Beogradske opštinske novine
Год. XIV.
— 15 —
Број 4.
С Т Е Ч А Ј Оставком г. Др Јована Јовановића Змаја упражњено је једно место општинског дека]>а. Ради попуњења истог расписује се овим стечај. Пријаве са потребним исправама примаке се у суду општине беог]>адске до 15. Фебруара о. г. закључно. Од суда оиштине београдске 20. Јануара 1896. г. АВр. 408.
РАСПОРЕД ПОЛУГОДИШЊИХ ИСПИТА у основним школама за Дунавски крај 28. јануара пре подне: у Прииравном разреду муш. и жен. Шко.те, I раз. I одељ. мушке и I р. II одељ. женске школе. 28. јан. по подне: II р. II одељ. женске школе, I р. II одељ. мушке школе и I р. I одељење женске школе. 29. јан. пре подне: II р. II одељ. мушке, III р. I одељ. мушке и Ш и IV р. II одељење шенеке школе. 29. јан. ио подне: II р. I одељ. женске, III р. I одељ. женске и IV р. II одељ. мушке школе. 31. јан. пре подне: V раз. мушке, IV р. I одељ. желске и IV раз. I одељ. мушке школе. 31. јануара но подне: III р. II одељ. мушке и II р. I одељ. мушке школе. 0 Б ЈА В А Управа водовода београдског, на дан дванаестог Фебруара ове године, држаће у својој канцеларији јавну лицитадију за за пренос угља и осталих својих потреба, од Београда до Прибирнице и мале Црпке и од Београда до Белих вода. ницп , он пође за њима у потеру, ну прешавши Јадар наиђе на шумовит предео, а пред њиме на чистини појави се велики бр°ј Турака, који га нападну. Овим лешничким Турцима дошли су у помоћ и они из Лознице. Борба је била жестока. Давидовић би с почетка потиснут, ну ипак с великим напором надби^е Турке. Разбијени Турци оставе не само Липницу већ и Лозницу, па журно пређу преко Дрине, где их се много подави. У Лозници се Давидовић 24. октобра састане са генералом Чернелом. У заузетим местима задобију доста хране. Овом победом, у којој су се Срби нарочито одликовали, би од Турака очишћен сав предео међу Шапцем, Ваљевом, Крупњем и Лозницом све до Дрине, као и сав Јадар и Рађевина.^ 1 ) При ратовању Ћесареваца у овом ■западном •— делу Србије, Срби урођеници били су им од големе користи, јер они не само што су им се као добровољци четама придружавали, већ су својевољно давали: запрегу за транспорт, разне животне намирнице, а помагали су им и као [,] ГгетШЈЈЈе ТћеПпаћто гАс. 8. 299 — 301.
Пренос овај важиће до краја ове године, од дана одобрења лицитације, а уступиће се ономе, који понуди најнижу цену за пренос предмета по тежини од једне хиљаде килограма. На име кауције положиће сваки лнцитант по пет стотина дин. у готовом новцу или у вредећим хартијама за исту суму, која ће сума остати на име кауције за онога, коме се овај пренос уступно буде. Из канцеларије Управе водовода београдског, ВБр. 257. 20. јануара 1896. г.
0 Б Ј А В А Управни одбор удружења службеника београдске општине за штедњу, извештава све службенике београдске општине, даје се до данас уписало за чланове овог удружења 163 лица са 352 удела. Ко би још од службеника београдске општине хтео се уписати у ово удружење нека се обрати благајнику друштвеном г. Милији Јовановићу, где ће се уписати и положити уплату. На овај начин вршиће се упис још само до 30. Јануара ове године, а ко се после тога рока пријави, мора се писменом молбом на управни одбор обраћатн. 5. Јануара 1896, год: Веоград. УПРАВНП ОДБОГ Деловођа, Иредседнак, Љуб. П. РистиЂ. Ђ. Ж. НешиЂ. Благајник, Милија Јсвановић. Н А Р Е Д Б А Доказано је, да је бобичаво свињско месо, употребљено за х]»ану људску, један од најглавнијих проузроковача побољевању од пантљичаре и других болести. Да би се спречила продаја бобичавог свињског меса за људску храну, — а на прости радници".^) Главна добит од ових освојења та је, што су Ћесаревци могли врло лако да снрече испаде босанских Турака. Из Лознице Ћесаревци се упуте на Зворник , али кад увидеше да га не могу узети без великих топова окрену се на Соко и 30. октобра одпочну га нападати. Давидовић са својим добровољцима Србима жустро нападаше на Соко, алине постиже успеха. Једино што запали и поруши варош, а ненриступном граду немогаде ништа да учини. Соколским Турцима којих није било више од 200 дођу у помоћ из Сребрнице 400 Турака. Давидовић се нађе у незгодном положају, јер после упорне борбе са овом помоћном војском мораде се 9. новембра да повуче у Ло- ј зницу. Ту се задржа до 25. новембра, па одатле оде у Срем на -зимовање.0 За тамошње Србе — који су имали само 1 500 неизвежбаних ратника наста тешко стање после Давидовићева одласка, јер беху завађена с Турцима а остављени без икакве заштите. То жалосно стање види
[Ј Гласник срп. уч. друштва, књ. XX. стр. 41. р] Ка1ау В. Стезсћтсћ^е (1ег 8егћеп. В. I. 8. 248.
основу расписа господина министра унутрашњих дела од 17. Септембра 1892. године СМ 6722, наредбе управе града Београда од 20. септем. 1892. год. ЛБр. 1334. и тачке 6. члана 34. закона о општинама, — Суд општине београдске Наре/уује : 1., Да све свиње, које се догоне у Београд ради продаје или се транспортирају из Београда, дужан је прегледати општински марвени лекар. Овај преглед вршиће се на марвеном тргу сваког дана од 9 до 11 часова пре подне; а на железничкој станици и у приватним оборима вршиће се преглед, пошто се сопственик свињских брава предходно пријави за то општинском суду — кланичном одсеку. Прасад — сисанчад, не подлеже ирегледу лекарском односно бобица. Преглед свиња вршиће, у ])ејону варонш Београда, иекључиво општински марвени лекар, а свако друго ненадлежно лице, које се ухвати да врши преглед свиња, биће кажњено најстрожије по закону. 2., ( ваки брав, који буде нађен да је бобичав, 1 одузеће се од соиственика; на општинској кланици у присуству марвеног лекара заклати, месо, језик и срце од њега уништити а сланина и сало предаће се сопственику да истопи маст или прода сапунџији за кување сапуна. 3., Општински марвени лекар, чим на станици, марвеноме тргу и оборима нађе бобичавог брава, — известиће о томе најближу полицијску власт, која ће одузети брава од сопственика и спровести на кланицу, где ће се са иетим поступити у смислу наређења тачке 2-ге. 4., Тачно вршење ове наредбе ставаљ се у дужност општинском марвеном лекару госп. Димитрију К. Кнежевићу. Од еуда општине града Београда 20. Децембра 1895. године АБр. 7580.
се из оних молба(') Раћевшгаца, Јадрана и „шабачког диштрикта", у којима узалудно нрИклињу ма и за најмању потпору од стране Кесареваца и тамошњих Срба. Па и остале Србе у Србији није очевивала боља судба, и они су на брзо били остављени од Ћесареваца. Како у Србији сем Београда и Смедерева — нема каквог важнијег места, које би се могло држати, то се сва војска из неутврђене и опустеле земље иовуче у та два места, пошто се чуло да је у овој намишљено да се у Србији Тесаревцисамојодбранбено држе. Услед тога иовукла се сва војска из Лознице, Лешнице и осталих места округа шабачког сем Шапца.( 2 ) Још нам остаје да изложимо најважнији део ратовања у Србији крајем .1789. године продирање моравском долином под Михаљевићем. Напред смо поменули, како се Абдипаша са 30 000 људи кренуо од Ниша Београду у помоћ, па преко Ћуприје дошао до Јагодине. Протнв ове турске војске стајала су оделења Фрајкораца под ( 1 ) Види те молбе у Гласнику срп. уч. друштва, кљ. XX. почев од стр. 36. па даље. 0) ГгешЈШ^е ТћеЛпаћгае е4с. 8. 237.