Beogradske opštinske novine
Број И
— 43 —
Год. XVI
свога печата да могућности друштву да докаже публици у повећаној мери, да та обавеза постоји и да је гарантована. Али треба добро разумети, да оиштина носи одговорност. за уговорене погодбе само према г. г. Косу и Мариновићу или безименом друштву, које они, евентуално могу створити, али никако према пубкиди или акционарима тога безименог друштва. Ово значи да у никојем случају доносилац јсдне такове обавезнице или акције не мои?е учинити ни какво тражење према општини, пошто је друштво искључиво одговорно како за плаћање интереса на обвезницама или дивиденде на акцијама. Држимо да је ово за све јасно, и ако сте ово разумели ви ћете разумети и то, да општину не може интересовати номинална вредност акцијскога капитала кога друштво буде основало. У случају отплате изреком је казано, да се тај капитал у акцијама има откупити не на основи номиналне вредности него на основи еФективног рентирања, рачунајући да се сваких пет динара имају откупити са сто дннара капитала. Пре но што би завршили овај наш извештај дозволите нам господо, да вам скренемо пажњу и на члан 5, по коме се г г. Косу и Мариновић обвезују, да у самој ЗСМ.ВИ прибаве сав онај материјал, који се овде може наћи у довољној количини да се без икаквог ризика или на штету општине може употребити. Из свега овога господо видите да смо ми за то, да се ова понуда прими а да се не тражн и не чека на зајам у циљу извршења именованих радова, па ма и под бољим условима а што се слободно не може очекивати вероветно још за дуже време и то са ових разлога: 1, шго би се добивени новац, услед разних околности и прилика могао утропшти делом на друге циљеве а не на онај коме је намењен; 2, што би се извршење радова могло одуговлачити у недоглед, и 3, што би извршење радова, по стеченом искуству, у нашој сопственој режији вероватно стало много скупље, но овим предложеним путем, којим нам се гарантује, да ћемо за три године имати пбтпуно изведену канализацију, проширен и побољшан водовод и кеј, који је од велике важности по нашу престоницу. С обзиром на све ово, а и с обзиром што су се господин Др. Михаило В. Вујић, као опште наш припознати Финансијер и г. Драгутин Д. Величковић, заступник управника државних дугова, коме се не може одрећи Финансијска способност, тако повољно о овоме предлогу изразили, с обзиром што између два понуђача имамо једног Србина, коме као Србину, интереси наше земље и наше престонице, у којој се је родио, морају лежати више на срцу но сваком другом страиом понуђачу, и који нам својом у свету признатом способношћу и спремом пружа најбољу гарантију за овај његов предлог, — ми Вам, господо одборници, препоручујемо ову од комисије већином гласова усвојену понуду. Будимо господо обазриви, да својом одлуком не учинимо омашку, која би нам се могла приписати у грех, но по зрелом размишљању, решимо ову ствар онако, како би са њоме могли бити задовољни, и
како би у радовима општинским оставили трага, да смо и хтели и умели да радимо за опште интересе наше пресгонице, наншх суграђана и иотомака. чланови комисије: Н. Д. СтевановиК с. р. Д. ЋирковиК с. р. Др. Р. ЛазаревиЛ с. р. М. КаиетановиК с. р. инж. М. СавчиЛ с. р. Тод. Ј. МијаиловиЛ с. р. ИЗВЕШТАЈ мањине одборског повереништва о понуди г. г. Косу и Мариновика Одбору оишгаине Београдске, Изабрачи од Одбора да проучимо понуду коју су поднели г.г. Косу и Мариновић, ми се нисмо сложили са већином комисије, која је нашла да понуду поменуте госиоде треба препоручити одбору. Сматрамо за дужност да одбору овим путем изнесемо разлога са којих смо противни примању те понуде. Пре свега да нзложимо главне захтеве те господе. Господа Косу и МариновиК траже, да са општином склопе прелиминаран уговор за концесију, ради извршења ових радова: 1., Побољшање и проширнње садањег водовода; 2., Каналисање Београда. 3,, Зидање кеа на савској обали. С тога, што ће они те радове извршити траже да им општина, за време од 50 година, плаћа годишње на име интереса и отплате, по 63.000 динара на сваки милиун, који они утроше за поме-нуте радове. Они тражедаље, да им се и водовод и канали и кеј уступа да се њима управљају 50 година и да прикуиљају ириход од тих уетанова. Из тога прихода, они ће најпре наплатити све трошкове око управљаља и прикупљања прихода, за тим ће наплатити оних 63.000 динара на сваки утрошени милиун. Ако ти приходи не буду довољни да се све то наплати, то ће им се разлика платити из трошаринског прихода и тога ради, даће им се хипотекарна гаранција на све оне установе и на бруто приход трошарински. У случају, да преко свију трошкова остане какав чист приход, то ће управа тих установа, задржаги најпре 5% за резервни фонд , за тим ће узети 10% за Управни Одбор, па ће од оетатка прихода задржати себи 50%, као чпсту добит, а 50% предаће општинској благајници. У одбору, који ће управљати свима тим пословима, биће општина заступљена са 3 члана, а концесионари са 4 члана, тих 7 чланова бирају председника. Они даље траже, да могу сва права, како прелиминарног тако и деФинитивног уговора, пренети на друго лице или друштво; дакле да могу концесију продати. ДеФииитиван уговор има се закључити у року за 6 месеци, а за то време општина не сме ниским преговарати о тим предузећима. То су главне тачке понуде. Понуда, као што се види, није проста; она је комбинована. Они нам не нуде зајам; они се не јављају ни као предузимачи, који би хтели радити на отплату,
ако им се она гарантује. Они не траже само добар интерес (6%), на капитал који ће уложити у грађење, нити се задовољавају са добити, коју ће имтзти као предузимачи, акоја добит може изнети најмање 15% од укупне суме коштања; оии поред тога траже још 5% од чистог прихода за резервни фонд ; даље, 10% за управни одбор и 50°/о за себе, односно за своје акционаре. Другим речима, они поред доброг интереса и поред предузимачке добити, задржавају од чистог прихода 5 7 25%, а дају ОИШТИНИ 42, 75%. То значи, да ће концесионар просечно примати на сваки утрошени милиун, не 63000 динара већ најмање 80.000 динара; дак.те место интереса 6%, они ће вући најмање 8%. Или на суму од 8,720.000 динара колико они рачунају, да ће дуг изнети, они ће добијати годишње најмање 700.000 динараПрема Форми и према садржини ове понуде, она нас јако подсећа на ону понуду, коју је у своје време учинио Боншу за грађење железнице. Апстрахујући од личности, ми поређењем те две понуде налазимо, да су услови ове нонуде тежи за општину од оних услова који су за железницу били. У оној су понуди били одвојено обележени услови за зајам, одвојено услови за грађење, а одвојено услови за експлоатисање. А у овој су понудн уткани услови за зајам, са условима за грађење и условима за експлоатисање. - Рок зајма у оној понуди био је 50 година, а рок за експлоатисање 25 година. У овој понуди пак, тражи се и рок за исплату дуга и рок за експлоатисање да буде 50 година. Осим тога, учествовање у добити тражи се овом понудом, знатно веће, но што је то био случај код железнице. Какве смо кубуре имали са железницом док је она грађена, а какве доцније, докле су је странци експлоатисали, познато је свима нама. Исто тако познато нам је, да никакве мере од стране државне власти, нису биле у стању принудити друштво на рад по уговору. Да би се курталисали тих странаца, који су били постали господари у нагаој кући, морало се приступити насилном одузимању експлоатације. Ма колико нам поверење уливале личности, које су општини поднеле ову понуду, ми смо тврдог убеђња, да ће се давањем тражене концесије, у општини београдској поновити све оне непријатности и оно понижење, које- је држава имала са странцима, који су железницу експлоатисали. Докле би се давање железница у концесију могло под извесним приликама и правдати, дотле се давање водовода и канала у концесију ие може ничим правдати. Код железнице може бити и конкуренције, било грађењем других пруга, било обичним или воденим путовима, али код водовода и канала уједној вароши, искључена је свака конкуренција. -— Шта више закон налаже, да се свака кућа мора спојити са водоводом и каналом, дакле да свака куђа мора плаћати одређену таксу, било да се користи или да се не користи тим установама. Грађанство, па и цела општина, предати су тада на милост и немилост стран-