Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 25. ФЕВРУАРА 1896.

БРОЈ 9,

ИЗЛАЗЕ ИЕДЕЉ!з: О ЈЕДД.Н-ПТГТ Ц е н а : За Србију на годииу 6 динард НА НОЛА ГОДИНЕ 3 „ За стране земље на годинг 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ ИА ОПШТИПСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛАЂЕНА ПИСЖА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

0 Б Ј А В А На основу решења одбора општинског од 13. Фебруара 1896. год. КЊБр. 84. суд општински објављује: Сваки касапин или трговац. који има зрелих дебелих свиња, па жели да их покоље на општинској кланици и да маст или месо на страну извезе, има се за то пријавити суду општинском, који ће помоћу нарочите комисије овај рад и извоз производа контролисати. За ону количину маети или меса, што дотични буде извезао, општнна ће вратити суму наплаћену за касапску аренду, но и то само под погодбом, ако је та маст чиста и добра, што ће се тако исто комисијски констатовати. Ко се не буде придржавао проииса и наредаба суда у овоме послу, или ко буде покушао да нечисту и рђаву маст извезе, неће се овом повластицом моћи користити. Од суда оаштине београдске, 16. фебр. 1896. год. АВр. 1263.

0 Б 1 А В А Управа београдског водовода у вези своје објаве од 1-вог овог месеца ВБр. 400 извештава овдашње грађанство г да је комисија, која је одређена од стране Управе водовода прегледала алате и остале потребе за инсталисање водовода по овдашњим зградама и нашла да за сада имају потребне справе и алате за инсталнсање водовода ова лица: 1. СоФроније Јовановић и брат, 2. Ђорђе Наслас, 3. Ганц и коми., и 4. Стеван Голубовић, инсталатери за осветлење и водовод. 5. Емил Вајман, 6. Павле Павловнћ, 7. Антон Матош, 8. Петар Палић, 9. Антон СоукуПј 10. Петар Петровић, 11. Игњат РудолФ, 12. Јосиф Кунић, 13. Михаило Илић, 14. Коста Зекавица, и

15. Михаило Михаиловић, бравари овд. и 17. Вилхелм Баганц овд. Сва ова лица примила су од Управе водовода данас овлашћења — легитимационе карте — за исте радове. Но овакова овлашћења даваће управа водовода и У будуће само онима мајсторима, за које одрећена компсија на 1)е да имају довољно спреме и потребан алат за инсталацију водовода, — а сва уверења која су за ове радове ранијеиздата појединим инсталатерима од стране управе водовода, овим се потиру и више не вреде. Према овоме обраћа се пажња пошт. грађанству да убудуће инсталацију водовода по својим зградама поверавају само горе-именованим лицима, која су легитимиране карте добила. Све последице које би потекле отуда што су ненадлежна лица инсталацију вршила нека сопственици зграда сами себи прииишу. Од Управе Водовода Општине града Београда 20. Фебруара 1896. год. ВБр. 667 у Београду.

СРПСЕИ УСТАН1ЦИ ПРОТИВУ ТУРАКД У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА V ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НИПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИИ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовдаиском наградом оашт. БеоградскеЈ.

(наставак) Чим се мало утврди, он изненада убије Кара-Смаила, старешину јаничарског, који се беше јако осилио, па га не слушаше и чињаше зла и Србима и Турцима. Кад за ово дознаду јаничари разбегну се, а највећи део оде Пазванџији, који их као царски одметник радо прими/ 1 ) и њихову ствар узе за своју. Због овог поступка, а и због правичног поступања са Србима, Хаџи-МустаФа буде прозвап „српском мајком." Прота М. Ненадовић вели, да јенарод био у најбољем спокојству, цркве и манастири почну се оправљати и изнова

(,) М. НенадоБић. Мемоари, етр. 17.

дизати, плативши за дозволу 500 гроша.^ 1 ) ј Земља процвета и сточарством се обогати | — поглавито свињама. Трговина је била слободна! ко шта нма, коме хоће и пошто може прода. А одизвоза стоке у Аустрију падало је на годину 1 300 000 Форнната(-) што је знак знатног благостања. А један сувременик умесно вели: За ово вЈ)еме смо живели управо врло добро: што је царско плаћало се, па смо после били мирни.( 8 ) У Турској крајем XVIII века дешавају се појаве, које су доказ унутарње слабости њене, и које су се тако развијале, да су на крају крајева допринеле да наши стари постигну оно, што је под КараЂорђем и извршено. Поједине паше уудаљеним провинцијама простране царевине, отказивале су султану сваку послушност и држале су се потпуно самостално у својим областима, одакле су тежиле да и околне области себи потчине. Да то постигну они су ратовали на своју руку, независно од султана. Та независност ишла

(^) На иотош месту, етр. 18. ( 2 ) Ранке Л. (Сг. Нов.) Срби п Турци у XIX в. стр. 68. ( 3 Ј Спименик XIV, срп. крзљ. акад. стр. 7.

је тако далеко, да су који пут и самом Цариграду загрознли. У провинцији својој чак су и новце издавали као нпр. Пазваноглу. Силне паше у Београду, Акри, Видину, Јањини и т. д. одрекоше послушност султану и радише сваки на свој'у руку, како би своје области тпто више увећали. Изгледаше, као да је Турска у добу Феудализма — јер се многе паше прогласише за независне — а турско царство да ј 'е раснарчано на поједине пашалуке. Но било је нечега, што га је сачувало од раснада. Ранке вели, да је то био углед династиЈ 'е, која је трајала од иамтивека и с кој'ом се, од како се памти, није могао нико надметати; ј 'единство црквене и светске снаге која Ј 'е сва стаЈ *ала у ј *едној руци.Г 1 ) Али ионаЈ 'више то, што нису смели да дирају у јединство царевине, јер као да су знали, да чим отпадну од државе, неће бити у стању, да своЈ 'е релативно мале државе бране од напада суседних хришћанских држава.(-) А и порта је гледала да попуштањем како тако задобије или умири бунтовнике. Од како је ослабео запт у

(х) Срби и Турци, у XIX в. стр. 55. ( 2 ) Ка1ау В. Оевсћ. (1. бегђ. В. I. 8. 298