Beogradske opštinske novine
Број 19.
- 76
Год. XIV.
X По прочитаљу мОлбе Јована Николића овд. златара. одбор је решпо. да се из касе општинске а из партије на издржавање општинске сиротиње издаје молиоцу Јовану Николићу овд. златару на име издржавања по шесдесет динара месечно од петнаестог априла 1896. године. XI Предеедник извештава одбор, -да је решење одборско од 18. априла 1896. г., саопштио г. Чед. Мијатовићу, п да је г. Мијатовић телеграмом одговорио да В. Хучингзон и комп. из Лондона, не могу понудити зајам.са мањим интересом од 5" о и са већим курсом од 86 - 66°/о и тражи, да му се одмах одговори о решењу одбора. По саслушању овога одбор је решно, да се од В. Хучингзона и комп. из Лондона понуђени сукцесивни зајам са 5% интереса и 86 - 66 °/о курса одбаци, и да се о томе извести г. Мијатовић.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ
I. Димничарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлпке на спратове 0'20 д 6} За незидан шпархерд . . . . . в) За узидан . . * . , г) За великп узидан шпархерд у гостпонпци .... д) За чпшћење димњака од два спрата ђ) За чишћење простог димњака . . . е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећпма 0*10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... 0-20 д, з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове 0-75 д,
0-20 д. 0'40 д. 0-50 д. 0 20 д. 0-10 д
II. Гробарина: а) Гроб за депу .... б) Гроб за одрасле . . . в) Мала гробница .... г) Велика гробница Ш реда д) Велика гробница II реда е) Велика гробница I реда III. Пражњење помијара и иужника: а) Од кубног метра 7'00 д б) Од акова 0'35 д
7'-д. 12'- д. 555'52 д. 998-93 д. 1099-93 д. 1684-57 д.
П УТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА У целој прошлој 1895. год. допутовало 87.037 путника — одпутовадо 33.267 путнпка.
полд
Ф
и Н о и аз © = 1=Г о а-
' а">
О
О
N
о И
5-<
X ГтС.. -?
V® Рн о
АустроУгарске о Рн о И
Ф ■ «
О о
03 о и
•г? >>
15 •—а и о
'а и сЗ а а
о М
о •п а ч РЗ
м ® Е 3 Ч 2
М м « А 3 4 Н м б 1
о Л п Н м
26
а
и и
Д
и
н
Д
Рн
н
рр
М Н
еЗ
34905
2168;
28504
4656
470
149 .
125
1230
540
207
117
287
227
342
61
89
63
Постојбина приспелих путннка
Заиимање путника
Тежаци и економи
Занатлије Трговци
Чиновницп и интелиг.
Војска
Ученици
2428
3533
16962
4779
1236
1443
в (С ^ 2 < еЈ и
н $ « л 5 М *
5 Н О
и &
а в «. о Х
св Н чД о а
а § §
сЗ РЧ
«
о м
»—1
363
1484
2736
753
297
Допутовали :
8 3 а а м а
8 8 о Н сс
н а о >>
2 9 7 29128 7 9 45 + 3506
Разлика :
п ч Зг м
о и
I
25. Априла 1896. год.
Из статистичког оделења општ. вар. Београда.
БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРШМЕРЕНО НА ОПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 26. гшрила до 3. маја 1896. г.
КИЛОГРАМА
ИАНМЕНОВАЊЕ
најве-ћа
најмања
дин
IIР.
дин. I
IIР
4В8
Ариаџика.......
10
8
Брашна кукурузна .
—'
—
—
136
Вииа бела (од лит.)
—
70
—
60
307
Вина црна (од лит.)
—
70
—
50
300
Волова
45
—
40
—
Вуне не пране . . .
—
—
.—
2587
Говеђине
|
314
Јабука
40
—
30
—
56
Јечма
9
50
9
8311
Кожа јагњећих . . .
—
—
1240
Кожа овчијих
—
-—
—
Крава .........
—
—.1
90330
Креча .
3
60
3
20
10525
Кромпира нови . . .
50
—
10
996
Кудеље .
—
7366
Кукуруза .
8
—
7
50
Лоја нетопљеног . . .
—
—
—
—
3585
.Ј1ука аршламе ....
—
—
—
—
Лука црна
15
—
13
—
6
Масла
140
—
—
—
589
Маоти
100
__
80
—
3319
Овеа
11
20
11
—
103
Орлја,
40
—
35
—
1309
Пасуља
24
—
20
—
23634
Пшеницс
11
10
80
—
10073
Ражи
9
40
9
—
Ракије ком. (од лит.)
—
—
—
—
1300
Ракпје ком. меке „
—
60
—
50
1320
Ракије шљ.љуте „ ).
1
—
90
8734
Ракије шљ. меке „ .
—
45
—
35
49047
Свиња дебедих . . .
55
—
45
—
2638
Свиња средњих . . .
40
—
35
—
80690
Сен? ■
5
—
4
—
3180
Сира
60
—
50
—
1120
Сламе
3
—
2
—
2879
Угљена дрвеног . . .
7
—
5
—
26
Шишарке
12
—
—
—
1840
Шљива сувих ....
26
•-
22
—
10000
Цемента
407
Сукна
1600
Ситнице
453
Гајтана
I 1163
Минералне воде . . .
1 4780
Чоје
1
Раз. ситнице
Даше да колико толико отиша разбуктале страсти у покореној зе^љи. Милош ОбреновиИ најзад је покушавао да се брани у Ужици до бољих прилика, али остављен од преплашеног народа мораде и то напустити па се поврати својој кући. Хуршид да би земљу ма како уредио потражи кога од пређашњих главара и избор паде на највиђенијег од заосталих војвода, на Милоша Обреновића. Њему Турци обреку обор-кнештво ако се преда и помогне умирити народ. Милош је имао и дара политичка, као што је имао и срце јуначко, и овај Хурхпидов корак беше за љ онај зрак светлости, у коме он виде спаса и за садашњост и за будућност.(') Он се прими ове значајне понуде и положи у Такову оружје Али-аги Серчесми, делибаши в. везира, после овога овим га в. везир признаде за обор-кнеза. Затим Милош поможе умирити не само свој крај,
(!) Као и раније, тако омо ее и у овој глави при иалагаљу држали, Ранке-а, Н. Поповићз, Таљандија и других писаца -
наговори остале војводе да се предаду као и он. За пашу београдског би постављен Скоиљак Сулејман-ааша , који се раније борио са Србима. Неки виђенији Срби буду примљени од Турака у службу. Ну и поред свег тога Турци не мишљаху да се држе одредбе букурешког мира, већ стану уређивати земљу по својој вољи. Поврате све раније Турке, и свако важније место поседну најамничком војском, коју су Срби морали издржавати. Одпочну сами купити голему порезу. Погоне народ на кулук, где силан свет од болештине пропаде. А што је најгоре отпочну сами купити крупније и ситније оружје од Срба, чинећи при томе разна насиља. Све то као и силан притисак, Срби су јако осећали као непрекидну опасност или као срамоту после скорашњих својих победа. Тако стање није се дало дуго сносити. Сад да видимо, шта су Срби даље радили против насилног заузећа Србије од стране Турака. У августу 1814. једанаест
војвода управе писмо на проту М. Ненадовића и Молера молећи их, да ма шта пораде за олакшање судбине свога народа. У том писму^ 1 ) пуном туге и бола, војводе се вајкају што су остављене од Русије и захтевају, у име бољитка народног, да траже помоћи и то што пре „да до конца не будемо истребљени." Пуномоћијем од 15. августа овласте проту 18 војвода и других виђенијих Срба да моли за помоћ Русију. Крајем 1844. г. прота је отишао у Беч, где је на бечком конгресу ишао од једног до другог изасланика какве силе, и молио и преклињао. 0 томе свом раду он је оставио верне записе у својим мемоарима-(-) Али је био худе среће. Кад је ишао код Руса чуо је само ехо: завтра, завтра; код Немаца је одјекивало: шог^-ен, шог^еи (сутра); Енглези су га уиућивали Русима и не улазећи у ствар српску. (Свршиће ее)
(!| Ненадовић М. Мемоари, стр. 219—223. ( 3 ) На иетом месту, стр. 219—26о.
УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА
Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА
Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1
Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ