Beogradske opštinske novine

Год XIII.

— '227 -

Број Г)1.

ПРИВРЕДА И ВИТЕШТВО Добротвори дриносавскога Кола Јахача „Кнез Михаило" за онруг ваљевски. — У новије доба увршћени су у ред добротвора ваљевекога Кола Јахача и ови родољуби: 1. Госпођа Јулијана Томићка уписала је свог упокојеног супруга Петра Томића бив. правозастуиника из Ваљева за члана утемељача. 2. Општина града Ваљева, поред тога што се уписала за члана добротвора ваљевскога Кола Јахача, ставила је одбору бесплатно на расположење стан; за канцеларију, за држање седнида и смештај друштвених ствари. 3. Госиодин Филип Ла Генотијер од Ферари постао јечлан добротвор, пославдш преко господина Капетановића адвоката из Београда двогуби члански улог. 4. Господин Светозар Ђурић уписао се за члана утемељача ваљевскога Кола Јахача. Нека је топла и искрена хвала свима поменутим пријатељима привреде и витештва. Њихова ће дела трајно живети докле буде и кола Јахача. 0 Б Ј А В А Службенпди београдске оиштине основали су удружење за штедњу. На збору који је држан 10 т. м. у дворани општинској, усвојена су правила, која су и подврђена код управе града Београда. Према томе удружење приступа своме раду. Према правилима, ово удружење стоји под покровитељством београдске општине, а почасни му је председник, Председник Београдсне општине. За уаравни одбор изабрани су: За председника: Ђока Ж. Неши11 главни благајник, за благајника: Милија Јовано-

ВИ"ћ млађи књиговођа, за деловођу: Љуба П. Ристи11 економ, за чланове управног одбора : Урош КузмановиЋ деловођа одбора, Милош П. ЂорђевиЋ чиновник, и Таса ВељановнЋ чиновник. За контролни одбор изаброни су: За председника: Коста Ј. Јанкови^ главни књиговођа, за члаиове контролног одбора: Теофило ВуковиЂ чиновник и Илија Вучковић ЧИНОВНИК. Извештавајући о овоме службенике београдске општине, управни одбор позива их на упис удела. За 1. удео плаћа се по 3 динара месечно за 3 године (36 меседи). Члан овог удружења може бити сваки часник, чиновник, или служитељ београдске општине. Све остале појединости одређене су правилима, која ће се сваком уписнику по упису удела предати. 11. дедембра 1855 год. Београд. УПРАВА УДРУЖЕЊА СЛУЖБЕННКА БЕОГР. ОПШТ. ЗА ШТЕДЊУ Председ. управ. одбора Ђ. Ш. НешиЂ с.р. Деловођа Љ. П. РистиЂ с. р. Благајник Милија ЈовановиЋ с.р.

0 Б Ј А В А Суд општине грочанске, на дан 17. децембра тек. год. у овд. варошици, а у механи Лазара Ивановића овд. мех. издаваће под једно-годишњи закуп, јавним надметањем и то : 1-во, Кланицу говеђу и овчу. 2.го, Кланицу свињску. 3-ће, Акцис, механско -каФански, и 4 то, Обор општински. Услови о овоме закупу могу се свакога дана, до дана лицитације видити у канцеларији ово-оишт. суда, а и на дану лицитације. Ко је вољан да се ових закупа прими, нека одрећеног дана дође на лицитацију. Из суда општ. грочанске 7. децембра 1895 год., № 3216., Гроцка.

0 Б Ј А В А Према акту господина Министра Финансија од 30. октобра 1895 г. Пр. Бр. 22947 а по решењу господина Министра војеног од 17. Нов. 1895. г. ПН. 2755, инвалидско одељење при Министарству војеном неће издавати инвалидску потпору за месец Децембар ове године све донде, док они, који ту потвору уживају не поднесу реверс, да су пореском одељењу за варош Београд предали пореску пријаву за 1896. годину. Суд општине београдске објављује ово решење господина Министра војеног с препоруком, да инвалиди, инвалидске породице и сви остали, што из касе инвалидског Фонда потпору или издржавање примају, поднесу предходно пореском одељењу пореску пријаву за 1896. год. па са реверсом о поднетој пријави оду да потпору или издржавање за месец децембар приме. Од суда општине београдске, 17. нов. 1895. г/АБр. 7062.

ТРАЖИ СЕ једна већа засебна куКа или две о.пање у близини једна до друге Грађевинско Оделење општине града Београда потребује од 1. маја идуће год. једну кућу под кирију, која има 14 видних оделења употребљивих за канцеларије. Ова кућа треба да је по могућству у варошком кварту и у близини зграде општинског суда. Исто тако могу се узети и две засебне куће у близини једна до друге, а у ^арошком кварту или у близини општ. суда, ако имају означени број просторија. Пријаве треба иоднети заједно са ценом и условима Управи грађевинског оделења општине града Београда најдаље до конца месеца јануара идуће год. ГБр 2251. Из канцеларије Управе грађевииског оделења општине града Београда. 11. децембра 1895. год. у Београду. што га Турци баце у тамницу; а у авг. посла султан велику војску под вел. везиром противу Гусије. Њима изађу на сусрет Гуси под Потемкином и чувеним ратником Суваровом, па у брзо сузбију Турке и узму и град Киндурн. И руска Флота под Гумјанцовом у више прилика потуче турску црноморску Флоту. Према ранијем уговору требало је да у рат ступи и Јосиф II, но он бојећи се, да се Гусија и сувише не осили заграбљеним деловима турске царевине, поче у велико скупљати војску на граиици. Али како у исто време зазираше и од навале турске, он привидно рађаше да измири порту и Гусију. Ну због непријатељстава која се десише крајем 1787. г. а о којима ћемо мало ниже говорити, Јосиф II објави 9. Фебр. 1788. г. рат Турској, преко свог посланика Херберта Гаткеала: да учини крај турском гоепоству у Европи и да се „освети за род људски овим варварима." Кад год је Угарска а доцније Аустрија водила рат са Турском, увек су у истоме, кад више кад мање, и Срби учествовали у нади да изгубљену самосталност опет

неке покушаје, али Марија Терезија не приста на то. Тек по смртиМаријиној (1780) поче Јосиф II више пажње да поклања Истоку. Већг. 1781. он је имао везе са Катарином II. закључив с њом пријатељски саве.з за узајамну одбрану и гаранцију. Тај пријатељски савез са Катарином II., поштовање које он указиваше овој владарциФилосоФу (ргшс廧е рћПо§ор!пе); човекољубиве идеје којима се он одушевљаваше, требале су подједнако да подстакну и прошире традиције Леополда I и Карла VI противу Турака. На састанку у Херзону (1786) направио је он са царпцом Катарином II. пројекат по коме би се Турци имали са свим истерати из Европе, а њихове земље да се разделе између Француске, Енглеске, Аустрије, Шпаније и Гуснје. А кад букну рат измећу Турске и Русије, Јосиф II не оклеваше да и сам зарати. Он пође против Турака „да поврати земље које су несрећним околностима биле оцепљене од његовог царства." Истина је пак права, да он није хтео да остави Гусе, да они сами наследе остатке Турске.^ 1 ) Тако су славољубиви планови (') Бе^ег Јј.: ШзЈоге <1е 1' Аи4г.-Ноп§гЈе, (III изд ) сгр. 381).

Катарине II наишли жива одзива у души ЈосиФа II, у ствари пак није било згодније прилике (као .што је то у овом рату) у којој је нападнута Турска — коју су сматрали да је ослабила — од две тако моћне државе, као што је Руеија и Аустрија.(') У Еврони нико не сумњаше, да је у овој прилици пропаст Турске неизбежна; ну до тога, као што ћемо видети није дошло, због утицаја спољних прилика, као и промене на престолу у Бечу. Из овога с<ј јасно види тежња Аустрије и Русије за продирањем на Исток Шгапд' насћ 0§1еп), у намери да захвате што више земаља од турске царевине. Дознавши за ово договарање између Русије и Аустрије, а презајући од агресивних намера руских, Турска г. 1787. изненада затражи од руског посланика у Цариграду Вулкагова: „да се уништи кучук-кајнаџирски уговор о миру и да Русија поврати Турској све земље и градове, које је добила по овом уговору." Посланик одговори да иа то не може пристати, док не добије упуте од своје владе, на(') КаПау В.: веасћшћЈе (1. бегђеп, В. I. 8. 265.