Beogradske opštinske novine

Број 19.

- 76

Год. XIV.

X По прочитаљу мОлбе Јована Николића овд. златара. одбор је решпо. да се из касе општинске а из партије на издржавање општинске сиротиње издаје молиоцу Јовану Николићу овд. златару на име издржавања по шесдесет динара месечно од петнаестог априла 1896. године. XI Предеедник извештава одбор, -да је решење одборско од 18. априла 1896. г., саопштио г. Чед. Мијатовићу, п да је г. Мијатовић телеграмом одговорио да В. Хучингзон и комп. из Лондона, не могу понудити зајам.са мањим интересом од 5" о и са већим курсом од 86 - 66°/о и тражи, да му се одмах одговори о решењу одбора. По саслушању овога одбор је решно, да се од В. Хучингзона и комп. из Лондона понуђени сукцесивни зајам са 5% интереса и 86 - 66 °/о курса одбаци, и да се о томе извести г. Мијатовић.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлпке на спратове 0'20 д 6} За незидан шпархерд . . . . . в) За узидан . . * . , г) За великп узидан шпархерд у гостпонпци .... д) За чпшћење димњака од два спрата ђ) За чишћење простог димњака . . . е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећпма 0*10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... 0-20 д, з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0-75 д,

0-20 д. 0'40 д. 0-50 д. 0 20 д. 0-10 д

II. Гробарина: а) Гроб за депу .... б) Гроб за одрасле . . . в) Мала гробница .... г) Велика гробница Ш реда д) Велика гробница II реда е) Велика гробница I реда III. Пражњење помијара и иужника: а) Од кубног метра 7'00 д б) Од акова 0'35 д

7'-д. 12'- д. 555'52 д. 998-93 д. 1099-93 д. 1684-57 д.

П УТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У целој прошлој 1895. год. допутовало 87.037 путника — одпутовадо 33.267 путнпка.

полд

Ф

и Н о и аз © = 1=Г о а-

' а">

О

О

N

о И

5-<

X ГтС.. -?

V® Рн о

АустроУгарске о Рн о И

Ф ■ «

О о

03 о и

•г? >>

15 •—а и о

'а и сЗ а а

о М

о •п а ч РЗ

м ® Е 3 Ч 2

М м « А 3 4 Н м б 1

о Л п Н м

26

а

и и

Д

и

н

Д

Рн

н

рр

М Н

еЗ

34905

2168;

28504

4656

470

149 .

125

1230

540

207

117

287

227

342

61

89

63

Постојбина приспелих путннка

Заиимање путника

Тежаци и економи

Занатлије Трговци

Чиновницп и интелиг.

Војска

Ученици

2428

3533

16962

4779

1236

1443

в (С ^ 2 < еЈ и

н $ « л 5 М *

5 Н О

и &

а в «. о Х

св Н чД о а

а § §

сЗ РЧ

«

о м

»—1

363

1484

2736

753

297

Допутовали :

8 3 а а м а

8 8 о Н сс

н а о >>

2 9 7 29128 7 9 45 + 3506

Разлика :

п ч Зг м

о и

I

25. Априла 1896. год.

Из статистичког оделења општ. вар. Београда.

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРШМЕРЕНО НА ОПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 26. гшрила до 3. маја 1896. г.

КИЛОГРАМА

ИАНМЕНОВАЊЕ

најве-ћа

најмања

дин

IIР.

дин. I

IIР

4В8

Ариаџика.......

10

8

Брашна кукурузна .

—'

—

—

136

Вииа бела (од лит.)

—

70

—

60

307

Вина црна (од лит.)

—

70

—

50

300

Волова

45

—

40

—

Вуне не пране . . .

—

—

.—

2587

Говеђине

|

314

Јабука

40

—

30

—

56

Јечма

9

50

9

8311

Кожа јагњећих . . .

—

—

1240

Кожа овчијих

—

-—

—

Крава .........

—

—.1

90330

Креча .

3

60

3

20

10525

Кромпира нови . . .

50

—

10

996

Кудеље .

—

7366

Кукуруза .

8

—

7

50

Лоја нетопљеног . . .

—

—

—

—

3585

.Ј1ука аршламе ....

—

—

—

—

Лука црна

15

—

13

—

6

Масла

140

—

—

—

589

Маоти

100

__

80

—

3319

Овеа

11

20

11

—

103

Орлја,

40

—

35

—

1309

Пасуља

24

—

20

—

23634

Пшеницс

11

10

80

—

10073

Ражи

9

40

9

—

Ракије ком. (од лит.)

—

—

—

—

1300

Ракпје ком. меке „

—

60

—

50

1320

Ракије шљ.љуте „ ).

1

—

90

8734

Ракије шљ. меке „ .

—

45

—

35

49047

Свиња дебедих . . .

55

—

45

—

2638

Свиња средњих . . .

40

—

35

—

80690

Сен? ■

5

—

4

—

3180

Сира

60

—

50

—

1120

Сламе

3

—

2

—

2879

Угљена дрвеног . . .

7

—

5

—

26

Шишарке

12

—

—

—

1840

Шљива сувих ....

26

•-

22

—

10000

Цемента

407

Сукна

1600

Ситнице

453

Гајтана

I 1163

Минералне воде . . .

1 4780

Чоје

1

Раз. ситнице

Даше да колико толико отиша разбуктале страсти у покореној зе^љи. Милош ОбреновиИ најзад је покушавао да се брани у Ужици до бољих прилика, али остављен од преплашеног народа мораде и то напустити па се поврати својој кући. Хуршид да би земљу ма како уредио потражи кога од пређашњих главара и избор паде на највиђенијег од заосталих војвода, на Милоша Обреновића. Њему Турци обреку обор-кнештво ако се преда и помогне умирити народ. Милош је имао и дара политичка, као што је имао и срце јуначко, и овај Хурхпидов корак беше за љ онај зрак светлости, у коме он виде спаса и за садашњост и за будућност.(') Он се прими ове значајне понуде и положи у Такову оружје Али-аги Серчесми, делибаши в. везира, после овога овим га в. везир признаде за обор-кнеза. Затим Милош поможе умирити не само свој крај,

(!) Као и раније, тако омо ее и у овој глави при иалагаљу држали, Ранке-а, Н. Поповићз, Таљандија и других писаца -

наговори остале војводе да се предаду као и он. За пашу београдског би постављен Скоиљак Сулејман-ааша , који се раније борио са Србима. Неки виђенији Срби буду примљени од Турака у службу. Ну и поред свег тога Турци не мишљаху да се држе одредбе букурешког мира, већ стану уређивати земљу по својој вољи. Поврате све раније Турке, и свако важније место поседну најамничком војском, коју су Срби морали издржавати. Одпочну сами купити голему порезу. Погоне народ на кулук, где силан свет од болештине пропаде. А што је најгоре отпочну сами купити крупније и ситније оружје од Срба, чинећи при томе разна насиља. Све то као и силан притисак, Срби су јако осећали као непрекидну опасност или као срамоту после скорашњих својих победа. Тако стање није се дало дуго сносити. Сад да видимо, шта су Срби даље радили против насилног заузећа Србије од стране Турака. У августу 1814. једанаест

војвода управе писмо на проту М. Ненадовића и Молера молећи их, да ма шта пораде за олакшање судбине свога народа. У том писму^ 1 ) пуном туге и бола, војводе се вајкају што су остављене од Русије и захтевају, у име бољитка народног, да траже помоћи и то што пре „да до конца не будемо истребљени." Пуномоћијем од 15. августа овласте проту 18 војвода и других виђенијих Срба да моли за помоћ Русију. Крајем 1844. г. прота је отишао у Беч, где је на бечком конгресу ишао од једног до другог изасланика какве силе, и молио и преклињао. 0 томе свом раду он је оставио верне записе у својим мемоарима-(-) Али је био худе среће. Кад је ишао код Руса чуо је само ехо: завтра, завтра; код Немаца је одјекивало: шог^-ен, шог^еи (сутра); Енглези су га уиућивали Русима и не улазећи у ствар српску. (Свршиће ее)

(!| Ненадовић М. Мемоари, стр. 219—223. ( 3 ) На иетом месту, стр. 219—26о.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ