Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI.

НЕДВЉА I. НОБЕШБРА 1898.

Број 37.

■ЖЖ*ЈГЖЈГ*ЖЈГ*ЈГА

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПГТ

ЦБН А:

За Србију на годину .... на нола године . За страие земље на годину

6 динара 3

ПРЕТПЛАТУ ВА.1.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ ОУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ ПА УРЕДНИКА. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋ.АЈУ СЕ. НЕПЈ1АИЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

Л' ) В О I * ЗАКЉУЧЕН ИЗМЕЂУ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА и СРПСКОГ АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА ЗА КЛАЊЕ И ПРЕРАД7 ОТОКЕ (Ради краткоће, у овом уговору биће свуд етављено место: „Општина града Београда" само реч „Општина" а место: „Српско акционарско друштво за клање и прераду стоке" само реч „Друштво"). ПРЕДМЕТ УГОВОРА: ГРАЂЕЊЕ ОПШТИНСКИХ КЛАНИЦА и КЛАЊЕ СТОКЕ ПОТРЕБНЕ ЗА ВАРОШ БЕОГРАД Уговор је закључен измефу доле потписатих: 1-во Господина Председника општине београдске, у име и за рачун исте општине на основу овлашћења и решења одбора општинског од 17 Септембра 1898 АБр. 5745 којим се усваја овај уговор с једне, и 2-го Српског акционарског друштва за клање и прераду стоке, које заступа Председник и Управник, на што су решењем управног одбора од 11 Јула ове године, овлашћени, с друге стране.

КРАЈБ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: сИкШагит е( [огтае д1огга [1иха а1цу,е [гадШц еи1; тНт сЛага аеСетадие 1>иЂе1џг" 8а1и8(;. Сош. Са(;. сар. I. „Драгутинова је влада била без живота и свежипе" Ис.т. Ковач. и Јован стр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награ%ен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) Мало је споменика, који знају о каквим погодбама између маџарског краља и Уроша I. И они, што знају о неким погодбама, пружају само наговештаје, на основу којих је тешко реконструисати у детаљима тај „брачни уговојр" (да тако назовемо скуп тих погодаба!). Летописи, готово сви, о томе ништа не знају. Од краћих летоииса, који пружају лаконичне исказе, који, већином, имају вредности за хронограФију српске историје, не могу се ни ишчекивати какви детаљи. Једино, пак, што Данило, Троношац и Бранковић знају о погодбама и ми ћемо најпре изложити и расмотрити, а за тим оценитп хвихове исказе.

Уговор гласи: ОДЕЉАК А. Друштво се обвезује: 1-во Да подигне заједничку модерну кланицу за клање, шурење и уређивање свиња; и хлађење и одржавање у добром стању свеколиког свежег меса: свињског, говеђег и од ситне стоке а по плановима, који су саставни део овог уговора. Кланица ова биће скопчана са машинском зградом, у којој ће бити смештене маншне, које ће друштво набавити по приложеном уговору у овереном препису који је саставни део овог уговора, и находиће се у непосредној близини општинске кланице за клање крупне и ситне стоке. Машине биће увек потпуно спремне да врше послове побројане у првој алинеји овог члана а поглавито машине ће: 1-во У свако доба имати да дају довољно воде нотребне за подмирење свију општинских послова; 2-го Осветљавати све просторије и општинске и друштвене електричном светлошћу; 3-ће Довољно грејати потребну воду за шурење свиња, прање и пспирање заклане

Архијепископ Данило, који би у овој ствари својим прецизним исказима био од велике користи, у својим исказима не показује потпуну доследност. На име: На једном месту вели он, да је краљ Урош дао свечано обећање не само сину своме Драгутину, него и пријатељу маџарскоме краљу, да ће сина свога Драгутина учинити самосисалним („самодржавним") краљем целе Сриске Државе још за живота свога. На другом, пак, месту вели Данило, да је Урош обећао Драгутину, да ће му уступити или престо или пак један део државе свој е, у кој ем би он самостално владао. Оно, што је у овим, свакако непотпуним Даниловим исказима најзнатније и характеристично, јесте то, што Данило, доста јасно, износи, да је ово обеЛање дао Урош сам и да је гау иогодбу сам сшворио, ако би маџарски краљ дао „кИер" своју зањегова сина Драгутина. 1 ) Троношац, пак, износи, да је маџарски краљ дао свој пристанак само под погодбом, да после свршене женидбе краљ Урош уступи престо своме сину Драгутину а његову зегу; и да Урош после тога није остао веран своме обећању. 2 ) !) Дан. Жив. стр. 13—15. — Ив. Павл. Жит. стр. 167 —170. — Овде Данило као да нод именом иаџарскога крал.а разуме Стевана V. '') Гласн. V стр. 50.

стоке, прање свију локала у цељи одржавања добре чистоће. За одржавање добре чистоће у свима кланицама и просторијама о свом трошку одговорно је друштво. П-го Да по плановима и предрачунима које општински одбор уевоји и одобри, сагради за општинску потребу особену кланицу за клање крупне и ситне стоке, али тако, да се ова кланица, што је више могуће приближи главној згради и да се тако постави, да се по потреби може повећати, и да остане резервисано место подесно за кланицу, за клање ситне стоке, која ће се подићи на терет општине онда, кад се зато јави иотреба услед клања већег броја крупне и ситне стоке. Ова кланица за клање крупне и ситне стоке мора бити снабдевена с потребним прибором за клање, са водоводом и каналима за одвођење прљаве воде, крви и нечистоће. Ш-ће Да, по плановима и предрачунима које општински одбор усвоји и одобри, подигне за општинску потребу стаје за крупну и ситну стоку; особену стају за болесну односно сумњиву стоку (за 6 грла крупне стоке) са одељењем кланичним за клање сумњиве стоке (1—2 места). Исто тако и Бранковић вели, да је Урош дао обећање сиНу своме, да ће му још за живота уступити престо. 1 ) Само, пак, питање о Урошеву обећању као да није потпуно решено у нашој модерној историограФији. Неки су наши историчари констатовали непоузданост Данилових, Троношчевих и Бранковићевих исказа, а неки су, пак, те њихове исказе потпуно примили. Ну, како треба примити исказе Данилове, Троношчеве и Бранковићеве; да ли треба приступити једним или другим историчарима, — ми ћемо имати прилике да се још једном вратимо на исту ствар, специјално на Урошево обећање. Сада је, пак, нама потребно, да расмотримо и промислимо о обавезама, које је, по том „брачном уговору", имао подносити маџарски крал>. Знатно је, што Троношац износи да су Маџари према „брачном уговору" имали да враше Србији неке земље и да су их одмахвратили, још пре Драгутинове буне. Ми ћемо, такође, имати прилике, дасе још једном вратимо на овај Троношчев исказ, али је овде за нас од важности, што Троношац верује у неке обавезе маџарског краља. И ми, поред скептицизма када и-

!) Гласн. 53 стр. 50.