Beogradske opštinske novine
Број 6
- 23 —
Год. XVI
да се молилац Душан Тодоровић ослободи дужности тутора цркве излилулске изабрав на гвегово место за тутора Вула Бсјовића трговца. УШ До прочитању акта протопрезвитерата београдског АБр. 271, одбор је на предлог свештенства решио, ф да тутори саборне цркве буду ова лица и то: главни тутор Илија Марић трговац, и спомоћни Љубомир Мишковић трговац, Мипга Полићевић трговац, Глиша Андрејевић бакалин и Коста Глишић бакалин. IX По прочитању молбе Управе манастира Драче АБр. 7326Ј97. да му онштина учини новчану помоћ, одбор је иосле поименичног гласања са 10 гласова против 6 репшо, да се из општинске касе а из партије на непредви1)ене потребе изда Манастиру Драчи на име помоћи педесет динара. X Сходно решењу одборском од 9. Јан. 189:-'. год., председавајући подноси одбору дене житу и брашну, ради одређивања цене лебу. По саслушању тих дена брашна и жита, одбор је решио, да цена лебу од тридесет и шест пара по килограму остане и за даљих петиаест дана. XI По прочитању молбе Јелене II. Столповића АБр. 74об, којом нуди општини равнање за суму интереса, што она од општине потражује а за наплату које је и тужбу код суда подигла, и по прочитању Цизвсштаја и Мишљења члана суда г. Бран. Ј. Рајића као заступника општинског правозаступника, одбор је решио, да се ово понуђено равнање одбаци. XII По прочитању извештаја књиговодства, поднетог услед решења одборског од 30. Децембра 1897. год. АБр. 7345 одбор је у свези са тим сво јим решењем решио,
одобрава се накнадни кредит од четири иљаде осам стотина тридесет динара и деведесет и шест иара за децембарску плату чистичарима, за децембарсгсо издржаваље сиротиње и ванбрачне деце. Сума ова да падне на терет главнице општинске пошто и надлежна државна власт ово решеље одобри.
ванредни састана1« 17. Јануа-ра 1898. Предсадавао нрсдседник г. Никола Стевановић, присуствовао члан суда г. Бран. .1. Гајић, од одборника били: г.г. Др. Стеван Марковић, Марко С. Петронијевић, Васа Никодић, Стеван Максимовић, Голуб С. Јањик, Глиша Стојановић, К. Лазаревић, Свет. .1. Гвоздић, М. Савчић, Др Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Дим. Гавриловић, Вл;»д. Чортановић, Г. Драговић, Ми.т. Ј. Марковић, Љуб. Живковић, Коста Д. Главинић, Д. Ђирковић. I Прочитан је записник одборских одлука ееднице држане 15. Јануара 1898. год. п иримљен је без измена. II По прочитању акта кварта дорћолског АБр. 356, одбор је изјавио, да је ЈБубомир II. Ристић бив. економ општине доброг в.тадања и средњег имовног стања. III По прочитању молбе СТБр. 208 одбор је изјавио мишљење, да се С офији Бучовић може дати тра. жено уверење о њеном породичном односуI у,,,IV ■ 1 По нрочитању акта иротопрезвитерата београдског АБр. 247, одбор је решио, да се решењем одборским од 18. Дец. 1897. год. АБр. 7043 изабрати тутор дорћолске цркве Васа Павловић разреши од ове дужности изабрав на његово место за тутора исте цркве Милана ЈЈајшића, бакал.ша.
Продужен је појединачни претрес буџета за 1898. годину. По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буџет општински за 1898 год. предвиде и овп расходи :
48., 49., 50., 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58,
е). Грађевинско-шехничком. Два инжињера секциона 6000 дин Један инжињер секциони Један инжињ. помоћник Писар администратор Три цртача .... Фигуранти .... Два калдрмџије 4 поправљача друмова Један послужитељ Електротехнички чиновн Контролор јачине светлости 3.000 -
.12.000 3.600 1.800 1.800 3.600 5.000 1-440 2.880 720 3.000
ж). Пожарници, фијакер. и шереш.
59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66,
Командир иожарника Два десетара по 960 2 цревоуправљача по 900 Један трубач .... 18 пожарника по 840 Четири кочијагаа по 720 Трп кочнјаша за Фијакере мртв. кола Два кочпјаша за теретна кола
2 1 1 15 2
шрен. .000.920-- .800'900"- .120.880-- 2.160-
1.440-
з). Чувари и иослужишељи.
67,
Старешина цигана
360-—
68,
Чувар обале ....
840-—
69,
Два чувара сењака по 600
1.200-—
70,
Три пољака по 600 . .
1.800-—
71,
Шест кланичних служи-
теља по 600 ....
3.600-—
72,
Једна праља ....
400-—
73,
17 позорника 1 900 16Ј20
12.420-—
74,
На вратаре, иозиваре и
добошаре
15-000-—
75,
Две сготине ноћних стра-
жара
. 156.000-
од тих извода анатемишу се „зли еретици пркклети клкание", а у другоме певају се многа лета „урошх/- крдлго К.шш.п,' Стефлну крдлк> ндшему, Л4ГОЧКСТИККИ крллшј-к <1нн-к и чедома (Vо. •Акоку преоск;-кфбном\/' лрхитчскот/ ксе срккксккн з«мле многл л-ктј . II влж-к клјгочкстик-кн н пр^кок-крн-ки крллиц-к нлшеи и чедомк ек> многл л ктл Многл л-ктл сткори Когк господину нлшемоу Стефлну и Кателин-к и чедомк ек)... 1,1 Ово је, као што се впди, писано за време архппепископа Јакова, који је седео на архиепископској столици између 1285. и 1291. године 2 ; између тих је година, дакле, била срнска краљица Ана жеиа краља Милутпна. Из овога записа види се још и то, да су Милутин и Ана имали депе којој су певана многа лета, али која су и колико их је било, то нам није познато. По Хопфовим хронолошким таблицама 3 Јован I. севастократор имаоје, поред остале деце, и кћер Јеаппе, којаје била удата за нагаег Милутина. И ако узмемо да је ова Јеаппе напред поменута Ана, као што г. Ковачевић 4 на једном месту и чини, онда можемо рећи да је ћерка Јована севастократора била за Милутином изме!)у 1285. и 1291. године. 1 Гласник XXIX. стр. 173—174. 2 Глас 43. стр. 29. Летопис 184. стр. 30. 3 НорГ. С11. Сћгошдаев §гесо-готапез,Ј— Вег1т. 1873. стр. Г>',>9. 4 Годишњица III. стр. 386. прим. 2.
2. У уговору између Карла Балоа и краља Уроша Милутина од године 1308. 1 помиње се и то, како су српски посланици, којима је било ставл^ено у дужност да воде преговоре са Карлом, између осталога предложили, „имајући за то нарочити налог", да Мплутин „ишсаш ДНаш »пат пот1пе 2атат (јиат ех Е11т;а1)е1а, ихоге «иа 1еуЈ^та, ргосгеауИ, (1а1игит т ихогет 1е§1Итат Саго1о ДНо" краља Карла. На то краљ Карло примећује „но ако би у току времена речени краљ (т. ј. Милутин) своју гореречену ћерку дао за жену лицу, које нама није противно, то да се ми не можемо тужити да је погажена вера, нити да се због тога могу друге речене ногодбе у уговору узети натраг." Из овсга дознајемо да је краљ Милутин, сем напред наведене имао и Јелисавету за жену, од које је године 1308. имао још малолетну кћер Царицу. Да јс била малолетна тврдимо но томе, што се из овог другог навода јасно види да свадба не би била одмах по свршеном закључењу уговора, већ после извесног времена, за које ако се Милутин предомисли, може своју кћер и за другог удати, само не за непријатеља дома Валоа. Дакле, ако узмемо да је Царици било нај-
1 Гласник ХХУГГ. стр. 310—326.
више 12 година кад су вођени преговори, онда је рођена око године 1295, и око те године МЈ-лутин је имао за жену Јелисавету. Али нека је Царица била и старија, опет тешко је и замислити да је могла бити толико стара, да је рођена пз брака Милутиновог са Јелисаветом ћерком угарског краља Стевана У. у међувремену од 1283. до 1287. год. Вероватније је, дакле, да је Царица рођена после 1291. год. него пре, или бар не нре 1287, г. и према томе Ана је била Милутинова жена пре Јелисавете. 3. По ХиљФердинговом 1 саопштењу у рашким Ђурђевим Стубовима има насликан „СтефЈнк Оурошк крллк'- (Милутин), а до њега ,,КЈл%.нл крллицл сркксклл". (Свршиће се)
1 ХиљФердинг „Босшд, Герцеговина и Старал Србјл", стр. 139; Гуварац у Матици за год. 1863. стр. 409.