Beogradske opštinske novine

Број 22

- 90 -

Год. XVI

Н А Р Е Д Б А Чланом 38. другом алинејом грађевинског закона за варош Београд, одН.Децембра 1896. године наређено је: „да се постојеће ограде са стране улица морају у року од једне године дана тако преправити, да одговарају прописима овога закона". Пошто има врло млогих случајева, да сопственици имања у којима има ограда са лица улица нису исте уклонили, то суд општине вароши Београда овим позива све сопственике дотичних имања, да у року од месец дана, од дана када овај оглас изађе, буду дужни уклонити постојеће ограде и друге поставити које ће одговарати прописима грађевинског закона и правилника за варош Београд. Који сопственик не изврши ово судско наређење, искусиће законске последице. Од Суда општине вароши Београда, 1. Маја 1898. ГБр. 932.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 19. Маја 1898. год. Председавао предеедник г. Н. Д. Стевановић, нриоуетвовао чдан суда г. Бр. Ј. Рајић, од одборника били : г.г. М. Капетанокић, Д. М. ЂорђевиК, Стеван Максимовић, Васа Николић, Марко С. Петронијевић, Коста М. Ђурић, Глиша Стојановић, Дамјан Стојковић, Мих. Т>. Илић, Др. Леко, Р. Драговић, Влад. Чортановић, Милов. Миленковић, Јанаћ М. Јанковић. I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 15. Маја 1898. год. н примљен је без измена. II Одборник г. Милан Капетановић примећује, да се је одборник г. Милутин Ј. Марковић огрешио о дату реч, кад је одговарао на примедбу његову односно штампаних стенограФСких бележака у седниди, у којој није био г. Капетановић, па моли да ова примедба уђе у записник. Одбор је одлучио, да се ова примедба г. Каиетановића забележи у записник одборских одлука. Ш По прочитању акта кв. савамалског, АБр. 3340, одбор је изјавио, да је Драгутин Нешић овд. коларски раденик рђавог владања и непознатог имовног стања. IV По нрочитању молбе џамијског одбора АБр. 2206, упућене општини од председништва Министарског Савета, да општина даде иотребног земљишта за подизање хана норед џамије, одбор је решио, да се општина београдска за сада овој молби не може одазвати. V По ирочитању молбе Вл. Ладковића судије АБр. 7168, да му општина нлати земљиште у улици Стари Телегра®, које је онзидајући кућу према регулационом плану напустио ; — Одбор је одлучио, да се ова молба упути грађевинском одбору на мишљење, да ли треба да се приступи регулацији целе улице, у којој је ово земљиште, VI По прочитању акта одбора за поплављене АБр. 2682, којим се тражи од општине, да по-

| ложи ону суму, коју је у седницн одборској од 7. Нов, 1896. АБр. 9704 одредила за помоћ поплављенима, одбор је одлучио, да се умоли одбор за поплавлзене, да се за исплату ове суме стрпи, пошто иначе сада нема потребе за ову помоћ. VII По' прочитању молбе управника ботаничке баште „Јевремовца", АБ. 2о79. да се башта ослободи плаћања за утрошену воду из новог водовода, одбор је после поименичног гласања са 12 гласова против 2 (1 није гласао) решио, да се ова молба не може задовољити, него дасе тражи наплата за већ утрошену воду и да се у будуће редовно наплаћује за утрошену воду. УШ По прочртању молбе Ђорђа Виденовића трг. винарског АБр, 2849, Косте Бранковића винар. трговца АВр. 2848, Милана Јанковића трг. АБр. 2847 и Радовановића и Михајловића трг. АБр. 3026 којима моле, да им се врати трошаринска такса за вино, извезено ван трошаринског рејона, и по прочитању извештаја трошаринске управе на свакој молби, одбор је решио, да се за извезено вино ван београдске трошаринске линије према поднетим доказима врати из касе трошаринске Ђорђу Виденовићу три стотине седамдесет и осам динара и осамдесет пара; Кости Бранковићу три стогине седамдесет и два динара и осамдесет осам пара; Милану Јанковићу четрдесет девет динара и четири паре и Радовановићу и Михајловићу двадесет и седам динара и четири паре. IX Приликом решавања о повраћају трошаринске таксе на извезено. внко но извесним _ молбама, одбор је одлучио, да управа општинске трошарнне у најкраћем року поднесе одбору извештај. а. Колико је у 1896. и 1897. год. било прихода трошаринског на вино, колико је враћено на извезено вино, те према томе, колико јеукаси трогааринској остало као чист приход од таксе трошарииске навино. б. Да поднесе извештај са мишљењем, како да се од сада боље и тачније контролише реекснедицпја вина и повраћај трошаринске такее на извезено вино. в. Да управа општинске тротиарине од сада контролише при извозу јачину вина истим оним апаратом, којим се прегледа вино при увозу у трошарински рејон и да оглатлује за извезено само оно вино, које је приближно псте јачине као оно, што је увезено. X По ирочитању молбе Влајка Каленића економаовд. АБр. 681, дамуопштина екснроприше онај део имања, што долази под рејонски булевар и по прочитању извештаја грађевинског одељења о овој молби ГБр. 180, одбор јерешио, да се експропријација овог имања одложи, док не буде потребно, да се изводи регулациони план на овоме месту. XI На предлог неколицпне одборника, одбор је решио, да буде члан комисије за проучавање питања о одређивања цене лебу и одборник г. Др. Марко Т. Леко. хп На предлог неколицине одборника, и ношто је цена брашну и житу спала, одбор је решио,

да се цена лебу спусти на тридесет и пет пара по килограму, и да се леб продаје по толико у тежини од 1000 грама. Ова цена да важи од двадесет првог маја ове године, закључно.

САСТАНАК држан 10. Марта 1898. год. (по СТЕНОГРАФСКИМ: БЕЛЕШКАМА) Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Јов Антонијевић, од одборника били: г.г. Свет. Ј. ГвоздиК, Васа Николић, Стеван Максимовић. Стев. Ивковић, Р. Драговић, Марко С. Пвтронијевић, Трајко Стојковић, Милут. Ј. Марковић, Коста Др. Ризпић, Стеван Миљковић, Евг. М. Чоловић, Глиша Стојановић. Голуб С. Јањић, Дим. Гавриловић, К. Н. Лазаревић, М. 0. Петровић, М. Савчић, Др. Лазаревић, Милов. Миленковић, Михајло Ђ. Илић, Др. Леко, Милан Арсенијсвић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Д. М. Ђорђевић, Др. Л. Пачу, Кчста М. Ђурић, Д. Иирковић, Милан Капетановић, Тод. Ј. Михајловић, Влад. Чортаповић, Ђ. Пантелић, М. II. Тодоровић, И. И Стаменковић, Гаврило Вркић, Др. Ст.-ван Марковић, Ђ. Р. Одавић, Дамјан Стојковић, К. II. Михајловић, Ј. М. Јанковић. Бележио секретар г. Урош Кузмановић., Почетак у 5'/2 часова ао аодне. (продужење) Љуба ЖивковиИ — (свршетак). Најзад господо, да се занитамо, за што нама ти људи да не даду зајам у новцу, ради остварења потребних радова, већ нам тај зајам чшге у облику рада ? Је ли онштина исцрнила сва друга средства те не може ни на ком другом месту да нађе повољнију понуду, већ мора да пристане на ову ? Овако, као што се овде предлаже, не значи ни више ни мање, него да је Општина дошла скоро до немогућности да оствари зајам. Међутим господо, ствар тако не стоји. Има Факт да је пре две године била пред оиштином Дигбијева понуда и то по курсу од 87% н то само за зајам у новцу, а не и за извршење ових радова и експлоатацију, као што ови траже. Од тога времена па до данас, прилике Финансијске ни етање материјално у општини нису промењене.. Господа пону1>ачи у чд, 4. кажу: даОншт ш јљ.. београдска у размену за право које добија да се годишњим исплатама одужи, признаје г. г. Косу н Мариновићу искључиво право да експлоатишу за 50 година предузећа о којима је реч. А зар иначе Општина не би имала право да се одужује у годишњим ратама?! Како то господо, да се Београдска општина не одужује у годишњим ратама, кад она ирави зајам у облигацијама, а он има да се амортизира у току године, што је природан пут ? Потребно је било господн пону|ачпма, да колиео толико мотивишу право експлоатације, али је мотивација врло несрећна. Они нам овде траже иа име иснлате ануитета и амортнзације 6,30% за 50 година, а сем тога траже још да им се и ови радови уступе у експлоатацију, која се разуме се, тражи још зарад других великих редовних добити и користи. Још једна важна ствар. Мислим на начин одређивања цене предвиђен у понуди. И ту имам да изјавимдатај начин одбија облик спора који тако много нотссћа на избрани суд. Општина не сме ником трећем давати право одређивања цене, јер иначе ја не бих смео да гарантујем, да ће Општина Београдска моћи икада у ствари да одређује цене. Дати дакле, оваква иредузећа у експлоатацију, и под овако тешким условима, а иоред тога још дати и грађење тих предузећаљудима, који немају иовца, него су носредници и који ће са овом концесијом трчати по свету да траже новац — ја то не разумем, и из свих тих разлога, које сам данас као нравник изнео, ја ћу да гласам против ове понуде. И интереси и част општине београдске, захтевају, да се ова нонуда одбије! (Живо одобравање). Дим. ЋирковиЛ. — Љуба Живковнћ је разлагао оиако по адвокатски, а ја не могу тако лепо да говорим. Адвокати господо, иајлепшу неку ствар могу да нреобрате у најтамнију. Он нам спомиње у свом говору и П, икоша ! с којим је Општина имала спор: али господо, друго је Цикош а друго је ово. Оно предузеће — трамвај и осветљење — које је Цикош радио, опде се господо, Општина није обвезала ничим. Никакве гаранције,