Beogradske opštinske novine

Број 7.

- 26 -

Год. XIV.

Софији Јак. Ђурђевић и Михајлу Антоновићу може дати тражено уверење. III На предлог свештенетвм парохијских цркава АБр. 628 и 648 одбор је решио, да у дркви .Св. Марка у 1 896. и 1897. год. буду тутори: главни Влајко Калинић економ и помоћни Иван Стаиисављевић сарач, П])Ока ХорђевиК и Игњат Ристић тежаци; и у капели Свето-Савског дома, главни тутор Иван К. Трпковић каФеџија и помоћни Светозар Т. Стојадиновић бакалин и Петар Кандпћ бакалин. IV Предеедиик изноеи и ио трећи нут одбору на решење нитање о избору места за грађење дивтеритичие болииде. По ирочитању извештаја комисијеког ГЛа 2200, молбе грађаиа и друштва за улецшавање Врачара и акта директора опсерваторије А№ 540 одбор је после иоименичног гласања са 14 гласова против 12 (3 ниеу гласали) решио, да се болница за диФтеритичне болести према извештају комисиском сагради на Врачару, на парцели предложеној од комисије која је ближа опсерваторији. V Сходно решењу одборском од 11. јануара 1896. год. АВр. 580. Г. Ђока Станојевић нодиоси одбору на увиђа' предрачун, за инсталацију електричног осветљења у згради општинској, како га је саставила одборска комисија. По прочитању тога предрачуна, одбор је одлучио, да се по том предрачуну држи кратка усмена лицитација у присуству одборске комисије и да се резултат лицитације саопшти одбору. ■ ' VI Предссдник извештава одбор да је г. министар народне привреде спровео онштини на оцену и мишљење статуте друштва за осветлење Београда, на које српско Француско друштво хоће да пренесе уговор за електрично осветљене Београда. На местима чак захтеваху и право оружаног отпора противу самовоље краљеве. Срби су баш у то време тражили дозволу за држање народног конгреса, јер је илирска дворска депутацвја била укинута, а нису били нрисаједињени мађарској краљевини. Леополдо 11 немајући друга излаза дозволи им држање конгреса, не толико њих ради, колико да тиме задобије овај „ шМгегске ипс!. гец>ес1аШе ЈУа&'ои" као једног „гсгсћНдеп Випс/ездепоззеп (важног савезника)" противу немирних Мађара. „Српски народни конгрес имао је да држи равнотежу наспрам и сувишних захтева мађарског сабора (с1ус1;а); гледало се да ове последње помоћу оних првих држе у шкрипцу".( ! ) Подробнијеизлагање рада овог важног конгреса излази из оквира нашег задатка. Поменућемо само да је тог пута, после тешке и претешке борбе од читавог столећа (1690—1790), Србима најзадпризнато стално право грађанства, за којесу се они тако дуго борили; и год. 1791. 27. чл. законским Срби буду иризнати за иуноиравне грађане краљевине Угарске (Јпаг( Ј ) Всћтскег Н. Ј. РоШЈасће 6е8сћ1сћ(;е Д?г 8егћеп 1п п§агп, 8. 362—363.

По прочитаљу снроводног акта одбор је решио, да ове статуте зајсдно са надзорном комисијом за осветлење и трамвај проуче, са у^-ор.ором сравне н поднесу својс примедбе одбору г. г. Ант. С. Пеливановић, Коста Петровић, ТТастас Антонбвић, Тих. Ј. Марковић, Михајло Иавловић, и Димитрије Гавриловић одборници. VII Председинк саопштава одбору да члаи буџетсие комисијс одборнш; г. Ант. С. Пеливановић не.може неко време долазити на састанке због болести па предлаже одбору да ту буџетску комисију допуни са још једпим чланом. Одбор је решио, да поред већ одређених чланова буџетске комисије буде члан исте и г. Коста Петровић одборник. VIII На молбу Савеза стрељачких дружииа у Србији одбор је решио, да се Савезу стрељачких дружина у Србији уступи на послугу општинско земљиште до данашњег стрелишта у ширини од петнаест метара а у дужину колико ј е данашње стрелиште дугачко. Границе овом земљишту да одреди општински инжињер у присуству дружинских изасланика и да се о овоме уступл>ењу састави протокол. IX По прочитању акта уираве водовода АБр. 7520 одбор је једиогласно рептио, да се од дома друштва Св. Саве не наплаћује ништа за воду из новог Београдског водовода како за ону што је до данас утрошена тако истб и за ону што ће се у будуће трошити. X Председник износи одбору на решење извештај општинске трошарине односно молбе Лаз^ра Дашковића каФеџије, сходно решењу одборском од .14. Децембра 1895. год. АБр. 7515. ИснШпт)^ 1 ) Тоднне пак 1792. први пут заседну српске владике у маћарској дијети. Меето Мојсија Путника за митронолита би изабран Стевап Стратимирови/!, , који је скоро пб столећа управљао'црквом Срба у Иесарији. „СтратимировИћ је бно учен и изображен човек, био је н родољуб и ревносан сии своје цркве, али деспотска природа његова и ситничарска завист нису му доиуштале. да своја лепа и необична својства развије. За све време његовог архијепископства није се држао народни конгрес. Он није марио за њега, а нису ни они горе (Вечу) марили. У животу иравославних Срба у Угарској наста стагнација (застој)."( 2 ) Доцније, за време српског устанка под Кара-Ђор1)ем Стратимировић бодро мотри на рад устаника, а његову мисао обузимају панславистичке мисли,па је поводом тога слао меморандум цару руском; али од тога не би ништа. Народ наш, разочаран у надањима својим а остављен од Аустрије, морао је оиет да приклони свој врат у јарам турски и I I (') Видп више о томе у мало час поменутом деду ; Швикерову стр. 360. ( 2 ) „Народни днрвник " за 1890. г. бр. 29.

По ирочитању тога извештаја одбор је решно, да се молилац Лазар Дашковић одбије од тражења изложсног у његово.ј молби АВр. 7.385. и да суд поступи у свему по извештају трошаринском. XI Председиик износи одбору на решење извештај иовереништва, изабратог у седници одборској од 23. повомбра 1896 г. АБр. 6416 о нрегледу н оцсни лика 1Б. В. Крања израђеног од Петра Убавкића .вајара. Одбор је одлучио, да се решавање по овом предмету одложи док не буде готов буџет за 1896. год. XII Одборник г. Димитрије Гавриловић нита, да ли се и сада даје кредит иојединим трговцима од управе трошаринске, како то сад бива, са каквим гарантијама и колику суму и од кога има општинска трошарина да иотражује од све до сад даваних кредита. Председник је изјавио, да ће од управе трошаринске изискати о свему овоме извештај и поднети га одбору на увиђај, XIII По прочитању молбе Вељка Љ. Рамадановнћа, којом тражи да му ошптина даје 100 дпнара месечно како би могао у Прагу спремитн се за учитеља глуво немих и слепих, —-1 Одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред. XIV Одбориик г. Михајло Михајловић еаошшгавада је сазнао, да општински лекар г. Д-р Војпсдав Ж. Ђорђевић поред опшгинске дужности врши и неке нослове у министарству унутр. дела за хонорар. Председник је изјавио, да ће ствар извидети и позвати г. др. Ђорђевића да се подпуно ода о гправљању дужности оиштинског лекара.

већим делом врати се на своја огњишта Ну ипак је било синова српских, нојн су своме увређеном ионосу и нревареним надама дали отворене одушке. тужећи се на варљива обећања бечког двора. Кад Аустрија напусти Србију по свиштовском миру и Турци заузму земљу, Срби Фрајкорци растуре.се својим кућама а официри се скуие око Михаљевића у сремским Карловцима. Њима буде одређена пензија, који год остаде у служби. Кад Миха.љевић понуди и Алексу Ненадови/га, који је у почетку рата подигао ваљевску нахију, он одговори: „ Ја овде остати нећу, ја ћу да идем на моју очевину, где сам се родио." На то га Михаљевић стане одвраћати, а Алекса му рекне; „Истина је да сам се заклео, да ћу му (цару) бити веран и против Турчина за слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам, нити цара изневеравам и остављам, но г^ар оставља меие и сав народ сриски, као његови стари што су ирадеде нпше остављалч, зато гсдем натраг иреко Саве, а гсемам иисара нити други учени људи, но Ку и&и од манастира до манастира и казивати свалом