Beogradske opštinske novine
Број 17
Улице, у којима се овакве грађевине могу чодизати одређује министар грађевина по саслушавању одбора општи<нског. Члан 20. Код старих зграда које су трошне иди дотра/мле није дозвољепа нреиравка, нодзиђивање или намештање новог крова. Грађевински Савет бира из своје средине тајним гласањем три члана, као комисију, која доноси одлуку о дотрајности зграде. Изабрати чланови грађевинског савета нолажу заклетву код онштинског суда у нрисуству сонственика грађевине, да ће свој суд савесно изрећи, Члан 21. Нормална мера цигле мора износити 29. см. дужине, 14. см, шириое и 6 и '| а сантиметара дебљине. Према томе се и рачуна чиста дебљина зидова.
Зид од
1 , цигле
(0 15 м)
» V)
1. „
(0'30 м)
П >9
1'и »
(0.45 м)
п **
2. .
(0'60 м)
п п
2'|» „
(0 75 м)
» У>
3 „
(0.90 м). и т. д,
III. Виле.
Члан 22. Подизање зграда по типу вила дозвољена је само у улицама где нису трговачке или занатлијске радње; улице ове одређују се Указом Краљевим на предлог министра грађевина У овако одређеним улицама морају се само виле нодузати, које мора]у најмање 5 метара бити новучене иза рогулационе линије, тако да ис ред и око њих дође башта, а с преда укусна ограда, IV. Уаотреба зграда. Члан 23. У нову озидану зграду не сме се нико уселити ире, но што грађевински одбор исту не прегледа и констатуЈе. да је прописно овоме закону сазидана и потнуно осушена о чему издаје решење сопственику грађевине у року од пет дана од дана свршеног прегледа грађевине. V. Накнада штете. Члан 24. Све штетие последице, које би потекле услед нланирања улице за приватне грађенине, дужна је општина о свом трошку да отклони. Исто тако, ако Је грађевина подигнута по одобреном регулационом нлану и обележеној линији на основу тога плана, па би се доцније регулација измењивала и тиме настале штетне последине за грађевину, општина ће штету сопственику граћевине надокнадити према процени проценилаца по овоме закону изабратих. VI. Регулација. Члан 25. 11ри подели земљишта у мање парцеле, морају ове имати такав облик, да буду што праБилније и да се на њнма могу што удобније зграде у погледу игијенском подићи. Поједини засебни плацеви мораЈу имати најмање 300 квадратних метара површине, а 12. метара лице. На оваким плацевима. свака зграда мора имати 100. квадратних метара двориште. Члан 26. При делењу земљишта, које дотле није служило за полизање грађевина, на мање плацеве, могу се улице отварати само по одобрењу министра грађевина, а по претходном саслушању одбора општинског. У овом случају нови плацеви морају сваки за себе имати најмање 600 квадратних метара површине и најмање 18. метара лице. Члан 27. Само оне улице могу бити засађене дрвећем, које су најмање 18. метара широке. Одузимање и уступање земљишта и накнаде за нста. Члан 28. Одузимање земљишта ради просецања нових или проширења постојећих улица, бива по за-
кону о експропријацији за опште народну потребу од 15. марта 1866. године, с том само изменом, што два проценитеља бира грађевински одбор, а дв ч нроценитеља бирају сопственици земљишта, а ова четворица бирају петога за председника. На случај, да се изабрана четири процени! теља не сложе у избору председника, онда истог одређује министар грађевина. Проценигељи полажу заклетву, да ће у оцени савесни бити. и то у онштинском суду у присуству сопственика имањаПроцениоци оцењују, да ли услед регулације или улепшања улице има места накнади или не; они одређују величину накнаде у новцу, или решавају, да накнади пема места, с тога, што заостали део нлаца услед регулације добија већу вредност. Члан 29Ако на одузетом земЉишту за проширење улице или јавног огвореног места, постоји и каква зграда онда се има посгунити овако: 1. кад општинска власт нареди, да сопственик плаца уклони своју зграду и да се на регулациоиу линију повуче, онда се сонственпку згр 'де и плаца одређује накнада по процени изабратих вештака према члану 28. овог закОна. 2., кад сопственик зграде сам исту уклони или се сам на регулациону линију повлачи ради подизања нове грађевине, онда се за зграде не даје никаква накнада. но само за одузето земљиште, ако томе места има. Члан 30 Кад сонственик нлаца но одобреној регулационој линији и усвојеном парцеларном плану излази напред од иређашње линије тако, да му се има један део приватног, општинсвог или државног земљишта уступити, онда Ј 'е обавезан исти део да прими и да га плати по оцени | проценитеља изабратих по овоме закону. Но ако би ово додавање било пред већ по! сгојећим зградама, а простор који се додаје неби био већи од два метра дубине онда у том случају сопственици добијају те просторе дуж лица свог имања бесплатно. Члан 31. Ако услед просецања нове улице, проширења и продужења постојећих улица, сопственик плаца излази са својом зградом или плацемна лице улице. или угао улице где пре регулације ни]е бно, дужан је да плати онштини по оцени проценитеља онолико, колико се нађе, да је вредност имања услед регулације скочила. Члан 32. Ако услед одобреног регуланионог плана остају плацеви појединих сопственика између пограничних суседа или улица, такви, да се на њима не могу угодне зграде подићи или да је нристун тим плацевима но плану регулације онемогућен, онда општина може те плацеве са зградама експроприсати и нову иоделу плацева извршити. Исто тако може опшгинска власт и читаве комплексе зграда и плацева, пли поједине делове од истих према погреби експроприсати, ако је то за нравилну поделу плацева или извршења регулације потребно. Експроприсање комплекса и вршење регулације но овом члану закона, врши се на предлог одбора општинског, а по одобрењу министра грађевина. Процењену вредност дужаа је општина сопственицима имања пре заузећа да исплати. Члан 33. Ако сопственик плаца или зграде није задовољан са извршеном нроценом и неће да плати општини средством вештака досуђену суму, изабратих по члану 2ђ. овога закона, опда ће се проценити вредност целокупног имања пре регулације, и вредност имања онако, како се има извести по плану регулације, па ће се оставити сопственику имања на вољу или да плати досуђену вредносг општини, или да му општина целокупну вредност нроцењеног имања онако како је до регулације било исплати и имање на тај начин откупи. Члан 34. Иор сокаци могу се затворити без икакве накнаде приватним лицима, ако имања истих
лица, по одобреном регулационом нлану имају или добијају улаз са стране улице. Земљиште од ћор сокака ако је општинско уступа се граничним суседама, који су дужни да га приме и по оцени проценитеља ошнтини плате. Жалбе против решења општинске власти и грађевинског одбора. Члан 35. Противу решења општинске власти и грађевинског одбора подноси се жалбв министру грађевина, чиЈе је решење извршно. Грађевински правилник. Члан 36. На предлог министра грађевпна, Краљевим, Указом прописаће се грађевинеки правилник како се линије регулације обележавају и како се поједине просторије у грађевинама или делови на истима у погледу јавне безбедности, техничке оталности, сигурности од ватре, игијенском и архитектонском морају израђивати. Ослобођење од иорезе. Члан 37. Све нове грађевине од тврдог материјала са два спрата (приземни и први спрат) или више спратова, које буду са лица улица поднгнуте по одредбама овога закона ослобођавају се од иорезе на приход за време од десет година рачунајући од дана, кад грађевина буде готова. Грађевине пак, с једним спратом (приземне) ослобођавају се ол порезе на приход за време од 5 година. Прелазно наређање. Члан 38. Све оне граћевине у којима су смештене радње које се према одредбама овога закона не смеју са лица улице обављати а затекле су се кад овај закон ступи у живот, морају се у року од две године дана преправити, тако, да се у њима више не обављају радње које овај' закон забрањује. Исто тако и сада ностојеће ограде са стране улица морају се у року од једне године дана тако нреправити. да одговарају прописима овог закона. Ступање закона у живот. Члан 39. Закон овај ступа у живот од дана кад га Краљ потпише и тада губи силу Највише решење од 14 марта 1861 год. В Бр. 564. Зборнив 14. стр 34.
0 Б Ј А В А Општина београдска има разног ма теријала неиотребног, а на име : Шалонп дрвених за прозоре мањих н већих Крила прозорских разне величине ; Рагастова за прозоре; и Рагастова за врата. Сав овај материјал по решсњу одбора опшнинског, суд ће распродати укупно или по наособ Коме ма шта од овога материјала треба, нека се обрати економном одељењу, где ће сазнати цену а и моћи видети материјал. АБр. 7165. Од суда општине града Београда, 16- априла 1897 године у Београду .