Beogradske opštinske novine

Вро.ј 12

46 —

Год. XV

њици. артиљериЈИ, инжињерији, и осталим ситним частима и установама за рад Формирања у јединице, примања билета и смотре. Коњаници доћиће са коњима. II Обвезници свију јединицаи установа који но годинама ирииадају првом позиву народне војске (од 30 — 40 година старости) имају доћи на Тркаииште за рад саопштења где је ко уписати то: 26 ог Марта у 7 сати пре подне они, чија именапочињу са писменима А, Б, и В, Истог дана по иодне у 2 сата чија имена почињу са писменима Г и Д. 27-ог Марта у 7 сати пре подне они, чија имена почињу са писменима: Ђ, Е, Ж, 3, И и Ј. Истога дана у 2 сата по подне они, чија имена почињу са писменима: К Л и ЈБ. 28-ог Марта у 7 сати пре подне доћиће они, чија имена ночињу са писмом М. Истог дана у 2 сата ио подне, доћиће они, чија имена почињу са писменом: Н. 29-ог Марта у 7 саги пре нодне доћиће они, чија имена почињу са писме нима: О, II, Р и С. Истог дана у 2 часа по подне доћиће они, чија имена ночињу са писменима: Т, У, Ф, X, Ц, Г К, Ч и Ш.' 30-ог Марта у 7 сати пре подне доћиће на Тркалиште сви они, којима је упис већ саопштен, а припадају само пешадији, за рад Формирања чета, раздавања билета и смотре 31-ог Марта у 7 сати пре подне доћиће на Тркалиште свн они, којима је унис такође саопштен, а припадају коњици, аргиљерији, инжињерији и осталим ситним деловима Коњаници доћиће са коњима.

III Обвезници свију јединица и установа који по годинама припадају II позиву народне војскд (од 40—50 год. старости) имају доћи на Тркалиште за рад саопштења где је ко уписат и то: I Априла у 7 сати пре подне они чија имена почињу са писменом: А, Б, В, Г и Д Истог дана у 2 сата по подне доћиће они чија имена почињу са писменом: Г Б, Е, Ж, 3, И, Ј, К Л и ЈБ. 2-ог Априла у 7 сати пре подне, доћиће они, чија имена почињу са нисме ном: М и Н. Истог дана у 2 сата по подне доћиће они, чија имена почињу са писменима: 0, II, Р, С, Т, У, Ф, Х,Ц, Ћ, Ч и Ш. 3 ег Априла у 7 сати пре подне доћиће на Тркалиште сви обвезници, који припадају II позиву за рад Формирања чета и осталих јединица, примања билета и смотре. Коњаници доћиће на коњима. IV Сви обвезаици I позива који припа дају пешадиским јединицама, доћиће 4 априла, на Бањицу (испод стрелишта) у 6 сати пре подне за рад вежбе, на којо ће остати 4 дана. Ови обвезници, ако буде лено време, ноћиваће у логору, ако буде хрђаво време, наредиће се где ће ноћивати; а храниИе се о свом трошку. V Обвезници свију позива, којисууказни чиновници, а нису резервни официри или не заузимају ма какав старешинсии чин у војсци неће излазити на прозив, са осталима зато што још нису према правилу за ослобођавање. чиновника рас поређени по јединицама; за њих ће како за саопштење, гд ■ је ко уписат, тако и за остало следовати накнадно наређење. (Види српске новине бр. 42 од ове год)

VI

Лицима на кога буде разрезана ко мора саопштиће суд општине београдске са чиме су оптерећена, у времену од 20 25 Марта о затим, да они, чија имена почињу са писменима - А, Б, В, Г и Д, дођу 8-ог апрнла у 7 сати пре подне на Тркалиште и доведу разреза,ну им стоку, | и комору за рад смотре над стоком и коњима и примања билета Они, чија имена почињу са писменима: Ђ Е, Ж, 3, И, Ј, К, Л и ЈБ, да , дођу на Тркалиште 9. априла у 7 сати I пре подне, и доведу стоку са колима за 1 рад смотре и иримања билета. Они чија имена почињу са писменима: М и Н, да дођу 10, априла у 7 сати пре подне на Тркалиште за рад исте цељи. Они, чијаимена почињу са иисменима 1 0, II. Р, С, Т, У, Ф, X, Ц, Ћ Ч иШ, да дођу 11-ог априла у 7 сати пре нодне на Тркалиште са стоком и комором за рад исте цељи. Лица преко 50 година старости која буду са комором оптерећена, не морају лично долазити већ само да пошљу комору, у дане у коју је доводе обвезници, чија су имена са почетним писменима; као што су и њихова. VII Сва лица која имају при себи ма каква војничка правила, ионеће их собом зарад црегледа у каквом се стању налазе. Од стране суда општине београдске, 14. Марта 1897 године, Београд. ОВБр- 512.

РАД ОДБОРА 0ПШТИНСКОГ РВДОВНИ САСТАНАК 6' Марта, 1807 год. Иредоедавао председник г. Ник. II. ПашиК.. присуствовали чланови суда 1. г. Бран. Ј. Бајић и Г Б. Карајованови!), од одборниса били г. г. Којадин С. Караџић, Коста Чуиић, Стеван Миљковић, Ђ. Р. Одавић, Влад. I Чортановић, Др. Марко Т. Леко, Р. Драговић, Коста Д-

бровчане, да би њих везао, како би Карло могао лакше савладити Омишане.(') Као што је у опште средњи век наше прошлости мрачан и нејасан тако, да о многим сТварима нисмо на чисто, већ се морамо довијати да помоћу неких наших а већином туђих извора изналазимо и нагађамо нека Факта из тога доба, тако исто и о краљици Јелени, жени краља Уроша I, постоје данас два спорна а још не решена нитања, а на име: да ли је она прва или друга жена Урошева и чија је она кћи ? Многи, а готово и сви наши историци казују, да је се краљ Урош два пут женио : (*) да му је прва жена била кћи маџарског краља Беле IV скојом је имао и једну кћер, а друга Јелена, за коју једни веле да је кћи а други рођака по следњег латинског цара Балдвина II. Тешко је протумачити тврђење ових историка о првој женидби Урошевој. Но ношто не само Данило, као биограФ и сувременик Уроша I, неговори ништа о 0) Наш историк II, Срећковић вели да је овај рат раниЈе — то између 1265 и 1266 г. — да је због овога тада краљица Јелена дошла у опреку са Урошем, (^) Љубић; Ор18. шц. поу, 8. 34,- П. Срећковић; Ист. С['. и. II 131 ит.д.

овој женидби његовој. већ о том ћуте и ови наши домаћи споменици, изгледа нам, да је ово њихово мишљење једино на основу Акрополитова казивања: „Козоа ТЈгш §-епег ТЈпдапае" , па усвајајући да је тај „Коаов Игов" наш краљ Урош, усвајају и ову женидбу његову. За тим пак, да би он био и „1;осег М1сћаеШв Ви1§аг18," опет по Акрополиту, надовезују да је Урош од овог брака имао и једну кћер, којој не знају имена, и да је она била удата за Михаила бугарског цара. Пре свега, пошто је нитање о «Ко808-у ТЈго8-у" још и данас остало потпуно не решено, то и ова женидба треба да буде а и јесте само једна иретпоставка но не бн се много ни погрегаило кад би се тврдило да ње није ни било и тим пре што ти историци ову женидбу не пот крепљују ни једним непосредним доказом На једном месту, у овој нашој расправи, навели смо неке разлоге, који су нас руководили да мислимо, да ће онај Акрополитов Ко808 Цго8 пре бити мач вански бан Растислав но наш краљ Урош. Ти исти разлози могу нам и овде послужити као доказ, да краљ Урош није . ^епег ТЈп§-апае"; али ми ћемо за

ово навести још неке- — Намеће нам се питање: како то може бити, да — био граФ Данило, који другој — по њиховом мишљењу — жени Урошевој помиње и име и порекло, не говори ништа о нрвој жени његовој ? Није могуће да он о њој није могао ништа знати- Али кад већ он о том не говори значи да није знао а кад није знао он. онда се с правом може твр ити да те женидбе није ни било Па, чини нам се, да ово мишљење и сам Данило у неколико потврђује кад вели на једном месту: Прћвижда^ешту же 1ему дбни на прћстол^ богодариванааго 1емоу краљевБСтва, ввзиде на оумћ 1емоу ноб глалолћ речен1,ш господемв о прввозд а н е м б ч л о в 1; ц ћ, јакоже рече : не добро 1естћ бнти чловћкоу 1единомоу, СБтворимћ 1емоу помоштб , 1акоже книги отћ бвпија СБвФ.дћтелБСтвоуЈотв о семћ ,.!') Сем тога, наши новији историци казујући да }е Урога од тог брака имао једну кћер а не знају имкна те њчгове. кћери^ док старији писци, који тврде да је „Ко808 ТЈгоб" мачван ки бан Растислав, знају не само да је овај са ћерком Беле IV имао два сина већ да се они зову Ми(!) Данило, 8. 8.