Beogradske opštinske novine

Број 10

- 38 -

Год XVI.

вршне понуде, која се и по облику и по саставу мора сматрати као прелиминаран корак једнога човека, који није проучио ни прецизну Форму свога предлога, а камо ли прилике и гарантије наше Општине. Ако пак, поред свега овога, желите да чујете моје мишљење односно изложених услова, ја вам могу рећи ово : Да каматна стопа интереса одговара по себи кредиту Општине београдске; Да је првенство права на р<#дове у рукама човека, који даје паре један веома тежак услов, који већ у напред затвара врата свакој јавној утакмици; и Да сви остали услови нису јасно одређени те према томе дају одушке сваком неповољном тумачењу и искретању погодаба у дефинитивном уговору на штету општине. С тога ми је и немогуће упуштати се у њихово детаљно оцењивање, ајошмање у њнхово упоређење са понудом господе Косу и Мариновића, пошто за то упоређење немам прецизне податке. Са чисто Финансиског гледишта, био сам и остао сам противан свакоме задужењу од стране општине, за извршење њених јавних радова, а свагда сам, као што сам у нрвом своме рвФерату изјавио, за извршење радова са потребним задужењем. Према томе, одузет ми је сваки п >лет да се изјасним за понуду задужења, јер би тиме био недосљедан своме тврдом убеђењу, а нарочито у овој прилици, кадморам изнети, да ни мало не сумњам да Општина неће добити од С. ^е188-а новца, а и ако га добије, да ће је радови скупо и прескупо стати, и да ћемо се једнога дана горко кајати за све оне посљедице, које се из овога могу изродити. Сматрао би себе за срећна ако би се у овоме преварио, али дугогодишње искуство у сличним радовима учвршћује ме у уверењу, да се на са евим правилном путу оцене налазим и ја вас, госиодине Председниче, лепо молим, да у случају, ако би И у будуће добијали понуде сличне садржине и природе, исте сматрате®као злонамерне покушаје да се наша општина омете у извршењу њених неодложних јавних радова. Примите господине Председниче и овом приликом уверење о моме свагдашњем високом поштовању и изволпте уверити Одбор Општине вароши Београда, да ми, као и њему веома леже на срцу интереси и добро наше лепе престонице. Драгутин Д. Величковић с. р.

II Госиодину Ниноли Стефановику продседнику Ошптине београдске. Госиодине ирецседниче, Жао ми је, што се не могу одазвати позиву вашему, а из простога разлога, што ви тражите од мене, да вам сравњујем понуде, које су из оенова различне. Ви се извесно сећаге, да сам ја већ у ономе одбору, у чију сте ме седницу ради давања мојега мишљења позвали били, изјавио био, да и кад сам своју оцену са Финансијске стране о понуди г.г, Косу-а и Мариновића у ошите давао — да сам ја тада већ наравно морао претпостављати, да је оппхтина начелно решена, да у сам сисшем МариновиКеве ионуде улази, кад је са њиме чак

и у детаљне преговоре ступила и стручне Финансијске оцене тражила. Међу тим видим, да то основно питање ни данас још није решено, но се у исти мах примају како понуде за прост зајам, тако и за грађење, па и екснлоатацију. Пре свега дакле ваља једном бити на чисто с тиме: хоЛе ли се шражиши и иримити само зајам, или Ие се иак зајам комбиноваши са грађењем или чак и са самом ексилоашацијом? Права стварна оцена Финансијских погодаба може се давати само о понудама једнога рода, а никако уиоредно о овако из основа различнима. Ви знате, да сам ја у своје време и о Дигбијевој понуди дао био мишл>ење, да је курс од 87°/ 0 (57о)> према нашим приликама, повољан. Понуда је међу тим одбијена била из разлога, што се прибојавало, да се новац некако у општини не расточи! Сад је ево опет Општина узела била у оцену Мариновићеву понуду и ја — наравно претлостављајући, да је општина комбинованоме систему финансирарања, грађења и експлоатисања начелно наклоњена — дао сам био о чисто Финансијској страни такође повољно мишљење, ну „под наравном претпоставком" (као што сам то у своме извештају и навео био), да ће погодбе грађења и експлоатације бити солидно утврђене и изведене. После свега тога искрсава сада ево и нова понуда, која се оиет враћа првобитноме стању набавке чистога зајма, а иза ње ће зар — као што се то у одбору већ и предлаже — најзад следовати чак и расписивање стечаја, које је, ако се не варам, већ у самоме почетку узалудно практиковано било. Укрштавајући овако најразноврсније понуде (онако како оне случајно или иначе падају) — бар по моме убеђењу — не долази се ни до каквог ресултата и с тога ми, мислим, нећете и не можете замерити, што вам искрено кажем, да је, под таквим приликама и моје мишљење излишно. Међу тим деценије пролазе, а Београд људством гине и културно заостаје, не само иза Букурешта и Атине, већ чак и иза јучерашње СоФије; па не само то, већ и привреда земаљска не може у њему да нађе своју природну пијацу, но се мора да потуца по туђинн (по Пешти, па, ако овако потраје, Бога ми чак и по једноме Земуну). Док се ми у општини овако без плана, па наравно онда и без ресултата, прегонимо и само „договарамо", дотле време не чека; но иде мимо и преко нас и Београда који је и по положају и по историји позван био, да иа прагу 19. века постане центар националне и културне снаге, бојати се ево, да на крају 19. столећа не спаднс на улогу једне паланке на Балкану. Примите, Господине Председниче, уверење о мом одличном поштовању. Београд, 6. марта 1898. г. Д -р ИИих. В. ВујиЂ с. р. ОПП1ТИНСКИ послови Пажња. Обраћа се пажња грађанству иа објаву штампану у овоме броју под 0. в. Бр. 516. на првој страни односно оних лица, која су служила у гарди од 1838. до 1894 год.

МИШЉЕЊЕ Г.Д. Д. ВЕЛИЧКОВИЋД, заступника управника државних дугова о понуди г.г. Косу и Мариновића Београд 27. Јинуара 1898. Господину Николи Д. Стевановнау аРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ ВДРОПШ БЕ0ГРАД4 Госиодине иредседниче, Част ми је потврдити вам пријем вашега писма од 26. о. м.; којим сте ми изволели упутити на студију и оцену : Пројект прелиминарне конвенције поднет Општиии вароши Београда од стране г.г. Н. В. Леона Косу и Велизара Ј. Мариновића, као и његову допуну и измену на засебном табаку. Пре свега, ја Вас; господине Председниче, лепо молим, да примите моју особиту благодарност на почасти, коју сте ми пошиљком тога пројекга изволели указати с уверењем, да би се искрено радовао ако би моје скромно, стручно мишљење наишло на онај одзив, који овај у свима појединостима, по општину тако користан пројекат у пуној мери заслужује. По нозитивном рачуну, који се не да ничим нобијати, г. г. Косу и Мариновић нуде општини вароши Београда зајам под следећим условима. За сваки еФективан милијун задужења износи анујитет (интерес са отплатом), који се у току од 50 година, а у полугодишњим ратама има плаћати: 1. по свршетку свију радова (са интеркаларним ннтересом) 6:3"! 0 или 2. одмах у ночеку радова (без интеркалзрног интереса) 5.9320'| 0 и према овоме излази да је интересна стопа: а) За дуг — ал пари — 5 б) „ „ по курсу 92.36 5"ј 0 Но, кад се узме у обзир да г.г. Косу и Мариновић примају с овим зајмом и конверсију већ постојећег ошптинског дуга од 2,000.000-—, на који се плаћа 8 ; 0 годишњег интереса у дин. 160.000'— онда добијамо за општину ту корист, што овај дуг улази у састав новог општег дуга (униФнкација), што му се продужује рок од 23' 2 на 50 година и што за прве три године отпада плаћање интереса по овоме дуговању са неком малом новчаном уштедом у сразмери са прилнкама код Управе Фондова. Ако се пак узме у обзир да наш државни огарантовани 4°ј 0 дуг од 1895. год. бележи данас на свима евронскам трговима између 63—64'| 0 , и да је искључена свака могућносг да се и по том курсу, у већим сумама протури пубици, онда долазимо до закључка да је у сравњењу са курсом овога зајма стваран курс сваком 5'|| зајму х: 5 = 64:4 ~~320:4=80°Ј 0 а нашој се општини нуди за 5 °ј 0 зајам на сваких 100 динара номиналних, 9^. 36 динара ефентивних. Госиодине иредседниче, Изненађен оваковом сјајном понудом, која је и у погледу 5"| 0 резервног Фонда, тантијеме од 10% управном одбору, дељења добити, састава одборског итд. потпуно оправдана и усуелна, ја Вас молим да ово моје мишљење предате најширој јавности, како би се у случају њеног одбацивања, утврдио Факат, да јеунаебило човека који је општини предлагао да жму-