Beogradske opštinske novine

Број 42

паре на 36 пара; да је суд општипски, како би <;е што правилније могла одредити цена лебу, нрибавио цене брашна из Београда и околних вароши и подноси их одбору на увиђај. По саслушању овога и по прегледу цене брашна и жита одбор је после поименичног гласања са 11 гласова: против 9 (један није гласао) решио. да цена лебу буде тридесет и пет пара дин. по килограму. Ова цена да важи од двадесет другог Новембра закључно па за петнаест дана. X На иредлог суда ошнтинског АБ|). 5339 одбор је решио, одобрава се, да се из партијв за непредвиђене потј)ебе исгогати двадесет и четири динара за набављени барут за чуваре поља. XI По тгрочитагБу молбс Катарине Рлдовртовик АБр. 5788 да јој се исплати 16175 дин. за отконану земљу у Вишеградској улици, пред њеним имањем, што је требала општина да учини и по прочитању извештаја грађев. одељења ГБр. 2320, одбор је решио, да се молитељица одбије од овог тражења. ХП Председник извештава одбор, да суд општински није могао извршити решење одборско од 30. Окт. 1897. АБр. 6053 о избору тутора за капелу на новоме гробљу с тога, што се неки од изабратих нису хтели ове дужности примити. По саслушању овога и по прочитању кандидације протопрезвитера београдског АБр. 6471, одбор је решио, да на место грађана, изабратих решењем одборским од 30. Октобра 1897. АБр. 6053 буду ови грађани тутори капеле на потгоме Тробл.у и то: главни Живко Тодоровић магазаџија на Тркалишту и спомоћни Богоје Јовановић каФ. код Адексинца и Милан Димић цигљар до малог балкана. XIII Председник саопштава одбору, да би требало одредити комиеију, да проучи питање, како да се наплаћује пијачна такса по трговима, пошто

- 167 —

је Т1 до сада рађено без икаквих правила на штету општинских прихода. Одбор је решио, да сам суд општински ову ствар ироучи и поднесе одбору предлог на решење. XIV На ггредлог нредседника општине одбор је решио, да одборник г. Коста Чуиић буде заменик одређсних одборника за чланове бирачког одбора за избор одборника на дан 30. Нов. 1897. XV По ирочитању извепттаја економног одељења АБр. 6514 и попуде Мато Димитријевића мд<јкара АБр. 4001, одбор је решио, да се опгатинска њива до Убанлића винограда уступи под петогодишњи закун Мати Димитријевићу. млекару овд. за осамдесет динара годишње, под погодбама, за овај закуп раније прописаним.

РЕДОВНИ САСТАНАК 27. Новсмбра {897. Председавао иредеедник г. II. Д. Стевановић приеуетвовали чланови оуда г.г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборника билу еу: г.г. Ђ. Милијашевић, М. 0. Петровић, Н. И. Ста^енковић, Др. Леко, Т>. Димитријевић, Др. Стеван Марковић, Коета М. Ђурнћ, Стеван Максимовић, С. Ј. Азријел, Т>. Р. Одавић, К. С. Караџић, Н. Р. Поповић, Стеван Мшмсовић, М. П. Тодоровић, Трајко Стојковић, Коста Чупић, Милан Ареенијенић, Марко Петронијевић, М. Савчић, Милутин Ј. Марковић, Љуб. Живковић, Р. Драговић, Голуб С. Јањић, Мијајло Ђ Илић, Коста Д. Главинић, Влад. Чортановић, Тодор Ј. Мијајловић, К. П. Михајловић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане '20. Новембра 1897. год. и нримљен је без измена. П По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 6601, 6595, 6607, 6547, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио ; да је Радован Антић ка<1>. доброг владања и доброг имовног стања; да су му

Год. XV

непознати Миладин Тодоровић кала>а трг., Богомиљ Мартинек калФа браварски и Ђура СтеФановић кадфа столарски. III Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По нрочитању тих молби СТБр. 3297, 3155, 3275, 3281, 3300, 3343, одбор је' изјавио мишљење, да се молиоцима Јулијани Милетић, Стојанки Ђукић, Груји Војновићу, Лнки Местановић, Лулки А. Лазића и Констан т тину Ст. Зеги може дати тражено уверење о њихоном породичиом односу. IV Ио' нрочитању иротокола лицита-ције АБр. 65!)7 држане за давање иод закуп онштннске ледеттице „пивни извор", одбор је решио, да се општинека леденица „иивни извор изда под једно-годишњи закуп од 1. Децембра 1897. год. Ристи Костићу, пил^ару за пет стотина и деведесет динара и пет пара годишње кирије. V 11о прочитању извештаја грађевинског одбора -АБр. 16598, да је од одбора онштинског изабрати члан грађсвинског одбора г. Гадован Миленковић оболеоидане може да присуствује седницама одборским, одбор је решио, да се Радован Миленковић због болести разреши од дужности члана грађев. одбора изабрав на његово место Голуба С. Јанића трговца и грађанина београдског. (Свршиће се)

0 Б Ј А В А На дан 11 овог месеца у 2 сата по подне, држаће се усмена лицитација за давање под закуп права наплате таксе за ваћење леда у реону варошком, за зиму 1897)98 године. Дицитација ће се држати у канцеларији економског оделења општ. где се могу видети и услови.

на владавину свога брата? И зар није и у његовој околини било оне вечито незадовољне властеле, која је, само да би за себе прибавила што веће користи, за све време владе Немањића изазивала и потпомагала размирице међу члановима владалачког дома, за шта јој је као средство служило питање о наслеђу престола, које је готово увек било отворено? На све ово најбоље нам одговара сам тај Факт, што у тим најкритичнијим данима владавине краља Драгутина видимо да седа на српски краљевски престо и краљ Стеван Урош П. Милутин. Сад се можемо запитати: шта је уступио краљ Драгутин том приликом краљу Милутину, кад је и после тога догађаја и даље остао српским краљем, задржавши не само владалачку титулу, већ и велики део државне области ? После свега, што смо до сада изложили, на ово питање можемо одговорити, да се Драгутиново усмупање или одступање са владалачког престола, о чему се прича у српској историји од АЕ. Данила до данас, састоји у томе, што је краљ Драгутин био принуђен да преда врховну владалачку власт краљу Милутину. А са државном облашћу урадили су оно, што је још Буркард, а за њим и Фарлати, ре-

као, т. ј. разделили су је међу собом, и Милутин је узео онај деб, који је био ; изложен грчким нападима, а Драгутин крајеве између Угарске с једне и братских земаља с друге стране. Буркард само у толико нема права, што тврди да је та деоба извршена тек после Милутиновог неуспеха да отме брату краљевски престо, јер има више вероватности, да је то учињено пре него што је Милутин шта озбиљније и покушао. Кад је све ово овако, онда можемо рећи, да је АЕ. Данило, спомињући краљичине синове ставио на прво место Милутина, ида је Милутин, на поменутој икони насликан с десне стране своје матере, и најпосле да је у натпису над краљичином сликом, на истој икони, споменут пре краља Драгутина с обзиром на старешинство не по рођењу него по власти. Дакле, као год што је Стеван Првовенчани имао врховну владалачку власт, ма да је Вукан био старији, и као год гато је краљ Урога I. имао врховну владалачку власт последњих година владе краља Владислава I., ма да је овај био старији, исто је тако и краљ Милутин добио врховну владалачку власт у своје руке, и ако је био млађи од краља Драгутина. И сада на питање, које смо у почетку поставили,

ради чега је ово уступање било, можемо одговорити: све оно гато је изазвало сукоб између синова Немањиних, и све оно гато је нагнало краља Радослава у манастир, а краља Владислава I. да се потчини власти млађег брата краља Урогаа I., а то је с једне стране нерашчигаћено питање о наслеђу престола, а с друге стране властољубива властела, која је то експлоатисала у своју корист, све је то нагнало сада и краља Драгутина да преда врховну власт краљу Милутину. Пад с коња, напад грчки на српске земље и неспремност српска да се тај напад сузбије, све је то допринело само у толико, те се је овај однос међу браћом уредио мирним иутем. Имајући ово у виду, на оно друго питање, да ли је том приликом међу браћом било оних погодаба, о којима говори по Пахимеру ДиФрен, а после овога и сви остали, па и најновији примају са „може бити," 1 можемо одмах одговорити да их није било. Јер у старој српској држави није био утврђен принцип наслеђа престола, а још мање је тај принцип био примогенитура, на основу кога би краљ Драгутин могао полагати искључиво право 1 КовачевићЉ. и Јовановић Љ. Истор. срп. нар. 1891. стр. 102. прим. 1. — У издању од год. 1895—6. стр. 95. то позитивно тврде.