Beogradske opštinske novine

ГОД. XIII.

БРОЈ 51.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц е н а : за Србпју нд годину 6 лин на нола године 3 „ за стране земље на годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТЕ претплату вал.а олати упутницом на општинскп оуд а све кореспонденције на угедника

Рукописи не враЂају се ЕЕПЛЛЋЕНА ПИСМА ПЕ ПРИМАЈУ СЕ

0 Б Ј А В А Општина београдска има од многих грађана својих да потражује за пзрађени тротоар или калдрму пред њиховим имањима. За овај дуг јемчи само имање, и општина има права према законима, да ово своје примање егзекутивним путем из имања наплати, без обзира на сопственика имања. (§ 465. гр. пост.) Дешава се често, да се нови сопственик имања изненади, кад општина затражи од њега да наплати калдрму или тротоар саграђен раније, него што је то имање купио, те на тај начин постају спорови. С тога суд општине београдске објављује грађанству, да је дуг за израђену калдрму или тротоар исти такав терет за имање, као што су интабулисани дугови, дужна пореза и дуг за водовод, и да непокретно имање служи општини као закона залога за наплату њеног примања као што то имање служи држави за залогу за њено примање.

Према томе, при свакој куповини и продаји непокретног нмања у Београду, уговорачи, ако не желе неприлика имати, треба да се известе код општине београдске да ли и колико дугује дотично имање општини за калдрму и тротоар па да и тај дуг узму у рачун при погодби о куповини и продаји имања, јер општина неће се обзирати на одбрану новога сопственика. Од суда општине београдске 16. Нов. 1895. год. АБр. 7086.

0 Б Ј А В А Дешава се, да многи продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни пзвесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. грађанству, да сваки купац имања у овој вароши, предходно

тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеној води, иначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 25'8—1895 год.

0 Б Ј А В А Према члану 18. правила о водоводу, таксу за воду треба плаћати за сваки месец у напред. На основу овога и што морају до краја овог месеца бити окончани рачуни о потрошњи воде, Управа водовода ставља до знања ношт. грађанству, да ће обуставити давање воде свакоме, који до 20-тог овог месеца не исплати таксе за воду које има плаћати до краја ове године. Из управе водовода Београдског ВБр. 4791. —- 2. Децембра 1895 године.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напислли Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИЋ. САкадемијскџ Савет Ве.г. Школе наградио ирвом видовданском наградом оишт. Веоградске). ТШ1 ЧЂТШ1 Кочина крајина) (1787-1791) „Као хгто је адислио Коча, тако је мислио готово сав народ наш: КакО је он радио. тако је радила сва његова врста, отуда се овај рат у Србији и не зове другојаче него Кочина крајииа" Милићевић М. Ђ.: Поменик стр. 27б.„ „...но цар оставфа мене и сав народ српски, као што су његовн стари наше нрадеде остављали зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни другн унени људи, но вћи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу да V сваком манастиру запишу: да никад тко је Србин Немцу не верује." Ненадовић М. пр. Мемоари, стр, 27. Одкуда то име? Ко је Коча, његов рад. Тежње Ћесареваг^а и Руса на Истоку. — IЈовод овом рату. Агшације Ћесареваца- ао Србији. — Фрајкорци. — Покугаај да се Београд заузме изненада. — Нрви иокушпји Срба\ иад Шаица. Диверзуја Турака у Ванат г1 неусаешно ратовање Ђесареваг(,а. — Борбе Коче Каиетана и његова иоггсбг/ја код Пореча. — Четничко ратовање сриских устаника и Михаљ&-

ви&евих фрајкораца ио Србији. — НедаЖе Ћесареваца у Босни •, Лаудоновгс усиеси на тој страни, — ВукасоваКев'1 ексиедицгја у Цр. Гори^ кратак аоглед на стање стваргс за владике Петра I. — Крај ротовагву у год. 1788. — Ратовање се иродужује 178,9. г ; усиеси Лаудонови код Градишке, — ЗаузеИе Веограда, учегссЛе Срба иргг томе. Ђесаревгџс са Србима заузима.ју : Смедерево, Пожаревац и Фетислам\ Брановачкгс осваја Тимочку крајину. ■— Продг1рање ДавидовгсКево к Дри.ни. — Мг*хаљевиИ на југу Србије заузимље: Јагодину, Луирију, ПараКгсн^ Јовановаг^ Краљево и Крушевац. — Кратак иоглед на стаи>е стварг1 у Ће сарији. — Продужење ратовањ>а у 1790. год. Ратовање за Кочине крајине завршује се свиштовским и јаиским миром, — Поглед на стање гс расиоложењв Срба у Кочинбј крајини. Последњи рат, који су Ћесаревци водили на Балканском полуострву с Турцима од 1788—1791. године, познат је у већем делу нашега народа под именом Кочина крајина , због капетана Еоче , који тада од свију Срба највише изађе на глас; па зато се и овај рат између Аустрије и Турске и памти у нашем народу под тим именом.^ 1 ) Ст. Новаковић помиње, да се овај рат зове и „Њемачким ратом" по где којим крајевима нашега народа.( Ј ) Ну како је у XVIII. столећу било на Балканском полуострву више ратова Немаца (Ау-

(Ч Прота Матија Ненадовпћ, (Мемоари 1867. етр. 113); Вук С. Караџић (Рјечник од 1852 стр. 295) на и М. 3 е ч е б и К (Ист. света, књ. 1. етр. 600) зову овај рат Кочином крајином. С~) Г-тасник срп. уч. друштва, књ. XX. стр. 29.

стрије) с Турцима, то се под изразом „Њемачки рат" не би свагда разумео баш овај рат од 1788—1791. год., те је тим онај први назив умеснији; јер је везан за име чувеног капетана Коче, којп је свршио мученнчком смрћу у борби с Турцима. Е. С. Протић описујући овај рат вели: „Несумњиво је дакле, да је наш јуначки и бесмртни Коча дао своје име великоме овом рату, кога су водиле, више него две године дана, две највеће европске силе прошлога века. Не знамо само јОш поуздано, да ли зато, што је Коча можда био први, који је устао на Турке у Србији и почео их гањати и бити, или што је љегона чета била најчувенија по својој обуци и паради, или на послетку по трагичној и мученичкој смрти својој и својих другова, која је како г. Милићевић каже задахнула српски ваздух дахом, који је почео да тражи праведне освете, или је све заједно и у скупу узрок овоме. и (^) Савременици Кочини оставили су нам врло мало података о нашем чувеном ју-

( : ) Годншњаца Н. Чупића, књ. IX. стр. 155.