииаи су остали у надмоћности несреће по — 1\есаровце — опсадом Београда, г 11есаровци су се пак морали тешити, што су се сачунали од већих недаћа( Ј ) Велики везир награди ЏаФера, команданта оисаде Београдске, за ње1 ов^ храбри држање ири опсади Веограда. За тим оарави и утврди Београд па се врати 15 новембра у Једрене. Што се ратовање продужило и у овој (1694) години има се нрииисати великим уиливу( 2 ) Фравцуског носланика Шатонева, који и иоред бушења слвезника усие да и даље одржи Туркеу савез против Леоиолда I. Султан Ахмет П. у а^олеће ове год. смени великог везира који нагињаше миру и на његово месго ноотави Али-пашу. Он се у јуну крене с великом војском па у авгуету нређе нреко Дунава и после омањих уснех* 29. августа оиседве Петроварадин. Док је

ннм артпклима, нашла је да је неопходно потребно да се ова концентрише на једно место, п да није растурена, као до сада на неколико мањпх трговина и по сокацима. Као најподесније место где би се.могла извозна трговина у Београду концентрисати, јесте онај просто]) између Паражосовог Хана и насипа који води ка железничкој стаиици, који би простор требало што цре попунити и насути и калдрмисати. II. Да би се на трговима одЈ »жао ред, какав је потребан и да би се спорови који се при погодбама појаве, што брже решавали, без чега такође не може трговина нанредоватн. нотребно је, да се што пре нодигне у Београду берза за земаљске продукте на основу закона о берзама од 3, Новембра 1886 год. како би се по томе закону тржишни спорови расправљали избо])иим еудом, а тако исто на основу тог закона уредила би се радња посредничка — сензалска, која такође знатно утиче на трговину. Ш. Какоје сада наступпла сезона најжнвљег трговвња са извесном робом, комисија има част предложитн одбору ове привремене мере за олакшање трговине, које се могу на основу прописа трговачког закона одмах завести и вршити, а то су: 1.; Да суд општински, одмах позове све оне.' који на београдским трговима упражњавају посредничку радњу, да ноднесу доказе о задобивеном п])аву на ту радњу, сходно прописима трговачкбг закона, на онима, који таква права локажу, да општински суд изда дозволу на дал.е упра^ жњаван.е ове радње саобразно прописима закона и иравила. !соја ће општинскИ суд о томе п])описати. Онима, који су до сада безнравно по среДничку — сензалну — радњу упражњавали, могао би суд ако му се обрате и поднесу писмено уверење признатих трговца, о њиховој способности и карактеру, — дати он опседао град татарски кан иустошио је околину. Како су се Ћесаровци иод Кни рарим дуже држали то велики везир услед силних киша и неногоде мораде да одстуии^) Једина добит Ћесаровца у овој годиви беше предаја Сгш1ау-а кога не усне вел. везир да счабде храном. И ове године као и нрошле Ћесаровци су водили само одбранбени рат. У овом ратовању нарочито су се одликовали сра ски Шаташи. Тако тмтелски Ш<1Јка.ши ири оисади Петро-Варадиаа, освоје 20 турских л*ђ* натоваревих хранои и муницијом једну Фрегату са 7 гонова и 7 т\рских за ст^ва. Тог пута иосеку 100 Турака и заробе их 60. Ово је гфииомогло да се турци иовуку. Али и МустаФа иа.на са 25 Фре гата и многу омањих лађ^ 1 новембра на падну на Тител. Овај жесток наиад одбију Срби. При иепаду иосеку многе Турке » маоги се у води иодаве при одступању( 2 ). У ночетку ове (1694) године на заузимање Виљем* Ш. краља енглеског ире!ова рало се о миру али без успеха ; јар план

привремену дозволу са назначењем рока* у коме су дужни прибавити сензалско право по прописима закона. IV. Ошптински суд треба одмах да пропише правида за иосреднике — сензале а то може учинити по мншљењу комисије, иа основу т. 7. члан 37. закона о оиштинама. Та правила треба да обухвате едедеће: 1. Да нико несме у Београду упра жњавати посредничку радњу, који за ту није задобио по закону право, а поред тога није добио дозволу од оиштинског суда. 2., даје сваки посредник дужан имати при себи на тргу дозволу на радњу н показати је општ. органима кад му затраже. 3., да посредници не смеју ван одређених места и времена. за земаљске иродукте, по другим меетима и сокацима, сељаке — продавце —- предсретати и пргодбе закључивати. 4., да сваки посредник мора водити уредан дневник о своме раду, по прописнма тргов. закона, у који ће заводити следеће: а, дан, месец и годину. б, фирму за коју куповину закључује. в, текући број име п ирезике продавца, број кола и колета, џакова, сандука итд. г, врста робе и закључена цена, 5. Посредник мора имати ири руци це дуље са фирмом купца за ког погодбу закључује, са којима ће унућивати иродавце робе назначнв на њој текући број дневника, број колета и погођену цену. 6. Да порредници не смеју на трговима реметити ред. Они несмеју продату робу погађа ги и нрекупљавати дајући већу цену . 7. Поередник мора имати код себе сваког дана овлашћење фирме за коју ради, до које највеће цене може тог дана коју робу плаћати. Ово писмено сматра се као трговачка тајна и посредник ће га морати показати сако у случају спора између њега и купца, о цени погођене робе. да изаенадним наиадом савеанич ^е ф ште на Цариград иримораЈу Турке н* мир мораде проиасти због страха енглеских и холандиеких богаташа да им турци из јарости не униште трговину на истоку. Намера да Шианија изврши тај наиад не изведе се због рђавог стања њене Флоте^ 1 ). У иичетку 1695. год. умре 6. Фебруара Султан Ахмет Ш. њега замени синовац му Мустафа који тежаше да турском оружју поврати стару славу. У том циљу крену се ујуну из Једрена, 29 авг. иређе Дунав на мосту код Виш<нвце па се преко Панчева упути на Лугош; уз пут осво.ји Лииу и 22 сеп. наиадне на ђенерала Ветернија , који имађаше 7.000 одабраних војника, са свом снагом, оиколи га и иотуче. (НАСТАВИЂЕ СЕ.] ш.

('( К1ор р 0: Бах Ја1п - 1683 е!е. 8- 496< 2 ) На иетом меету, етр. 496.

('; Наттет т Ј: Оеаећ. овт. Ке1ећез, В. III. 8. 866. (?) 1)1е РгеМ!. ТПев!«, е1х. 8. 204- ( г ) К1орр 0. Па.ч Јаћг 1683. е4с. 8. 498.