Beogradske opštinske novine
Бројг 12 .
_ 46 —
Год. XIII.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Фебруара 1895 г.
Председавао председник г. Мих. М. БогиКевић ирисуствовао ч.тан суда г. Мих. II. ЖивадиновиК, од одборника били; г. г. Горчаков Миловановић, Благојв МилошевиК Љуб. Каљевић, Сергије Станковић, Јеротије А. Миливојеви!!, Ђорђе Димитријеви1п, Младен НиколиК, Стеван Д. Поповић, Мид. Ж. Маринковић, Сава Петровић, Љуб. Марковић, Живко Кувмавови!., Со®роније ЈовановиК, Мих. Крстић, Јосиф С. Јовановић. Јарослав Безуха, М. Милашиновић ; Спасо X. Ристић Шокорац, Др. Ник. X. Николић, Никола Боијкови )!, Феод, Розелт, Дим. ГавриловиК, Ср. Ј. Стојко»нћ, II. Ђелић, Михаило Михаижовић, Ник. Д. Стевановић. Дим. Милојевић, Јов. Ристић. Јанаћ Константиновић, I. Прочитан је записник одборских одлука седНИЦ6 држане 20. Фебруара 1895 год. и примљен је без пзмена. II. По нрочитању акта истражног судије за варош Београд АВр. 932, 1021. 1099, 951, 1091, 1104, и 739 којима се траже уверења о вдадању и ижовиом стању извесних лица, одбор је из/авио: Да су доброг владања и доброг имовног стања Ђура Николић инжињер, ЈованМилкау-Танцигер, нредузимач, Милан Антоновмћ архитекта, Даринка В. Костић овд; да су доброг владања, сиротног имовног етања Владимир Главинић бив. десетар и Станоје Рацић трошарински чувар; да су му ненознати Франц Ајзел палир, Даринка Михајловић овд. Сима Милосављевић надничар, Дим. Станковић винограџија. Да је Стеван Обојевић обућар, за кога је раније издато уверење, да је непознат, према извештају еена<г>а доброг владања и сиротног имовног стања. III. Поводом тим, што је суд ошнтински затражио кауцију од Петра Б. Јоакимовића према погодбама АБр. 8685,94. а сходно решењу одборском од 13. Фебруара 1895. АБр. 999, одбор је об■ ]аснуо : да је решењем одборским од 13. Фебруара 1895 год. АБр. 996 уетупљено пра-
жњење помијара и нужника Петру В. Јоа- ј било. Да суд општински пропише правила за дезинфицирање мртвачких кола како општинских тако и приватних. VII. Председник извештава одбор. даје ошнтина бсоградска, рукујући регулационим фондом и експропришући разна пмања за регулацију, примила на себе, односно на регулациони фонд више те рета управе Фондова, и да управа Фондова нристаје да општину прима, за свога дужника само под иогодбом, да општина означп своја ненокретна имања, која ће служити управи Фондова за гаранцију за та њена примања, па позива одбор, да означи та имања оиштинска, која се могу заложнти управи Фондова а за рачун регулационог Фонда. По саслушању овог, Одбор је решио: да суд онштински ступи у споразум са управом Фондова, која би се онштинска непокретна имања могла заложити за дугове регулационог фонда, па да тај споразум поднесе одбору на одобрење. VIII. Одборник гјМидан Милашиновић подноси нисмене иитерпелациј е: 1, да елекстрична струја, која се посредством шина враћа у генераторе централе, може да шкоди водоводним цевима, које су у близини шина; 2, да ли ће сметати грађењу кеја она парна стругара, штоје ту скоро подигнута у бари Вене ццји крај савске обале и шта мпсли општина радити са оним грађевинама на савској, обали кад стане градити кеј. По прочитању тих интерцелациЈа председник је иајавио : да ће прву интерпелацију упутити комисији за осветлење и трамвај на извештај, а да ће по другој учинити иотребан извиђај и нзвестити одбор. IX Одборник г. Живко Кузмановић подноси писмен протест што му председник општине ннје одговорио на његова нитања: а. Зашго се не наплаћује трншарина на кола трамвајска; б- Зашто је Лудвиг Рис још у ошнтинској служби ; Н
кимовићу према његовој понуди од 3. Фебруара 1895 па и односно кауције и рока за набавку потребних справа. Све остале погодбе, прописане решењем одборским од 8. Дец. 94. год. АВр. 8685 остају у важ ности, у колико нису измењене поменутом нонудом Јоакимовића. IV. Председник износи одбору на решење предлог одборника г. Мих. Крстића о подеди одбора у еекције. По прочитању тога предлога одбор је решио: да овај предлог проуче и поднесу одбору своје мишљење на решење одборски повереници г. г. Љуб. Каљевић, Н. Д. Стевановић, Дим. Гавриловић, Мих. Крстић, Михајло Михајловић, ЈБуб. Марковић н Др. Никола X. Николић; г. Спасо X. РистићШокорац биће реферант у овом поверенпштву. V. По прочитању реФерата ше®а општинеког санитета ЛБр. 210, о установљењу дезинФекционог ЗТЈВОда, одбор је одлучио ; да се овај предлог са правилима преда на проучење одборском повереништву, које се састоји из г. г. Д-ра. 1Г. Стејића физикуса, Др. Н. X. Николића, одборника, Д-ра. М. Јовановића Батута, проф. Вел. Школе и Др-а Демостена Т. Николајевића, шефа општинског санитета. VI. По прочитању понуде Биљана Вуковића и Косте Нешића АБр. 6852/94, да се њима уступи искључиво нраво држања мртвачких кола али да за ово илаћају општини извесну суму новаца и по прочитању ре®ерата санитетског оделења општинског и општинског правозаступништва АБр. 8328 и 8536, Одбор је решио: да се понуда Виљана Вуковића и Косте Нешића одбаци. Да ошнтина и даље држи мртвачка кола као што је и до сада
V
ЈБуд-вита Х1У. бранећи војводу Савојоког Виктора Амадеја, но кад овај нређе на страчу Француза Евђеније би поетављен Зд воиоћника Фридриху Авгусгу. А кад овај у јуау би изабран за Краља Пољскег по смрти Ј. Собјеског, ЕвђениЈе 5 јуна би натаменован за врховног з аповедника војске Ђесарске цротив Турака. Посланик Фравцуски Шатонев помоћу милијон Француских ливара задобије порту. Пред ојајеи и звекои злата, занеие суиња великаша цариградеких о чиетии сиеровииа великодушног краља Француског. Порта бе ше готова да рат објави. А Султан Мус тафа предузе оает саи лично врховну команду( 1 ). „Иесаровце је пратила и овог пута стара слабост неуредност недостатак у ратеии потребаиа и оклевање. Бо на њихову срећу уставак у Анадолији задржа МустаФу те он тек у августу стиже у Београд са 8.000 во)ника( 2 ). Евгеније брзо прикупи што
( 1 ј К1орр 0 : Шз Јаћг 1683. е4с. 8. 307. ('') На истои ме.ту стр 509 ( 3 ) ДрагашевиК о томе вели ово : „Али иринц Евген беше срећан! Његова иввидница, чили и неуморни Србљи, наиће Једно оделеае Турака које ,је у осматраље изишло, и иенадне јој ва руком да зароби Џа®ер пашу. Овај на тешку претњу да ће га највеКим мукама уморити, ода МустаФин
више војске око Варадина. Султан цређе преко Дунава и уиути се Тителу Ну 11, сеп. при нрелазу цреко Тисе код Септе сукоби се е Ћесаровции« где Евгевије, сазнавши за намере( г ) турске, проведен ноћу кроз банатске ритове од Јована г 1екелше( 2 ) сучека Турке и страшно потуче, мноштво се нодави нри паду моста <>д силног тер та. Турска нешадија би готово сва сатрвена 20.000 турских лешева оста на б^јишту а артиљерија изгубљена. „У бојевима Тур ским увек је било грозног окршаја и покоља ; али као овај, тешко да се још где десио. Крв Је текла као бу)ица у Тису, и црвено обојила брзе јој Таласе, загрне небројени лешеви." Султан видевши пораз својих побеже у Теиишвар где се три дана крио, а код војске ваступи страшаи неред, да нијебико сигурности нигде. Поредогроине пљачке (61 .000 каиила, 9.000 кола, 1.500 бивола, 700 коња, сва тешка артиљерија и 3.000.000 гроша готова новца). Задобију
држаони печат, који велики везир о грату носи, па га пошљу у Беч са 7 тугова и 423 застава ; Срба Шајкаши заробе 62 туреке шајне( : ). У овои рату учествовало је 2.350 Срба иод Павлом Дијаком ,( 2 ) 1.000 аешака и 500 коњавика под Монастирлијом(ђ а марочито су се одликовали при гонењу непријатеља после битке код Сенте(*) где задобију многу пљачку Принц Евгеније особито хвали Србе у свом рапорту о битци код Севтс( 5 ).
(ндотавиће се.]
план и каже, да Султаз не намерава уз Тису у Сегедин, него је одлучио да ту код Сенте преко Тисе пређе, и да право тегла к Темиодвару. - |Полуострво илирско, 251) (') Летопис М. С књ. 119. стр. 3.
(') Гласник ср. уч. друштва, кљ. 77 стр. ВХХ. ( 2 ) Ше РгетП. ТћеПп. е1с. 8. 232. ( 3 ) н а иетом месту стр. 233 I. 4 ) На истом месту стр. 216. ( 5 ) На истом месту стр. 231