Beogradske opštinske novine

Број 36

— 147 —

Год. XVI

рок за исплату његовог дуга општинској трошарини, одбор је решио, да се молиоцј одобри овај двомесечни почев под погодбом, ако одмах положи једну трећину дуга. XI По прочитању предлога благајника гробљанског АБр. 6501, одбор је после поименичнога гласања са 17 гласова против 3 решио, одобрава се, да се на новоме гробљу направе путеви и стазе и да се исплате из вишка прихода гробљанских. Да се за израду овога направи план и предрачун, у којем да буде изложена цена за израду са ташмајданским песком и са колубарским. ХП По прочитању молбе Задруге за подизање домаЈ.е индустрије АБр. 1397 и 5924 и извештаја економског одељења одбор је решио, да се Задруга ослободи плаћања интереса на неплаћену кирију општини; да се сва до сада неплаћена кирија наплати и о даљем закупу закључи уговор са Задругом по прописаним погодбама. ХШ По прочитању акта Друштва трамвајског АБр. 6587, којим извештава суд, да не пристаје ни на једног кандидата за председника изборноме суду, који су решењем одбора од 5. Авг. 1898. год. АБр. 5021 кандидовани, предлажући са своје стране друге кандидате, одбор је решио, да одбор остаје и даље при својим кандидатима за председника изборног суда, које је изабрао решењем од 5. Авг. 1898. ^УЗр. 5021. А ако друштво не пристане ни на једног од истих, да се умоли грађевински савет при Мин. грађевина да он именује председника сходно члану 29 уговора. XIV Председник износи одбору на решење извештај комисиј е о понудама имаља за откун за потребу школску за савамалски кварт.

хаилом, с Карлом Анжујским. У односима са овим владаоцима особито се истиче његова успешна радња у мегаању у унутрашње ствари Бугарске Државе, и у преговорима и уговарању са Карлом. Анжујским. После смрти Калимана П-ог Урош успе да подигне на бугарски престо свог кандидата Константина Теха. Његов, пак, рад, као рад једног савезника Карла Анжујског, носио је на себи тип дипломатске вештине. Урош је саревњиво гледао да заштити своје интересе, и, с највећом обазривошћу, чувајући се каква не промишљена корака, гледао је да у акцији ангажује Карла, овог владаоца високих планова. Да би у томе своме раду, у раду на јужној и источној граници своје државе, Урош могао рачунати на поуздан успех, разуме се, да се он морао трудити, да Маџарска не буде у непријатељском расположењу према њему. У Маџарској је тада владао Бела IV, онај енергични маџарски владалац, али несрећни отац. који својом судбином јако опомиње на нашег краља Уроша. За његове владе десила се она страховита монголска најезда под Бату-Ханом (1241 1242), чији су таласи запљуснули мало и Српске Земље. Тада су Монголи, којима је Маџарска после битке код реке Шаја

По прочитању тога извештаја, одбор је после поименичног гласап.а са 11 гласова против 9 (1 није гласао) решио, да се овај извештај одбаци. XV Поводом решења одборског одданашњег дана, којим је одбачен извештај одборске комисије, о прегледаним понудама за откуп имања за школску потребу, одбор је на предлог одборника г. М. Арсенијевића реншо, да одборници г.г. Н. И. Стаменковић, Васа Николић, Др. Стеван Марковић, Дим. Ђирковић и Коста Ризнић, општински лекар и инжињер и један чиновник Мин. просвете, као одборски повереници проуче на којем би месту било најподесннје подићи зграду за основну школу за савамалски крај и да поднесу одбору извештај са мишљењем. XVI Председник извештава одбор, да је суд општински расписао стечај за израду плана за уређење доњег калимегдана, и да је поднето у одређеном року свега 3 пдана. По саслушању овога одбор је одлучио, да поднете планове за уређење доњег калимегдана ирегледају и поднесу одбору извештај са мишљењем г .г. Коста Д. Главинић и М. Капетановић одборници и Андра Стевановић, проФ. Бел. Школе. ХУП Председник износи одбору на решење акт Главне Контроле, којим се тражи обавештење о извесној трошаринској вересији. По прочитању тога акта АБр. 5237 и извештаја суда и управе трошаринске АБр. 6684 из кога се види, да се односна документа налазе у Главној контроли, одбор је одлучио, да се умоли Главна Контрола, да пошље суду односна документа, како би могао поднети тачан извештај, који Главна Контрола тражи.

била са свим отворена, допрли чак у Далматинско Приморје, где су без успеха опсађивали Клис, Сплет и Трогир и по мору вијали самога краља Белу 1У-ог. Када су, пак, Монголи отишли из Маџарске, због смрти великог хана Октаја и зСог следствене Физичке изнурености, Белајемогао брзо да своју земљу подигне из згаришта и пустоши, да је потпуно опорави и прошири. Он Млечанима заузме Задар и неке приморске градове. У савезу са чешким краљем у једној одсудној битци победи Фридриха Смутљивога, последњег Бабенберговца. Од Фридрихових земаља, по погодби са Отокарем П. од г. 1254., он доби Штајерску од Отокара, који се био оженио једином наследницом аустриских земаља. И Босна и Хум били су му потчињени. Радослав Андрејевић, жупан уХуму, називао се клетвеником маџарског краља. За време Беле IVМаџарска је, дакле, била јака и Урош је морао рачунати на њу. Што је знатЦије, Урош је био не само у добрим и пријатељским односима са маџарским краљем Белом 1У-им, него је, шта више био и у стварном савезу. У боју код Кроасенбруна (Кптвепћгии) г. 1260., у којем је Бела IV тако несрећан био, па којом је недаћом Штајерску изгубио, у том боју ми налазимо у маџарској војсции једно

РЕДОВНИ САОТАНАК 8. Октобра 1898. Председавао председник г. Н. Д. СтевановиБ; присуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић и Коста Сииић; од одборника били: г.г. Н. И. Стаменковић, Љуб. Живковић, Стевач Максимовић. Д. М. Ђорђевић, М. Канетановић, Др. Стеван Марковаћ, Р. Драговић, Евг. М. Чоловић, Глиша Стојановић, Дамњан Стојковић, Голуб С. Јанић, Др. Леко, Коета Д. Главинић, М. Савчић, Ј. М. Јанковић, Милутин Ј. Марковић, С. Ааријел. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 1. окт. 1898 год. и примљен је без измена. II По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7003, 6911, 6967, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Ђорђе Илић ковач доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати: Сава Ракић слуга, Јован Недељковић и Милан Јовановић, зидари. III Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 2871, 2935, 2936, 2872, 2914, 2937, 2740 и 2934, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Лазару Бебићу, таљигашу, ЈГазару Јовановићу, таљигагау, Живојину Дојчиновићу, земљоделцу, Стевану Белићу ткачу, Јовану С. Миловановићу дрвару, Лени Трајковић удовој и Михајлу Новаковићу обућару могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу; да се Ангелини Д. Милојевићки не може дати тражено уверење. IV По прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 3000 а у свези са решењем одборским од 3. Септ. о.г. ГБр, 2607, одбор је решио, одобрава се кредит од десет хиљада динара из прихода трошаринских аа насипање оног дела баре Венеције, што лежи између житнога трга и првог канала за нечистоћу. За насипање осталог дела баре одељење сриске војске, које је Урош послао Бели 1У-ом. То је, дакле, доказ, даје Урошбиоустварном савезу са Белом 1У-им. Неки српски лепописи, особито етарији, износе да је Урош многе неповољне ствари претрпео од Маџара. 1 ) Без сумње је Бела IV, у својој агресивној политици, распростирао своје освајачке планове и на Српску Државу. Отуда је, ваљда, и произашло установљење Мачванске Бановине, којаје као нека маџарска маркграФија била према Српској Држави. 2 ) Троношац паквели, да је Урош ступио у сродство са маџарским краљем, што није смео ратовати противу Маџара, јер силни беху. 8 ) Ну, не само да је Урога самим околноетима био приморан да потражи пријатељство и сродство у маџарског краља, него, шта више, ствари показују дајесличним околностима и сам крал^ Бела био нагнан да буде у добрим и савезничким одвосима са српским краљем Урошем. Због штајерског питања, које је после 1299. год. постало акутним, Бела IV припремао се на одсудни рат против Отокара П. Увиђајући да јеОтокар јачи, Бела је морао потражити х ) Љуб. Стојановић, Споменик Ш стр. 95. — Гдаен. 53 стр. 5. ШаФ. Рата4. ^е^. стр. 52. 2 ) Кауоиа, Шз1. Лез Ноп§го18. стр. 284 3 ) Гласн. V стр. 49,