Beogradske opštinske novine

Бр. 30

— 124 —

Из прибратих података комисија је нашла да је од 15 до 29 Јула закључно довезено и продато у Београд 400.301 кграм жита, што износипросечно за сваки дан (за 12 дана јер о празницима није поднашан извештај) 33 358 и по кграма. Да је средња цена ове количине жита била 22.01 динара од 100 кграма Према овакој цени жита инремараније утврђеном којеФицијенту, цена лебу не би требала да буде већа од 29 пара по килограму. Но несразмерно висока цена лебноме брашну и непрестане жалбе и молбе еснаФа лебарског, да им је и цена лебу од 32 паре мала, дало је повода, комисији, да види зашто је ова велика разлика у цени између жита и брашна. ГГо стручњачкој оцени г. Ф. Тоболара, члана комисије. старо жито давало је 71 °ј 0 брашна од кога је 7% црно а 65 °ј° бело; а Фире је било само 10°| с . Овогодишње пак жито (које је комисији у неколико мустара поднето, и које се мустре одбору подносе) по мишљењу истога члана комисије не може давати више брашна од 62°ј с од кога би било црно 7°| 0 а бело 55 с ј 0 Фире пак биће од прилике 15 до 17°| 0 . Комисија је увидела да је ова разлика у продуктивности брашна и у давању одпадака узрок овој несразмерној разлици између брашна и жита. Кад се дакле узме ова средња цена жита у 22 динара п кад се додаду трошкови око производње брашна према таблици од 1892 године са обзиром на велики проценат Фире, излази, да 100 кграма брашна кошта 44.11 динара. Кад се од овога брашна умеси леб и додаду сви трошкови око производње леба према поменутој таблици (рачунајући да 220 кграма брашна дају 300 кграма леба) излази, да би ових 300 кграма леба, коштали заједно са житом и свима тро шковима 118 динара што значи 1 кграм 39 пара. Очигледно једакле да се онај утврђени којеФицијенат од 7 никако не може данас примењивати због овако мршаве продуктивности брашна од овогодишњег жита, него би се тај којеФицијенат морао повећати и то на 16 до 17, дакле на проценат Фире,

Да ли ће доиста ново жито овакомало брашна давати т. ј. да ли од показаних мустар^ овогодишњег жита неЈ>е бити бољег жита ове године и да ли ће доиста само замишљени проценат брашна давати комисија то не може за сада тврдити, него би морала причекати још за 15 дана, те ако би оосле тога рока дошла до по узданијих података Из прибављених цена брашна види се да је данас цена истоме 39 динара 100 кграма Кад се овој цени брашна додаду они исти трошкови око производње и кад се узме она иста сразмера о количини леба, излази да би 300 кграма леба коштало 107 динара што значи 1 кила 35 пара. На основу свега наведеног а с обзиром на несигурност података о ваљаности новога жита и с обзиром што се данас у Београду може добити 100 кграма лебнога брашна за 39 динара, — комисија је одлучшга, да се предложи одбору, да цену лебу повиси од 32 на 35 пара привремено докле комисија после 15 дана не прибави поузданије податке о ваљаности овогодишњег жита Комиеија је размишљала и о захтеву еснаФа лебарског да се укине одређивање цене и да се допусти слободно мешење и слободна' п.родаја Не само у Србији него и у свима околним државама према извештајима је ове године жетва рђава а жито мршаво што ће дати повода да жито не престано скаче или ако то не а оно насигурно, да ће брашно бити скупо. И како комисија не може саветовати да се цена лебу управља по цени брашна, то се комисија једногласно сложила да предложи одбору да напусти одређивање цене лебу и да допусти слободно мешење и продају, по ово само под погодбама, 1, да еснаФ нема права забрањивати нечлановима еенаФа мешење и продају леба; 2, да произвођачи леба буду дужни месити леб у прописној тежини и подвргавати се свима санитетско полицијским проиисима, због чега би се имао сваки продуцент предходно јавити власти, да ово намерава радити.

Комисија је убеђена да ће у овом случају бити веће конкуренције, да ће сиротнија класа моћи јести истина црн али јевтинији лебац и да ће се на та.ј начин задовољити и жеља еснаФа и гтотреба грађана. чланови комисије: Др. Пав. ПоиовиК инспектор санитета,, Ђорђе Р. Одавип, Стеван МиљковиК, Сава ВељановиК, Фрања Тоболар индустријалац, Дамјан СтојковиК. разне општинске таксе I. Димњичарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — — 0'20 б) За днезидан шпархерт — — — 0.40 Д. в) За узидан — — — — — — 0.20 д. г) За велики узидан шпархерд угостионици — -- — — — — — 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0"20 д ђ) За чишћење простог димњака — 0'10 д. е) 3» чииЉење чункова од 2 и по метра уједно са пе()има — —■ — 0'24 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по ме тара уједно са више пећи — — 0'20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без розлике на спратове — — — 0'75 д. II. Пражњење помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 10*00 д, б) Од акова — — — — — — 0*50 д. III. Гробарина а) Гроб за децу — — — — — 7.— д. б) Гроб за одрасле — — — — 12"— д. в) Мала гробница — — — — 555'52 д. г) Велика гробница III реда — — 998'93 д. д) Велика гробница II реда — — 1099-93 д ђј Велика гробница I реда — — 1684'57 д.

ТаКСЕ за изношење ђубрета За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки п Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 25 д, 2. Од две или три собе, са кухињом или већег дућана са магазом — — 0'70 д, 3. Од четири или више соба са кухињом, од кафане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — — 1*50 д. За квартове; Дорћолски и Палилулски 1 Од собе и кухиње ила мањег дућана са собом — — — — — — 0 20 д 2. Од две или три собе са кухињом или веНег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или виша соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостиониие са кухињом без штале — 1'— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 године. Абр. 9449.

општинске таксе за мртвачка кола

а) Проста кола са 2 коња — 10'— л. б) Кола са анђелима са два коња 18'— д. в) Стаклена кола са 2 коња — 24 — д. г) Отаклена кола са 4 коња — 60'— д.

ПУТНИЧКИ САОБРАЂАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА

У времену од 31 до 6 јула 1897 год. допутовало 762 путнпка — одпутовало 642 путнпка и

Постојбина приспелих иутника:

11 О X з: ш 3 >ч 55

Л А X ас о ф 36

Из Србије

АустроУгареке Боене и Херцегов.

Црне-Горе

Грчке

Туреке

Бугарске

Ф "а 5 03 I рц

Русије

Германије

Француеке

Италије

ВеликеБританије & 8 ч § и н о о О п

Ван Европе

781

31 | 584

94

8

7

18

14

6

4

12

6

6

г~

з |-

Занимање путника:

Допутовали Разлика:

Тежади и еконо&ш

Занатлије

Трговци

Чиновниди и интелиген:

Војска

Ученици

Индустријадци Гостионичари Шпекуланти и пиљари

Раденицн

Надничари

Слуге и келнери ГГролетаријат У јавним локалима У лриватним становима

Донутовали

Отцутовали

44

60

339

196

21

39

7

11

4

12 | 8

21

—-

715 | 4/

120

7 августа 1897 год. Из статистичког оделења оишт. вар. Београда

УРЕДНИШТВО И АДМИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОШПТИНСКОГ СУДА Влаоннк ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Парна радикална штампарија Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЂ