Beogradske opštinske novine

ГОД. XIII

БРОЈ 46.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц е н а : 'за Србију на годину 6 лин на 110ла године 3 „ за стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД ВРОТЕ

претплату ваља слати упутнидом на општински суд а све кореспонденције на уредник\

Рукописи не враћају се ЕЕПЛА ЋЕЕА ПИСМА ЕЕ ЛРИМАЈУ ОЕ

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕДНИ САСТАНАК 27. Октобра 1895. год., Председавао председник г. Михаило М. Богићевић; од одборника били г. г. Михаило Штрбић, Стеван П. Поповић, М. Милашивовић, Ј осиф С. Јовановић, Мил. Марковић, Сергије Станковић, И. Козлић, Сава Петровић, Пикола Богаковић, Љуб. Марковић, Н. Антоновић, Др. Војислав М. Суботић, Н. Спасић, Сава М. Џевајировић, Мих. Павловић, Д. С. Милутиновић, Михајло Михајловић, Ј. Стевановић, Дгагут. М. Настић, Дамн.ан Стојковић, Јарослав Безуха, Дим. Гавриловић, Др. Марко Николић, К. Петровић. I Прочитан је затшсник одборских одлука седнице држане 25. окт. 1895. п у одлуци КЊБр. 621 учињена је допуна: да се у .комисију за иретрес и оцеиу правила и ирописа за иреустројство општинске администрације могу узети и људи изваи одбора, ако се међу одборницима не би нашло довољно људи са потребном спремом. II Одборници г. г. Драгутнн Настић и Дамјан Стојковић положили су данас пред одбором законом прописану заклетву на одборничку дужност.

III Председнпк извештава одбор, да се крајем ове годпне има извршити у целој земљи на и у Београду попис људства и имовине; да је у тој намерн суд општински одредио нарочиту комисију, којој је председник г. Др. Драгиша Ђурић статистичар: п да је г. Ђурић поднео реФерат по коме треба одобритп 7000 дин. кредита за покриће трошкова око пописа, који су трошкови специФицирани у поднстом ре®ерату. По прочитању тога реФерата одбор је решио: за извршење пописа људства и имовнне одобрава се кредит од седам хиљада динара из партије за непредвиђене трошкове одобравајући у свему поднети извештај председника пописне комисије. IV Председник гаопштава одбору, да је решењем одборским од 27. Јуна о. г. АБр. 3916. одобрен кредит од три хиљаде динара за пилотирање савске обале; да се је по извршеном послу видело, да овај посао кошта више и да је према томе потребно одобрити накнадни кредит од још три хпљаде динара, како би се учињени издатци могли исплатитп. По саслушању овога одбор је одлучио:

да г. г. Иван Козлић, Јевта СтеФановић и Никола Спасић, одборници, прегледају рачуне и издатке око пилотирања Савске обале и да поднесу одбору свој извештај на решење.

Председник извештара одбор, да је г. министар народне привреде преко управе вар. Београда актом АБр. 6457. понова наредпо општини да врати Васи Крстићу инспектору паробродског друштва 3942-15 дин. наплаћене марине не налазећи разлога, да мења решење свога предходника па ни услед преставке општине београдске учињене према решењу одбора од 20. апрпла 1895. АБр. 2290. Пошто је прочитана та најновија наредба АБр. 6457 н пошто је председник општпне потанко разложио цео ток ове ствари н упознао одборнике са разлозима, због којих досадање наредбе но овом предмету ошптина није извршила, одбор је решио: да се извести господин министар народне привреде, да одбор са наведених разлога сматра да наредба господина министра није на закону основана и да је

СРПСЕН УСТАНИЦИ ПГОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОБИТ. и М. П. СПАСИЋ. (Академијски Саеет Ве.г. ПЈколе наградио арвом видовданском наградом оашт. ЕеоградскеЈ.

Мото : „ПОРА НАМ1, ПЕРЕСТАТБ БИТБ УМНИМИ ЧУЖИМЂ УМОМЋ И СЛАВНаМИ ЧУЖОК) слдвого." Карамзинћ. (наставак) Земље овога населења простирале су се на петнаест врста, од старе украјинске линије и ио потреби с временом продужиле су се и даље у пустињу. Шевић и Прерадовић саставе од тих својих досељеника два. хусарска иука , под својим именом, и два аикин' рна, у које су и доцнији досељеници ступали. Бахмут утврђени град на самој гј )аници буде главни квартир, а бахмутски козачки пук ушао је у састав новог насеља. Царица одреди генерал-ма-

јора артиљерије, Гљебова , да настоји, да се услови ново-српскога насеља испуне, и да се назначене тврђаве и шанца поставе у војено стање. После су долазили и други насељеници; ново-постали шанчеви п роте припадале су пуковима и зависиле од општег војног начелника. Оберкоманданти у тврдињама св. Јелисавете и св. Ане, били су најстарији после Хорвата, који је био Фелдмаршал и војни начелник на српској и украјинској линији. Шевић и Прерадовић управљали су својим пуковима засебно од Хорвата, и били су потчињени само војној комисији.Године 1754. за споментако важног догаћаја — уређења српских насељеника — издана је била медаља са натписом: А т оуа 8ег1>1а сопзПШа МВССМУ-С) Срби иселивши се из Ћесарије отишли су са женама, децом и са марвом, и пуста места која су населили прозвати истим именом, као и у Маћарској, где су живеди, н. пр.: Начка, Павлиш, Мартонош, Сента и. и. која имена сад су се променила... и тако (су) оиет границу браниди противу Турака и Татара, особито ови су пм зла

(') „Голубица" за 1840. г. књ. VI. стр. 278 — 287.

чинили, марву и људе робили, „понеже онда у Криму и около Крима Татари владали".(') Исељених Срба, које Руси населише у пустарама Дњепра ради очувања својих граница, било је на 100.000 душа. Овај одлазак Срба беше за Аустро-угарску војску губитак њеннх најбољих солдата.(-). Да потражимо ближи повод овој сеоби — у маси — Срба у Русију. Раније смо у кратко изложили стање Срба у Ћесарији, а сад да поменемо још неке узроке сеоби. Прп укидању старе Војне границе, које се поступно извело, један део Срба приетао је да остане под грађанском управом Мађарске, а већи део,( 3 ) који изјави да ће у ново-одређеној Граници остати у војној служби, сматраше оне прве као издајнике; и сад наста жалосна борба међу Србима. Преко 2.400 граничарских поро-

(') Летопис М. Српске, књ. 119. стр. 16. ( 3 ) ^едег 8 : Ш»1о1Ге (1е 1' Аи*псће-Нип§пе, р. 362. ■ ?) Ваничек , по службеним извештајима, износи да је из тиско-моришке Војничке границе 3592 човека изјавило: да ће да оетане и даље у војничко.ј служби (8рег. §езсћ. 1Ј. Оггепге, I, 574). А многи Граничарц из мржње према грађанској управи мађарскеј, радије су бегали у — Турску!