Beogradske opštinske novine

Год. ХШ.

— 157 —

Број. 36.

рсља од стране еврејеке црквене општине: да се Марнји удовој Јозефа Бурде изда тражено _унереи>е онда, кад документима докаже наводе. IV. По прочптаљу молбе Илије Вучковпћа чинов. општ. - Одбор је решио: одобрава се молиоцу једно месечно одсуство ради лечења, које ће му се рачунатн од дана кад га стане употребљавати с тим, да му се за тај месец дана може издати плата у напред. У По прочитању акта ПроФесореког Друштва АБр. 4748, којим се тражи од општине помоћ за покриће трошкова приликом држања редовног годишњег збора, — Одбор је решио: Да се преко ове молбе пређе на дне®ни ред. УГ. По прочптању реФерата еудског АБр. 4761 да је буџетска партија за израну сиротних војлика утрошена, али да има још сиротних обвез:ника, што морају ићи на вежбање те је потре»бан накнадни кредит, -■ Одбор је решио: одобрава се кредит од пет стотина ди-нара из партије одређене на непредвиђене -зЈОшкове за израну сиротних војника. VII. Иредседник износи одбору на решење акт г. министра народ. привреде, којим се тражи да -општина ослободи касанске аренде тешке свиње, -спремљене зд извоз па не могу да се извезу, како се на тај начпн умножила потрошња свињ<жог меса и олакшало оним српскпм трговцима који имају спремљених дебелих свиња за извоз. По прочитању тога акта АБр. 1765, •— Одбор је решио : Да се аренда касапска на свињско мосо обустави наплаћивати на свиње теже од 100 к. грама што ће се на општинској кланици клати с тим да се кданичка такса и даље наплаћује.

Ово суспендовање наплате касапске арен де трајаће све донде, док се гранина за извоз свиња не отвори, а најдаље до 15 септем. овс год. Ако нн до тога дана небуде отворена граница, одбор ће поново решавати по овој ствари. Свиње испод 100 к. грама плаћаће аренду као и до сада.

општиноки послови Спуштене цене на железници Дирекција српских државних железница претнисом својим од 18 Августа број 12189 известила је Главну Управу свих Кола Јахача Кнез Михаило, да је она поводом обласних и окружних привредних и витешких народних свечаности, које се у току ове године имају још извршити, наредила свима станицама шта треба, да су услови, утвр1 )Сни од стране дирекције упуствшма Дбр. 1492 од 14 Марта о. г. у свему тачно одрже. За повластице за вожњу путника у половину цене, утврдила је дирекција ове рокове за одлазак и долазак. I.) За дриносавске свечаности у Шапцу: а.) За одлазак од 24—29 Августа закључно, б.) За повратак од 31 Августа до 4 Септембра. 2.) За Шумадиске свечаности у Крагујевцу: а.) За одлазак од 29 до 2 Септембра закључно. б.) За повратак од 3 до 7 Септембра вакључно. 3.) За Ужичке окружне свечаности у Ужицу: а) За одлазак од 5 до 9 Септембра закључно. б.) За повратак од 11 до 15 Сентембра закључно.

4.) За Крајинске окружне свечаности у Неготину. а.) За одлазак од 12 до 16 Септембра закључно. б.) За повратак од 18 до 22 Септембра закључно и 5.) За Пожаревачке свечаности а.) За одлазак од 19 до 23 Септембра закл>учно. б.) За повратак од 25 до 29 Септембра закључно. Односно издавања путних уверења важиће као правило, да свака особа, која се користи иовластицом мора имати засебно уверење. Посетиоци свечаности треба ири повратку да жигошу на нолеђини своја уве рења код дотичнога Кола Јахача за доказ да су заиста посетили свечаност јер им уверење без овога жига при повратку неће важити и биће принуђени да илате цео нодвоз. Путна уверења трсба тражити од онога Кола Јахача, чије се свечаности желе да посете.

0 Б Ј А В А

Највишим решењем од 31. Јула т. године АЂБр. 7544, наређено је веџбање и смотра резервиста — обвезника редовне војске. Услед овога Господин Министар војни под ЕБр. 41.83 од 13. Августа т. г. изволео је наредити. да се сви резервисти и комора, који долазе у Септембру на веџбу благовремено постарају и снабду са црним чакширама без широког тура, а по могућству кроја војнпчких панталона, и да са таквим чакширама дођу на збориште. I Гаређењс ово Господина Министра војног, суд општине града Београда саопштава свима обвезницима — резервистима, и сваком од њих најстрожије препоручује —

ље, то се 1733. год. дође до еудара. Како је у то време вођен рат за васљедство нољског престола, то се Порта уепротиви уласку руеких труиа у Пољску и поста ^заштитница републике Пољске и њене слободе.'^ 1 ) Али кад Персијавци 1735 год. јако притесне Порту, и она нареди татарском кану, да даље надире Даго^тану преко русквх земаља, руски генерал Миних у Фебр. 17 36 год. опседве Азов. На то Порта објави Руеији рат, а с Персијом журно склопи штетанмвр. РусиубрзозаузмуАзовивећи део Крима и подј&рме кубавске Татаре.( 2 ) Карло VI. бечки цесар, немајући мушке деце хтео је да обезбеди престо својој кћери Марији Јерезији. Да то постигне -он поради, да му сви дворови, као и наељедке земље, нризкаду прагматичну с»нкдију, којом он оставља свој престо кћери Марији, а не послуша савете прпнца Езгенија, који му говораше, да је боље, да остави пуне благајие и добро уређену вој ску, јер ће се савезници разићи чим он склопи очи. Ну Карло је нерасудно тро

шио војску и новац у многии ратовима, па се умешао и у рат за насљедство пољског престола, у коме изгуби неке земље у Италији. Међу дворовима, који су признали врагматичну санкцију, био ]е и руски, с којим уговори Карло У1. 1727. год да у случају рата с Турском помаже Русију са 30 000 војске, као савезвик.^ 1 ) На основу тог уговора Ана I Ивановна иозове Карла VI. да да уговорену помоћ. Како се баш тада довршаваше рат за наељедство иољског престола, Карло VI. беше исцрпео своје силе, војска изнурена, а благајне празне. С тога ношље посланика Талмана, да посредује за измирење завађених страна ; али у томе прође цела 1736. г. без уснеха, а рат се и даље водио. У намери да на Балкавском полуострву накнади раније пре трпљене штете у Италији, Карло VI. у почетку 1737. г. закључи с Русијом рат против Порте.( 2 ) Како је судбина вашег народа тесно скопчана с ратовањем Ћесареваца на Балкану против Турака, то ћемо му морати више пажње поклонити.

') Наштег у. Ј. Оевсћ. Л. овт. Ке1сћев, В. IV. 8. 304. ( Ј ) Н» истом меету, стр. 324.

С 1 } Уап1бек Г г.: брема^евсћ. <3ег МПНагцгеиге, аив Оп^таЦиеНеп ип(1 Сјие11епугегскен §евсћорЛ, В. II 8. 314. (*) На истом месту стр. 314.

Ћесаревца су у три нравца нанали н » Турску и то: главна војска нод херцегом Лотриншким и Фелдмаршазом Секендорфом на Србију, друга поц привцом Хилдбургаузеном с Хрватима на Босну и трећа под Валисом на Влашку [ ^ 1 ) Ми ћемо укратко ироиратити рад све три колоне, а нарочито ове бојеве, у којима су Срби учествовали. Пошавши из Београда Ћесаревци, међу којнма је било 30 000 Срба Граничара(^ 2 ), наглили су под принцем Лотриншким и Се> кендорФОм ка турској граници 12. јула, пређу на Краљевом пољу границу, између Јагодине и Параћина. Ћесаревци се поде-ле на више оделења: главна војска оде на Ниш, а друга уз Источну Мораву , а трећа на Тимок. Главна војека без борбе ааузе Ражањ, Јовановац и Алексинац, па се преко Топонице унути Нишу и 27. јула опседие га. У овој војсци био је и Атанасије Рашковић са 1 500 војника, кога је позвао ђенерал СекендорФ. Овог доцвије постави (!) Нашшег V. Ј: беасћ. Л. оат. Кејсћеа, В. IV. 8. 335. ( 2 ) 1 Ј5е ЈГгехууЈНде ТћеПпаћте е(;с. 8. 262. — Е п ј» е 1 о Граничарима веди, да су војска „која ништа не стаје, у рату не преаа ни од какве онасности, може гдадовати, болестима у најмаљој мери подлеже и у свако време има у приправности готов прираштај." (\Уе1Шв(;. II, 20),