Beogradske opštinske novine

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц е н а : за Србију нд годину 6 лин. на нола године 3 „ за стране земље на годину 9

РДД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 7. Децембра 1893. год. Председавао нредседник г. Михаило М. Богићевић; присуствавао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Дим Гаврилови}!, Стеван • II. Поповић, Д-р Никола X. Никодић, Сава М. Џеваировић, Љуб. Марковић, Благој^ Милошевић, Да шд Були, Дамњан Стојковић, Др. Војислав М. Суботић, Свг-тозар Н. Швабић, Михаило Махаиловић. I Прочитан је запионик одборских одлука седнице држане 30. Нов. о. г. и у одлуци КЊБр. 693 учињена измена да се у члану 10. правила за фонд болничкп стави, да се прво да на приплод фондовни капитал Управи Фондова па на другом месту општини града Београда и то под погодбама, под којима прима управа Фондова капитале на приплод. II По прочитању акта уираве вар. Београда и њених одељака АБр. 7329, 7309. 7328, 7310, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, ЈРШМ устрир ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСЛЛИ V. АГАТОНОВИИ и П. М. СПАСИИ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом општ. ЈВеоградскеЈ. (наставак) Иосле извесног обучав^ња у ратној вештини враћали су се натраг у Србију, где су умножавали дружине и светили се Турцима за раније неправде. Прота М. Ненадовић иомиње^ 1 ) како је Михаљевић послао његовом оцу Алекси једног барјактара са тридесет Фрајкораца, те он од прикупд>ених људи уреди велику чету (на 700 људи). Ових добровољачких чета било је на више места; али је најзнатнија она која се искупила у Срему код неће ћесарске војске над којом је заповедао капетан Стеван МихаљевиИ. Ова је чета (') Мемоари, стр. 12.

ј Недеља 87. Децембра 1895.

ј

да је Милан Ж. Ђорђевић рентијер овд. доброг владања и слабог имовног стања; да су му непознати Максим Пешић чувар робијаша, Владимир Колачек бив. бремзер и Драгиша Петровић, бив калФа трговачки. III Председник износи одбору на решење молбу А. Першиона и комн. којом моли, дамусе врати кауција иоло;кена за грађење коцкасте калдрме у Београду. По прочитању те молбе АБр. 5190 н по саслушању усменог нзвештаја општинског правозаступника да се општина са А. Перишоном и комп. због овог предузећа парничи пред изборним судом и да зависи од иресуде пзборног суда, коме припада право на ову кауцију, одбор је решио, да се молиоци А. Перишон и комп. упуте, да са овим тражењем сачекају пресуду изборног суда по спору општине са њима због грађења коцкасте калдрме у Београду. IV Председнпк износи одбору на решење молбу Лазара П. Дашковића, овд. каФеџпје, којом моли. доцнијешарасла под њим на 18000 људи( 2 ) и врло се храбро бори.та с Турцима по Србији, зашто Михаљевић добије пуковнички чин, доцније постао је ђенералом. У даљем описивању поменућемо поједине важније људе међу Фрајкорцима. Скупљени од силних бегунаца, који се склонише од турског насиља у Аустрију, Фрајкорци су највише допринели, те се наш народ поеле гомилама селио у Аустрију, склањајући се од Турака. 0 томе нам даје лепо сведочанство М. Видаковић у автобАограФији, описујући збег, у коме; је и сам био, и позивања на сеобу од стране Ћесареваца, вели: Но наш велики | збег Неменикућани, Кораћичани и Рогачани, у Космају живећи нису се толико Турака ни бојали, зато и не похити им се да у Срем прелазе; пробавимо убо време ми ту, од прилике рећи до пола лета. На ј — -- ( 2 ) Овај број забележио је прота М. Не н а д о в ић, (Мемоари стр. 125). по казиван,у свога ода. Немачки извори бележе, да је оделење Фрајкораца, што продирало у југо- ! 8»падш<м делу Србије (под Михаљевићем) износило на 8000 људи (.Шумарски по жииотоп. Лаудонову у Серб. ј летопису књ. 67. ч. IV стр. 14). Ну протина белешка је меродавна. Број осталих чета Фрајкорских, на разним ј местима, такође је знатан; и нсћемо претерати ако узмемо, да их је у Србијц скупа било на 25000 до 30000 људн, не рачунајући ту маље устаничке чете.

БРОЈ 52.

II ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА Д. ОД БРСТЕ = | ПГЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОП.1ПТИНСКЧ СУД = | А СВВ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА =ј Рукописи не враћају се 1 ВЕПЛА ЋЕПА ПИСМА ЕЕ ПРИМАЈУ СЕ

да за дуг свој општинској трошарини у 2697.04 дпн. плати само 30°| 0 у року од године дана са јемством, како би могао скинути стечај са свога имања, јер су и осталп повериоци на овако равнање пристали. По прочптању те модбе АБр. 7384 н 7386, одбор је одлучио, да се решавање по овоме предмету одложи до прве седнице за овом, када ће општински правозаступник са управником трошарине поднети извештај, на основу чега је имао молилац толико кредита и зашто у своје време овај дуг није наплаћен. Општински правозаступник може известити надлежан првостепени суд, да ће одбор по овоме предмету донети своје решење у првој седници која на реду дође. V Председник позива одбор, да према закону о поротп изабере 80 поротпика за вар. Београд за 1896. год. По прочптању закона о поротп и по прочитању имена оних лица, која имају погодбе законом прописане, — одбор је решио, да у 189-шестој години буду ова лица поротници за вар. Београд : —I! _ ЈШ ДЈ ..ЖЧШ^јЈ." !!ШЦ"-УШНШ'Ј то доиде нам у збег сербско воинство иод именом свободни хор (Кгеусћог) между коими и мој стриц Павко (овај је раније пребегао због заваде с једним Турчином) као капетан над триста људн, те нас окупе, да се ми што скорије у Срем уклонимо; да ће се цела земља сад усколебати и да можемо ту пострадати. И тако сви готово кренусмо се, у име Бога, на пут. Што је који могао од свога добарца понети понео е, а што ние могао, остало му е, овце и козе, говеда и свиње и т. д. Но и дан данашњи косне ми се сердце, кад помислим, како нам е тешко пало, од свое се домовнне растати, свое куће и своју земљу оставити, свега се добра своего линшти и у чужу земљу ићи. Много би за ухолити тугу своју путем певали, но при том би им сузе из очнју удариле подобно киши, која ири ведром небу и сунцу сушу падати почне. Многи су се и од пол пута враћали, говорећи да воле у своем отачаству и погинути, него у чужој земљи за својом тужити и чезиути.( ! ) Пз овога се примера најбоље впди, да се и при већим сеобама није сав свет исељавао, већ (') Гласник срп. уч. друштва, кљ. XXX. стр 125.