Beogradske opštinske novine

ГОД. XIII.

БРОЈ 49.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

Ц е н а : ва Србију на годину 6 лин на пола године 3 „ за стране зеиље на годину 9 „ 0 Б Ј А В А

Општина београдска има од многих грађана својих да потражује за израђени тротоар или калдрму пред њиховим имањима. За овај дуг јемчи само имање, и општина има права према законима, да ово своје примање егзекутивним путем из имања наплати, без обзира на сопственика имања. (§ 465. гр. пост.) Дешава се често, да се нови сопственик имања изненади, кад општина затражи од њега да наплати калдрму или тротоар саграђел раније, него што је то имање купио, те на тај начин постају спорови. С тога суд општине београдске објављује грађанству, да је дуг за израђену калдрму или тротоар исти такав терет за имање, као што су интабулисани дугови, дужна пореза и дуг за водовод, и да непокретно имање служи општини као закона залога за наплату њеног примања као што то имање служи држави за залогу за њено примање.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТЕ претплату ваља слати упутницом на. опгптински суд а све кореспонденције на уредника.

Рукописи не враЋају се ЕЕПЛАЋЕНА ПИСМА ВЕ ПРИМАЈУ СЕ

ииипшшш

Према томе, при свакој куповини и продаји непокретног имања у Београду, уговорачи, ако не желе неприлика имати, треба да се известе код општине београдске да ли и колико дугује дотично имање општини за калдрму и тротоар па да и тај дуг узму у рачун при погодби о куповини и продаји имања, јер општина неће се обзирати на одбрану новога сопственика. Од суда општине београдске 16. Нов. 1895. год. АБр. 7086.

0 Б Ј А В А Дешава се, да многи продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни извесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. грађанству, да сваки купац имања у овој вароши, предходно

тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеној води, иначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 2518—1895 год.

0 Б Ј А В А Према акту господина Министра Финансија од 30. Октобра 1895. г. Пр. Бр. 22947 а по решењу господина Министра војеног од 17. Нов. 1895. г. ПН. 2755, инвалидско одељење при Министарству војеном неће издавати инвалидску потпору за месец Новембар ове године све донде, док они, који ту потпору уживају не поднесу реверс, да су пореском одељењу за варош Београд предали пореску пријаву за 1896. годину. Суд оиштине београдске објављује ово решење господина Министра војеног с препоруком, да инвалиди, инвалидске породице и сви остали, што из касе инвалидског Фонда потпору или издржавање примају,

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАЕА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА нАпиелли Р. АГАТОНОВИБ и П. М. СПАСИЋ. САкадемијски Савет Вел. Школе наградио првом видовданском наградом оишт. Веоградске). Мото : „пора НАМг перестаи витб умннми чужим'б умомт. и славннмц чужов славои." Нарамзинг.. (наставак) Као год световне тако су исто обе области Нове Србије имале засебне и духовне старешине. У Прерадовићевој Славено-Србији био је духовни пастир београдскиархијереј, каонајближи (одг. 1756). У Хорватовој Н. Србији најпре је управљао црквеним стварима кијевски митрополит, а после њега перејаславски и бориспољски епископ. Како је Србе из Угарске истерало поглавито само гонење верско, а у Русији, међу једноверном браћом, нашли

су они што се тога тиче наЈтоплиЈа приЈ *ема. Државна влада је на то полагала наЈ *веће важности, те им је, да би привукла што већи број нових насељеника, о своме трошку подизала и издржавала, у сваком повећем насељеном селу, по једну цркву, па је и природно. да је наређивала св. Синоду, да одмах тамо опредељују свештенике руске. Али кад се доцније генерал Хорват осили, па показавши се самосталним у својој управи, опроба да скине са своје области власт епископа переЈ *аславскога и бориспољскога, престављајући Синоду, да је он у Н. Србији подигао манастир, назначивши већ за архимандрита неког Софронија; даље, да је позвао из Србије епископа, и да је искао, да га посвете за архијереја обеју српских области у Русији. Али Синод, због малог броја цркава, не пристаде на његове представке, и запрети му указом од 22. Септ. 1760. г. да он самовласно не искључује она духовна лица која је Синод или епархијадни архијереј определио. (') Из ово неколико речи већ се може ви-

( т ) Види Г -лубицу II на поменутом месту.

дети и карактеристична поЈава главних српских личности међу Србима у Русији, Хорвата и Прерадовића, да они хоће да владају готово као неогранпчени господари над својим сународницима, не обзирући се да су они побегли испод деспотске стеге и да не желе да то опет добију у новој постојбини својој — ма то били у лицу својих војвода и каиетана. Хорват је више него Прерадовић тежио за апсолутном владом над Србима, и непрекидно је радио да своју област прошири и попуни новим насељеницима. За то му добро дођоше неколико гомилица исељенпх Црногораца под Јездимировићем и Марковом (II...) које ови доведоше у Русију. Они се још не беху нигде населили, већ се бављаху у Москви, очекујући од сената опредељења за населење. Чује за њих Хорват, па се пожури, вели Пишчевић, да у мутној води улови рибу. У Фебруару, 1759. г. пође Хорват за Петроград, па навалице сврати у Москву, да разгледа те Црногорце. Имајући при себи доста својих поузданика наговори их да иду, да се упознаду са Црногорцима, и да их склоне, ако могу, да дођу к њему.