Beogradske opštinske novine

Број 17.

- 68 -

Год. XIV.

општински послови Панађури. У вароига Зајеча.ру држаће се тродневни панађур 1., 2. и 3. Маја о. г. а у Јагодини 2., 3, и 4. Маја о. г. На оба ова панађура продаваће се сви овоземаљски производи предвиђени законом о паиађурима. 0 Б Ј А В А Према члану 18-том правила о водоводу, одређену таксу за воду дужан је сваки сопственик зграде п.таћати за сваки месец у напред, и то сваког првог дана у месецу. Управа водовода од сада придржаваће се најстрожије ових правила и употребиће све законскемере противу оних, који према истим правилима не буду уредно плаћали одређену таксу за воду за сваки месец унапред. Из канцеларије Управе водовода београдског, 11. Марта 1896. год. ВБр. 842.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димничарство:

а) За чпшћење димњака (цилиндера) без

разлике на снратове . . ^ . . .

0'20

д.

б) За незидан шпархерд

0'20

д.

в) За узидан . . . ,

0-40

д.

г) За велики узидан шпархерд у гости-

оницн ....

0'50

д.

д) За чишћење димњака од два спрата

0 20

д.

ђ) За чишћење простог димњака . .

0-10

д

е) За чишћење чункова од 2 и по ме-

тра уједно са пећима ......

О о

д.

ж) За чишћење чункова од 2 и по ме-

тра уједно са више пећи ....

0-20

д.

з) За паљење димњака (цилнндера) без

разлике на спратове

0-75

д.

II. Гробарина: а) Гроб за депу 7 — д. б) Гроб за одрасле 12'— д. в) Мала гробница 555-52 д. г) Велпка гробннца III реда . . . 998 - 93 д. д) Велика гробница II реда . . . 1099'93 д. е) Велика гробница I реда . . . 1684 - 57 д. III. Пражњење номнјара и нужника: а) Од кубног метра 7 - 00 д. б) Од акова 0'35 д.

БЕОГРДДСКД ПИЈДЦД

ПРЕМЕРЕНО КА СПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 32. ЈШрила до 19. априла 1896. г.

§ < р.о ч к к

НАИМЕНОВАЊЕ

ХЛ;ЕЗХЗ:^..

највеЂа

најмања

дин

11Р.

Дин.

1Р

2262

Арпаџика

10

8

237

Брашна кукурузна .

11

10

—

1004

Вина бела (од лит.)

—

70

—

50

2600

Вина црна (од лит.)

—

70

.—

50,

680

Волова

45

—

40

—

456

Вуне не пране . . .

140

—

135

2П05

Говеђипе

90

—

85

—

2370

Јабука

40

—

25

31929

Јечма

9

50

9

Кајмака

—

—

—

14555

Кожа јагњећих . . .

—

—

—

Коре брезове ....

—

—

-—

80030

Креча

3

60

3

20

14531

Кромпира

10

—

8

—

Кудеље

—

—

15992

Кукуруза . .

8

—

7

50

1450

Лоја нетопљеног . . .

65

—

60

—

117

Лука бела

35

—

30

—

55!'6

Лука црна

12

—

9

—

2196

Масти

100

—

90

—

Меда

—

—

—

28709

Овса

11

20

11

—

Ораја

—

—

—

—

1922

Пасуља

23

—

22

—

361805

Пшенице

11

80

11

50

741

Ражи

9

50

9

—

150

Ракије ком. (од лит.)

—

70

60

10970

Ракије ком. меке „

—

60

—

50

3210

Ракије шљ. љуте „ ).

1

—

90

24403

Ракије шљ. меке „ .

—

45

—

35

48197

Свиња дебелих . . .

55

—

50

—

Свиња средњих . . .

—

—

—

94550

Сена •

5

—

4

—

3622

Сира

60

—

40

—

6770

Сламе

3

—

2

—

2405

Угљена дрвеног . . .

7

—

5

—

146

Шишарке

11

—

10

—

1868

Шљива сувих ....

28

-

26

—

1485

Јаја

321

Мухари семе

1402

, Раз ситнице

1

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА

У седмици од 10. Априла 1896. год. до 18. Априла 1896 год. допутовало 809. путника — одпутовало 595. путника.

Постојбина приспелих путника

! ф !

АустроУгарске Весне и Херцегов.

Црне-Горе

Грчке

Турске

Бугарске

Румуније

Русије

Германије

Француске

Италије

Ведике Вратаније

Оеталих Европ. држава

Ван Европе

х: И

X с~ ~> -ТП С—1 —> 35

1 *© А I О ! М 1 ^ 1 нч

769

40

! 644

92

2

3

25

7

2

4

П

4

8

2

5| —

Заиимање путника :

Допутовали :

Разлика:

Тежаци и економи

сЗ • р ~"а д а сЗ Ч со

Трговци

Чиновници и интелиг

Војска

Ученици ■

м ^ м н ® о Н" сЗ к "

а о И 5 * о и

0 в 8 1 « Н к * 0 § и

Раденици

Надничари Слуге и келнери

Пролетаријат §5 « 3 сз п еЗ сб •-» « о !» ч

6-1 « Н 3 РЗ о 8 В к Р, а м в а 2 >. д а

Допутовалих Отпутовалих 29

82

450

148

8

15

16

20

6

21

25

705

154

+214

19. Априла 1896. год. Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

руски и турски уговоре и мир закључе. На скупштини пак изберу посланике, које у декембру пошљу у Петроград да се код цара заузму за Србе. Ако погледамо на ствари које се у Србији збише у овој (1811) години видићемо, да је јануарским уставом скрхана моћ војвод^, а сва власт концентралисана у вожду и совету, у коме су седели највиђенији људи. Али је у исто време земља лишена популарних људи, а и старог чврстог јединства није било више као пре тога. У читавом низу бурних ратних година 1812. је година мира, и сем малих чаркања на Дрини, протекла је у самим преговарањима о миру. Посланици српски у Петрограду буду од цара Александра I уверени, да он неће пре мир закључити, док Порта не призна независност Срба. А Кара-Ђорђа и попочитеље обдари орденима. Како се Наиолеон I већ кретао с огромном војском на Русију то Куту-

зов у Букурешту 16. маја 1812. закључи с портом Букурешки мир по коме је (8. тачка) Порта имала да дозволи Србима независну унутарњу управу; да одреди цифру данка који ће скупљати сами Срби; а све ово да уради у договору с народом српским. Уз то пм је праштала Порта за све што се до сад догодило а унутарње уређење да буде као на артипелагу грчком, где сем кадија и муселима није било Турака. Али одредба ове тачке по којој је Порта имала да аоседне сва утвр1јена места, нао и да се доцније иодигнута утврђења иониште — погодила је у срце Србију; јер што се једном руком давало једним делом одредаба ове 8. тачке уговора, то се другим делом другом руком узимало; а тамне одредбе и противуречности дале су места сасвим противном разумевању ове тачке уговора, како од стране Срба тако и од Турака, те се најзад отуда роди црна и прецрна 1813. година. Кара-Ђорђе прокламацијом од 21. јула објави ове одредбе мира; а затим

сазва у Враћешници скуиштину те изберу посланике да с Турцима углаве погодбе на основу букурешког мира. Ну спољне прилике у брзо су се јако ибмениле. Руси се сви повуку с Дунава и из Србије, да се бране од НаПолеона I који у јуну са 600 000 људи од 20 разних језика Пређе р. Њемен и нападе на Русију. Порта користећи се овом недаћом руском смакне уговораче букурешког мира и журно се спремаше да у даном моменту нападне иа Србе и учини крај са бунтовним Србима. Српским посланицима, који беху отишли да уговарају с Турцима нови везир, познати нам Хуршид-паша, изјави без околишења, да не намерава закључити мир са Србима, већ да они положе оружје и покоре се условима букур. мира; и упути их на комисију у Нигау да ту ствар уреде. Челеби -еФендија у Нишу одговори им у истом смислу. (Наставиће се)

УРЕДНИШТВО И АДМИИИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Вдасник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Ива и Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ