Beogradske opštinske novine

Број 28.

— 120 —

Год. XIV.

'Они ко воле, њихов Француски парод много је велики, ам се на то осдаљају, Али, господо, и ако см <9 мали, ми треба наша права да бранимо и заступамо. Шикола Вошк виЛ — Овде је, гооподо, чиста и јасна ствар. Њихове штатуте не треба ни у руке да узимамо, него да их позовемо да се држе тачно уговора, те да проместе своје седиште у Београд; иначе да их сматрамо да су погазили уговор. Ништа више не троба да се уиуштамо у даљу дебату већ да их позовемо да дођу са седиштом у Београд. Димитрије МилојевиИ - То је лепо и красно што каже Бошковић, да су они ногазили уговор, али тако но стојп у ствари. Министар тгародпо нривроде јо дозволио да Цикош може да преносо ту концесију на друго друштво, и онда, од куд ти смеш њему да кажсш да је погазио уговор'? То је све ишло редовним путом. Мијаило ПавловнК — Господо, они су штатуте редовним путем добили; али тим штатутима није уговор поништен — Ту нема Бога који може да га поништи. Ми треба да одговоримо министру, да се ови штатути сасвим косе са уговором; да кажемо тачке које се косе; и за то да му обратимо пажњу да не нотврди те штатуте. Председник — Ја мислим, да треба да изберемо тројицу од г.г. одборника, који ће да стилизују одговор г. министру. Мијајло ПавловиЛ — Ја сам казао како треба одговорити г. министру. Одговор треба да буде само кратак и јасан. Нека се каже да је први концесионар пренео концесију прво на ово друштво, а ово друштво хоће да пренесе на безимено друштво. Што се тиче штатута, ми смо их проучили и нашли смо да се ти и ти и ти чланови косе са уговором. Општина то не може да допусти и зато моли г. министра да не потврђује ове штатуте. Стеван Јоргови/1 — Ја се слажем са предлогом Мијајла Павловића, и тражим да се избере један одбор, у који ће да уђу правници а са њима нека буде и Мијајло Павловић; па нока они саставе одговор минпстру и идућо седнице да нам се прочита. Секретар — То је излишпа ствар. Одбор нека усвоји предлог Мијајла Павловића, па ћемо сутра ми сами саставити одговор нрема суштини његовог предлога Љуба МарковиЛ — Ми се слажемо п усвајамо предлог Мијајла Павловића, и ^их био чак тога мишљења да тај нредлог у самом спроводном писму министру привреде дође на прво место; на испод тога да се стави да је општин ски одбор на постављена питања од стране г. министра, донео овакав одговор. Па онда да се стави да се та и та тачка штатута коси са чланом тим и тим завдвученог уговора и т.д. Мијајло ЖивадиновиК — И да молимо г. министра да не дозволи изигравања нашег уговора; јер ће општина да иде на суд да тражи своја ирава. Љуба МарковиК — Мени је само, господо, жао, што општина то своје право није бранила до данас као што је требала да брани. Господо, ми мимо суд општински и мимо иредседништво имамо нарочито плаћене за то људе, који треба да воде рачуна о томе. Они до данас нису ни једаред то изнели пред одбор да кажу да се то коси са интересима општине и ја само могу да сажаљевам, што то није раније учињено; јер да ниемо дошли до овог нретреса не би ни данас то урадили. Дакле као што кажем, нема ни једног одборника, који је противан овој одлуци, коју је предложио Мијајло Павловић; с тога треба све то објаснити у нисму г. министру нривреде и молити га да не потврди те штатуте. (Наетавиће се.)

II, 0 понуди за зајам ошнтински: (продужење) САСТАНАК ОДГ.ОГА ОШТ1ТИНЕ БЕОГГАДСКЕ држан I. Априла 1890. г.. Нродопдавао првдоодник бооградске оиштиие г. Мих. М. БогиКетшК, цриоуетвонали чл.чнови суда: г.г Мих. II Живпдиповик, и Јов. Антонијевић, бедежио секретар г. Урош Куни Iнови1»; од одборншм били: г. г, Др. Никола X. ТГи1соли1,, Дапид Г.ули, Мијаило ШтрбиК, Коета Штровић, Драг. Стаменкови)., Д. (1 Милутинови!., М. Милашиновић, Стовмп Н. ПоиовиК, Др. Поиелав М. СуботиК, Никола П онјкоии К , Сава Копачевић, Љуб. Марковић, Дим. Дови.јапић, Дим. Гавриловић, Др. Марко Николи!., Голуб С. Ј -и.иЦ С. 'II. Јорговић, Смва М. Џеваировић, Др. М. Поиови^, Мих. Паилони)),'Борђе ДимитријевиК, II. Антопови1., Дим. МилојевиК, П. Козлик, Мил. Ж. МарипковиК. Мил. Маркови!., .1. Алкалмј, Благоје МилошевиК, Спасоје И .1 и1., Д.мм.чн СтојковиК, Јооиф . С. Јовановић, Свет. К. Швмбић, Влад. М. Ђор1)«виК, Михаило МихаиловиК, Н. Сп.јСиК, Тих. Ј. Маркови1., Поч<-:гак у бУг час. ао подне. (Свршет.ж састанк ^ Нџкола БошковиК Мени је жао што нисам говорник, да објаснпм ствар онако, како осећам, али ја ћу то учинити, како знам и умем. Господо овај злјам тражи се од толико времена. Нећу да говорим да ли је зајам потребан или не, пошто су одборницп казали да је потребан, него ћу да говорим о услову који је г. Михаило Павловић рекао, да ми имамо само 3°/о годишње да плаћамо, а не 18% прома чему би дошло да илаћамо на ногође 9°/о. Ми имамо да узмемо зајам. Зајам нпје 100 гроша, као што сељаци се задужују, па да је лако и да се плати, него со зајам узима од 10 милијуна, а за нотребу Београда и, кад се већ задужујомо, треба да имамо готове иланове, треба да види.мо за колико ће нам времена ти планови бити готови и треба да но узимамо зајам пре него што нам треба, па да плаћамо интерес бадава. Ако су господа нама понудила новац, ми не треба да нотрчимо одмах и да га узмемо, то не сме да буде, сигуран дужник никад не мора да се бриие, како ће доћи до новаца, а сигуран је дужник оиштина београдска. Ја не могу никад да замерим онима који нуде зајам, али тако исто мене не може да побуди што је дао мишљење г. Вујић и Вукашин, да тај зајам опшгина треба да узме, јер та су господа казала да тај зајам по својим условима није рђав. Ја ворујем да за државу није рђав, пошто се наш Министар Финансија мучи и тражи га за човека који је дужан, али га ми тражимо за човека који није дужан, за онога човека, који има муниције у својим магацинима, да може ненријатеља свога свагда побити. Ми хоћемо да узмемо тај новац па да га дамо Унрави Фондова, па шта ће она да ради с њиме? Оиа треба да нозове народ српски да га узме, а кад ће народ узети и кад ће га вратити ? Да га дамо Народној Банци, она кад би хтела она би нам дала и новаца, а да не плаћамо на суво тај интереб, дала би нам да поступно узимамо новац из Народне Банке, колико нам грађевине заишту али она то неће, и с тога, господо, немојте да се преваримо, да ће тај наш рад бити тако брзо готов. Ми нећемо бити ни за 10 година готови са тим нослом, ми имамо сигурну гарантију, и ако ко хоће да нам да новаца, колико нам је потребно — лепо, ако неће, ми ћомо се помагати и радити што можемо помоћу ирихода, што га од трошарине годишње добијамо. Ја бих молио инжињере, који су снособни за то, да кажу, да ли ми можемо више новаца трошити за наше радове од 800.000 дин. годишње. И ако у години има 365 дана, ваља знати, да у тих 365 дана има и зимског и рђавог времена, да нрема томе ми сву суму зајма, никако не би могли да потрошимо у брзо. Из тога ја мислим да овај зајам није повољан,

у толпко више што га не чини Држава која је дужна, него онштина, која није дужна. Љуб. МпркоаиК. ГОСНОДО, у ПрвОМ МОМ Г0110]IV, ја сам говорио у опште о нотреби зајма, али иисам се дотакао епецијално ове ионуде, којаје поднесена, и о којој имамо да се изјаснимо. Доцнијо господа говорници говорили су н у ошпто и носебице о овој понуди. Мени се чини господо, да ми треба да говоримо најпре у општо о зајму, јер она питања, која јо ноставио г. Петровић са свим су на свомо месту и тек решавајући њих, можо бити да ћемо специјалну дебату о овој ионудп и учИнити излишну Но кад се узела роч, те се час говорило у опште о зајму, а час сиецијално о понуди, ја ћу да скренем пажњу нојединих предговорника и иа то, да и сам говорим у опште о зајму на ћу да кажом опецијално о овој поиудн. Господо, што се понуде саме тиче, она је збиља и без обавештења Финансијера куд и камо погоднија од свих до сад закључених држав зајмова; но нас не треба то да заустави, нека буде и тако звано а1рап — 100 за 100 а не ово што говорници напоменуше, ми треба, господо, прво да се занитамо, јо ли нам тај зајам потребан и ако је, да ли да се узме у један пут доцније, или сукцесивно. Не треба, гоеподо, да заборавимо, да ми ту целу суму новаца имамо да донесемо у Београд п одмах да плаћамо на њу интерес. Међу тим, ми говоримо да ћемо почети радове кроз 4—5 месеци, ко зна да ли се то неће и годину дана протегнути. Не треба после тога заборавити, да се на ту суму погодишње 3°/ 0 нешго више ануитета има ллаћати и то не на еФективну него на номиналну суму која износи на 11.500.000 дип. пошто се зајам добија по 86 и 66 за 100. Ја господо, мислим, да ми, као што рекох, најпре треба да говоримо у опште о томе, да ли смо гогови са радовима, Па да нам зајам треба, или да останемо на томе, да ми наше претходне радове извршимо и да ми не можемо те радове са нашим приходима од трошарине подмиривати бар спочетка, а кад их најјаче развијемо, да онда зајам тражимо или евентуално продужимо рок за довршење. Ја, господо, придружујући се предлогу г. Косте Петровића, молим да се прво реше по његовом предлогу те три тачке, па онда ћо бити решено нитање о зајму. То сам имао да кажем. Милан МилашиновиИ. Господо, ја бих такође неколико речи проговорио о овој ствари. Што се тиче наномене г. Љубе Марковића да се у оиште говори, за мене је ствар на чисто, да општина треба да приступи зајму, јер држим и не слажем се са говорницима који мисле, да ако не може сад да се добије повољна понуда, онда да Београд чека и даље у садањем стању. Ја мислим да Београд не треба даље да чека и да је дошао тренутак да приступи ономе, заштоје закон о трошарини донесен. Што се тиче услова зајма то мислим, да при решавању нашем треба да нас руководи мишљење признатих стручњака у овоме послу, које смо ми умолили да нам по могну саветом у решењу питања да ли је зајам повољан или не. Ви сте чули, какво су они мишљење дали у комисији. Они су изјавшш чак то, да сумњају да ће се моћи у скоро повољнији зајам за општину остварити. Ја много полажем на мишљење ових људи, јер они су на том Финансијеком пољу, као код своје куће. Ми имамо 3—4 стручњака Финансијера, иначе смо сви лајици, више мање, п треба дакле, да се ослонимо на њихов савет. Што се тиче оне понуде од 1895 год. која се овде наводи као повољнија, ја мислим, да на ону понуду не треба полагати велику вредност. Ми знамо да је поиуда учињена и да је од нас тражен одговор за 24 часа примамо ли је или не примамо, и кад не знамо, шта је даље у њој садржано,