Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

ЛХ-Ч^Ч»Х^ЛХУХ'

ЛХХХХХХХЧХХХХХХЧХХХ' 1

ЛЛЧ*!Л\«Л\1 л\\\\\\'

к\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\ХХ^

НЕДЕЉА 5. ЛПРНЛА 1838.

Број 14.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУ Т I 1, 11 I А :

За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 , 9 »

ПРЕТПЛАТУ ВЛ.БА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ СУД А СВВ К.ОРЕСПОДЕНЦШЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОИИСИ НЕ ВРА11АЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

П 0 3 и в По наређењу команданта VII пуков. округа од 22. тек. месеца ЈУ§ 3066 имају се сви регрути за иешадију из године 1897. упутити на одслужење свог прописног рока у сгалан кадар, тако како ће 15. Априла т. г. бити у својим командама. На основу предњег наређења, суд општине града Београда позива све регруте одређене за пешадију а који су регрутовани у 1897. години, да неизоставно 14. априла 1898. године у 7 сати пре подне предстану суду општине београдске (Војно одељење) одакле ће се упутити у штаб VII пуковског округа ради упута у сталан кадар. Регрутима се објашњава, да они од дана позива за ступање у кадар, подлеже под војну дисциплину, и ко не буде следовао овоме позиву, бкће кажњен дисциплински. Сваки регрут има собом понети 6—8 динара за набавку потребних ситница и по два пара чарапа. Од суда општине града Београда 23. Марта 1898. године ОВБр. 704 у Београду. 0 Б • Ј А В А По закону о оппттинској мерини и по правилима г. Министра народне привреде о извршивању тога закона, има продавац купцу робе предати и уверење оне општине, у којој је куповина и иродаја први пут извршена, да је тамо роба мерена и мерина наплаћена. Кад та роба приспе у Београд и то се уверење покаже. мерина се неће у Београду наплатити на њу. У противном, мерина ће се наплатити. Како се многи грађани не управљају по тим правилима и на захтев кантарџије општинског нити оће да покажу уверење нити оће да плате мерину, наводећи, да је плаћена мерина тамо, где је и купљена роба, то суд општинеки објављује, да ће се само она роба пропуштати без наплате мерине, за коју се поднесе уверење да је већ мерена и мерина плаћена. На сваку другу робу, мерина ће се без икаква обзира наплаћивати. Од суда Општине београдске, 13 Марта 1898. АБр. 1705.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 4. марта. 1898. год. (по стенотрафским белешкама). Председавао председник општане г Ник. Д. Стевановић, приеуствовао члаи суда г. Б. Ј. Рајаћ, од одбориика били: г.г. Стеваи Миљковић, Трајко Стојковић, Сол. Ј. А..ријел, Ђ. Пантелик, Свет. Ј. Геоздић, Ђ. Р. Одавић, Р. Драгокић, Н. И. Стаменкокић, Васа Николић, Стеван Максимоввћ, Ђ. Димитријевнћ, Коста Д. Гл*винић, М. Савчић, Коста Др. Ризнић, Голуб С Јанић, Глиша Стојановић, Тод. Ј. Михајловић, Љуб. Живковић, Др. Леко, Стев. Ивковић, Коета М. Ђурић, Др. Лазаревић, Дим. Гавриловић, М 0. Петровић, Милутин Ј. Марковић, М. Капетаповић, Маргсо С. Петронијевић, Влад. Чортановић Мијаило Ђ. Илић, Д. М. Ђорђеви^, Д. Ђирковић. БЕЛЕЖИО СЕКРЕТАР Г. УрОШ КуЗМаНОВИћ. Почетак у 5!/2 час. ао иодне

Председник. — Отварам седницу. Изволите чути иротокол прошлог састанка. Секретар прочпта. Председник. — Има ли ко шта да примети на протокол ? (Нсма). Оглагаујем. да је прочитани протокол примљен. Изволите чути 2 молбе за уверења. Одбор издаје тражена уверења. Изволте саслушати један ре®ерат, који се тиче обезбеђења општинског имања од пожара. Општинско је имање било обезбеђено до сад код Друштва „ЈЈогШ ВгШоћ МегсапШе." Пре неколико дана рок обезбеђењу код тога друштва био је протекао и њихов агенат био је дошао за нову уплату, ја сам му казао да више нећемо код њих да останемо, погато имамо наше друштво. Сад ћу да вам прочитам мој рео>ерат о овој ствари из кога ћете видети гата нас је коштало осигурање код именованог друштва, а шта ће да нас кошта ако се осигурамо код нашег друштва за осигурање од пожара (чита); Хоће ли ко о овоме шта да говори ? (Неће нико). Прима ли се овај рез>ерат? (Прима). Сад је на реду пројекат конвенције који су поднели г.г. Косу и Мариновића. Прошле седнице решили сте, да се конвенција зајма са мшпљењима већине и мањине комисије која је ову конвенцију проучавала и претресала, као и са мишљењима наших стручњака оштампа да се разда одборницима на студирање. То је све учињено и сад отварам дебату по том предлогу. Љ. ЖивковиЛ. — Публиковано је да овде пред општином стоји још једна понуда, ма да то није печатано у Општинским повипама. Да би се одбор при решењу ове понуде, која може на два начина да се реши: примањем или одбијањем, да би могао са гато више разлога да се одлучи, да своју одлуку донесе, ја тражим од г. предссдника, да се и с том другом понудом учинисве оно, гато је учињено и с првом, и то у року од 3 — 4 дана. Нећу да кажем да јепотребно да се због те друге понуде саставља нарочита комисија ради проучавања, јер ми о тој понуди можемо директно овде донети своје мишљење, пошто смо се већ с природом саме ствари упознали, него да се сва лица, која су као стручњаци о понуди Мариновићевој упитани замоле, да своје мишљење и о овој понуди даду, па кад

се то мишљење буде добило, онда можемо приступити решењу : хоћемо ли и имали смисла примити једну од тих двеју понуда. и ако има смисла, онда коју од њих две. Иредседник. — Господо одборници, ви сте, као што сам у ранијем извешћу казао, изабралиједну комисију, мислим да ј е то било у седници од 17. јануара о.г., да проучи понуду г.г. Косу-а и Мариновића. Комисија је та држала неколико седница и 13. Фебруара била је иоследња седница њена. На тој последњој седници довршен је сав рад односно нреговарања са г. Мариновићем. 18. Фебруара долази ми један господин са једним Немцем и са изјавом: да и они имају једну понуду за зајам. — Таквих понуда ја имам скоро сваки дан. Само кад бих хтео са сваким да се у те нослове упуштам. Разуме се, да сам и њему као и свакоме казао: „изволите гато имате, поднесите написмено" и они су поднели истог дана своју понуду написмено, погато је бпло како сам већ казао, пошто ое комисија одређена за проучавање понуде г.г. Косу-а и Мариновића разишла, а која при том није ни била овлашћена ни одре1,ена да и ову понуду оцењује. Тај предлог ја бих вам и без овога питања г. Живковића изнео, алп је он први узсо реч, и предухитрио са овим питањем. Понуда донета миисписанаје на овом парчету артије. При предаји исте доносилац њен казао ми је да за њим етоје те и те банке које су и у понуди поменуте. Тражио сам доказе, о томе и он је рекао да ће их поднети, али их до сада није донео. Дакле ето вам објашњења и о тој понуди. Сад хоћете ли да вам прочитам исту или да ствар о њој одложимо, мени је право. Љ Живковип. — Пре свега, кад већ постоји још једна понуда, не би било логично, да се решава и говОри о понуди Мариновићевој, јер поеле говора наступа и решење. На случај да је та друга понуда несравњено боља од понуде г. Мариновића, зар не би имало разлога, да се понуда Мариновићева одбаци, — или обратно. Г. председник каже да је њему поднето једно парче хартије. То парче хартије потписаојеједан човек, који репрезентира једно велико индустриско другатво на Рајни, о чијој се снази и солидности г. председник могао да извести преко министарства иностраних дела, јер нема сумње, да и г. предеедник као и ми сви, жели, да се ово питање по интересе опгатинске срећно реши. Ако он то није учинио, може накнадно да учини. По обавештењима, која сам ја добио, а чина ми се да је и наш посланик у Берлину нисао извесним личностима у Београду, и нотврдио је, да је то веома солидна Фирма и да имају велике капитале на расположењу и у рукама, зато гато је Швајцарска,ту скоро откупила све своје железнице од разних страних друштава. Сад се склопило једно другатво, које је учинило понуду опгатини и оно има довољно капитала да би могло ући у општинске послове. Сматрајући да је та понуда озбиљна, ја тражим, да се и та понуда да на стручну оцену оној господи, којима је била дата и понуда Мариновићева, па кад то кроз 2—3 дана буде готово, донећемо своју одлуку: хоћемо ми и коју од тих двеју понуда да примимо. Председник. — Ја пре свега хоћу да видим има ли он нуномоћства, што је наш посланик писао појединим приватннм лицима, што није писао мени или општини званично.